Život u komšiluku, tenzije u susjedstvu

Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) piše da je Siril Štiger devedesetih često bivao u Jugoslaviji koja se krvavo raspadala, izveštavajući za švajcarski Noje cirher cajtung. Sada je ponovo posetio poprišta rata poput Vukovara ili Mitrovice, te napisao knjigu: „Moć etničkog. Vidljive i nevidljive linije razdvajanja na Balkanu“.

„Ko traži dokaze za učvršćavanje etničkih linija razdvajanja, naći će ih“, piše Štiger. „Ko želi da pokaže da suživot u svakodnevici dobro funkcioniše i da se ljudi preko linija podela normalno odnose jedni prema drugima, naći će i to.“

U prikazu knjige Frankfurter algemajne cajtung dalje navodi: „Popis stanja koji nudi Štiger – kojem su strane apodiktičke ocene te piše u nijansama bez relativizacije – jeste diferencirana slika regiona koji je u mnogome bolji od lošeg glasa koji ga bije, a opet ipak odgovara i tom lošem glasu.“

Štiger opisuje recimo kako je Norveška donirala novce za školu u Vukovaru koju bi zajedno pohađala hrvatska i srspka deca, ali se to nikad nije desilo, što autor pripisuje lokalnim političarima.

Na drugom mestu piše: „Meštani su daleko pragmatičniji od većine lokalnih političara, koji se radije bave politikom simbola, nego rešavanjem stvarnih problema stanovništva.“

Kako navodi FAZ, Štiger piše „o komšijama različitih etnija koji bez problema žive jedni s drugima i zajedno se žale na svoje izabrane predstavnike koji se vazda svađaju“. A to, prema autoru knjige, vodi pitanju zašto onda ljudi stalno biraju takve političare?

„Štigerova knjiga bila bi još bolje da su odgovori na ova logična pitanja bili opširniji“, ocenjuje FAZ. „Na posletku, poznavanje metoda kojima recimo nacionalističke partije u Bosni obezbeđuju sledbenike ključno je za razumevanje njihovog upornog uspeha. Doduše, Štiger uglavnom samo površinski dodiruje odgovore.“

Prema prikazu frankfurtskog lista, autor piše da „etnonacionalne“ stranke kontrolišu političke institucije i privredne mreže, čime kontrolišu i javni i privatni sektor te dele radna mesta i funkcije lojalnima.

U podeljenoj Mitrovici autor sreće ljude koji nikada nisu bili na drugoj strani grada, Srbe i Albance koji nemaju nikakvog kontakta i najčešće nemaju volju da to promene. Sa druge strane, navodi FAZ, Štiger piše da „ekonomija (uključujući šverc) uglavnom bez problema funkcioniše preko etničkih granica“.

Slično zatiče u Bosni. „Ko bi se samo oslonio na zlobnu retoriku nacionalističkih političara ili zaoštrene reportaže ponekog domaćeg i stranog izveštača, koji dramatičnim tonovima predskazuju novo razbuktavanje nasilnih sukoba ili raspad bosanske države, taj bi bio zapanjen koliko se normalno i nespektakularno (...) odvija život u etnički na tri dela podeljenoj Bosni“, piše u knjizi.

Sa druge strane, i ovde su škole podeljene, ali su nacionalistički ispadi među susedima retki. FAZ u prikazu piše: „Ako mnogi ljudi, koji svakodnevno nekako žive zajedno, ipak onda glasaju za 'nacionalne' partije, to nije samo iz ekonomskih razloga već ima dublje uzroke: očito se, piše Štiger, upravo u etnički mešovitim mestima mnogi 'osećaju najbolje zaštićenim pod okriveljm svoje nacionalne partije'.“

„Moć etničkog je tako često i moć navike, bliskog i poznatog, koja se crpi iz straha od neizvesnosti i drugačijeg. U tom pogledu Balkan jedva da se razlikuje od Zapadne Evrope gde se tek gradi etničko i religijsko mešanje bez jasnih većina kakvo već vekovima postoji na mnogim mestima na jugoistoku kontinenta“, zaključuje FAZ u prikazu knjige Sirila Štigera.

Uticaj mnogo veći od tiraža

Berlinski Tagescajtung (TAZ) donosi reportažu o beogradskom nedeljniku Vreme koji „doduše i dalje ima veliki uticaj na društvo – ali se sada bori za preživljavanje“.

Navodeći da su i za Vreme „počela moderna vremena“, nemački list piše da je prošlog meseca pokrenut novi portal tog nedeljnika. Urednik portala Andrej Ivanji navodi da su razlozi pre svega ekonomske prirode. „Doslovno vodimo bitku za preživljavanje“, kaže Ivanji za taz. „Ne može da se živi samo samo od činjenice da Vreme zahvaljujući renomeu ima jak uticaj na donosioce odluka i građanski deo društva.“

Berlinski list navodi da je tiraž opao na pet do šest hiljada primeraka, koji se prodaju za po 250 dinara „što mnogi u Srbiji ne mogu lako da izdvoje“. Na to dolazi snažna inflacija.

Taz prenosi da su sadržaji na portalu Vremena besplatni za čitaoce, a nada je da će nova publika tako postati spremnija da plati za štampano ili onlajn izdanje nedeljnika. Kad poraste čitanost samog portala, piše list, onda bi i on mogao da prihoduje od oglasa.

Vreme „oduvek predstavlja simbol profesionalnog novinarstva, pouzdanosti i borbe za demokratiju i ljudska prava“, piše taz.

„U današnjoj Srbiji pod predsednikom Aleksandrom Vučićem, za kojeg u Briselu prostiru crveni tepih, kvalitetno novinarstvo se ne podrazumeva, naprotiv, ono je deficitarna roba. Za to postoje razlozi. Povećao se broj napada i pretnji smrću protiv novinara. Mediji odani vlastima dominiraju tržištem i država ih finansijski ljuljuška dok oni ocrnjuju istraživačke novinare - isto rade i predstavnici vlasti“, konstantuje taz.

„Mediji koji, poput Vremena, plivaju protiv struje tumaraju od jednog do drugog projektnog konkursa, tek ponekad im dopadnu mrvice iz državne kase. Oglašivači su takođe pod pritiskom, uzdržani da se pojavljuju u medijima koji nisu pod državnom kontrolom“, dodaje se u tekstu.

„Profesionalno novinarstvo u Srbiji je mučan posao“, kaže Ivanji. „Stalno se pliva uzvodno, zarađuje se premalo novca, a stalno ste na meti hajki vladajućih političara i medija koje oni kontrolišu.“

Priredio: N. Rujević

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu