Negiranje holokausta – negiranje istorije

Ona ima 87 godina i očigledno je nepopravljiva. Ursula Haferbek je u pravnim krugovima poznata širom Nemačke. Njome se bave sudovi u Detmoldu, Verdenu kod Bremena, u Hamburgu i Berlinu, kao i ovog utorka (11.10.) sud u Bad Ojnhauzenu. Državna tužilaštva neprestano je terete za huškanje naroda. Ta starica poznata je u desničarskim krugovima. Ona negira holokaust i čak i danas, u dubokoj starosti, uspeva da napravi metež u sudnici.

Tako je u februaru u Detmoldu, tokom procesa protiv jednog čuvara u koncetracionom logoru Aušvic, pokušala da se ubaci u sudnicu. Aušvic u njenim očima nije bio logor za uništenje, već radni logor, a genocid nacista nad Jevrejima „najveća istorijska laž". Ursula Haferbek nije najistaknutija osoba koja negira holokaust, ali je najaktuelnija.

Oni koji negiraju holokaust: Dejvid Irving...

Pravosuđe, politika i mediji već duže vreme se bave Dejvidom Irvingom i njegovim tezama o Drugom svetskom ratu, a posebno njegovim tezama o holokaustu. Taj Britanac koji je 1950-ih radio u Rurskoj oblasti kao radnik u čeličani i koji tečno govori nemački, napisao je preko 30 stručnih knjiga o vremenu nacionalsocijalizma. Široj javnosti postao je poznat 1963. svojom knjigom „Pad Drezdena" u kojoj, na osnovu lažnih dokumenata, višestruko povećava broj žrtava.

U početku je važio za nekonvencionalnog autora koji je otvorio nepoznate izvore informacija, ali od 1980. ga u istorijskim naučnim krugovima više ne uzimaju za ozbiljno. On je tada prvi put negirao holokaust. Od tog trenutka na njega se, uglavnom u Nemačkoj, gleda kao i na desničarske ekstremiste.

Hitler nije naredio uništenje Jevreja, niti je o tome išta znao – tako zvuči osnovna poruka njegove revizionističke istorije. Zbog svoje izjave da u Austriji nije bilo logora koji su služili za uništenje jevrejskog naroda, u Beču je osuđen na tri godine zatvora bezuslovno. Nakon dve trećine odležane kazne, dobio je zabranu ulaska u mnoge zemlje.

Godine 1993, američka istoričarka Debora Lipštat označila ga je kao „tipičnu osobu koja poriče holokaust", kao čoveka koji u svojim knjigama izvrće činjenice i manipuliše dokumentima. Irving podnosi je podneo tužbu koja ga je odvela u finansijsku propast. Viši sud u Londonu 2000. je odbacio tužbu. Sudija Čarls Grej odluku je obrazložio ovako: „On je pristalica nacista, polemičar, antisemita, rasista koji deluje zajedno s desničarskim ekstremistima i podstiče neonacizam." Troškovi procesa pali su na Irvinga – a to je bila suma od 2,5 miliona funti.

… i biskup Ričard Vilijamson

Veliku buru godinama su podizale i teze jednog velikodostojnika Katoličke crkve. Britanski biskup Ričard Vilijamson takođe je negirao uništenje jevrejskog naroda i tako postao najpoznatiji predstavnik Bratstva Pija X – odmetničko, svešteničko bratstvo koje je 1970. osnovao francuski nadbiskup Marsel Lefebr. Oni odbacuju reformu Drugog vatikanskog koncila (1962-1965), kojim se Katolička crkva, između ostalog, više otvorila ekumenizmu i religioznim slobodama, a judaizam je od tada priznat kao religija.

Vilijamson je 2008. glatko osporio postojanje gasnih komora. Osim toga, on tvrdi da je ubijeno najviše 200.000 do 300.000 Jevreja – to je rekao u mikrofon jednom švedskom novinaru. Vilijamson je znao da je negiranje holokausta u Nemačkoj kažnjivo i da se za to može dobiti i do pet godina zatvora, i zbog toga je molio novinara da se intervju objavi samo u Švedskoj i nikako u internet-izdanju. Švedski novinar to je ignorisao. Ma kraju, sud u Regensburgu ga je u odsustvu osudio na sto dana društveno korisnog rada ili sto evra po danu. Bratstvo Pija X je Vilijamsonu 2012. oduzelo članstvo zbog drugih razlika u mišljenju.

Paragrafom protiv onih koji negiraju holokaust

Odnos prema onima koji negiraju holokaust, veoma se razlikuje od zemlje do zemlje. U Sjedinjenim Država pravo na slobodu izražavanja pokriva i pravo na negiranje holokausta, odnosno uništenja Jevreja kao naroda. To isto važi i u Velikoj Britaniji, i upravo se zbog toga Dejvid Irving odlučio da se o tome izjasni u tim zemljama.

Međutim, nasuprot tome, u mnogim zemljama Evrope u međuvremenu je negiranje holokausta postalo kažnjivo zakonom. U Austriji je od 1992. kažnjivo svako „negiranje genocida ili drugih zločina protiv čovečnosti koje su počinili nacionalsocijalisti". Dve godine pre toga, to su uradili Francuzi. U Belgiji i Luksemburgu kažnjivo je negiranje istorije, u Češkoj i Poljskoj takođe. U Španiji je, međutim, drugačije. U toj zemlji je negiranje holokausta bilo kažnjivo do 1995. Onda je Ustavni sud 2007. odlučio da se to kosi sa zakonom o pravu na slobodu mišljenja.