Nemačka i Turska: Teški partneri, ali ipak partneri

Sto godina nakon uspostavljanja diplomatskih odnosa između Nemačkei Turske, gotovo je nemoguće doneti jednodušnu ocenu o odnosu dve zemlje.

Politikolog Jens Bastijan iz Centra za primenjene turske studije (CATS), govori o „brojnim nijansama“.

„Ovo se ne može opisati samo na nivou vladajućih elita u Ankari i Berlinu. Turska zajednica u Nemačkoj je važan faktor u bilateralnim odnosima, bilo političkim, ekonomskim, kulturnim ili sportskim“, analizira Bastijan za DW.

Nemačka se godinama smatra najvažnijim trgovinskim partnerom Turskei najvažnijim stranim investitorom u ovoj zemlji.

Više od tri miliona ljudi turskog porekla živi u Saveznoj Republici Nemačkoj. „Uključujući poslovna udruženja i pojedinačne kompanije, lokalna politička razmena u okviru gradskih partnerstava funkcioniše“, kaže Bastijan.

Razdor na najvišem nivou

Situacija na nivou vlasti je potpuno drugačija. Početkom jula je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan jedne večeri sedeo na tribinama na Evropskom fudbalskom prvenstvu u Berlinu. Kancelar Olaf Šolc se nije pojavio.

Verovatno zato što je to bilo na vrhuncu diplomatskog skandala. Jedan turski reprezentativac je na terenu pokazao „vučji pozdrav“, simbol kojim se identifikuje desničarski ekstremistički pokret Ulkudžu – poznatiji kao „Sivi vukovi“.

Politički ogranak pokreta, MHP, ne samo da sedi u turskom parlamentu, već je i partner u koalicionoj vladi kojom rukovodi AKP predsednika Erdogana.

Nekoliko nemačkih političara reagovalo je ogorčeno na „vučji pozdrav“. Ambasadorima je uručen demarš, a Turska je optužila Nemačku za ksenofobiju. Erdogan je tako spontano doleteo u Berlin kako bi pokazao svoje prisustvo na utakmici turskog tima.

Ranije je već bilo neslaganja. Tokom posete Kancleramtu – samo nekoliko nedelja nakon što je Hamas napao Izrael 7. oktobra – Erdogan je otvoreno zauzeo stav protiv Izraela. Optužio je zemlju za „fašizam“ i prebacio joj „ratne zločine“.

Olaf Šolc je morao da sluša gosta kako opisuje Hamas kao „oslobodilačku organizaciju“ i tvrdi da Nemačka ima „psihološki osećaj krivice“ prema Izraelu.

Šolc je ostao miran. Previše tih, kako su kasnije kritikovali. „Nije tajna da imamo različite, ponekad veoma različite poglede na aktuelni sukob“, rekao je tada kancelar. Zato moramo da razgovaramo. „Naročito u teškim trenucima, moramo direktno razgovarati jedni s drugima.“

Nemačka i Turska su potrebne jedna drugoj

Dvojica državnika sastaju se u Istanbulu ove subote (19. oktobar). Politikološkinja Hurčan Asli Aksoj kaže da ima pregršt tema za razgovor.

„Uprkos suprotstavljenim pozicijama u bliskoistočnom sukobu, između Ankare i Berlina postoje zajednički interesi u mnogim drugim oblastima“, analizira šefica CATS-a na pitanje DW. „Na kraju krajeva, obe strane su potrebne jedna drugoj – politički, ekonomski i socijalno.“

Portparol nemačke vlade je kao teme koje će biti na stolu izdvojio migracije, rat u Ukrajini i pitanja ekonomske politike.

Turska je odigrala ključnu ulogu u tome da ukrajinsko žito ponovo dođe na svetsko tržište preko Crnog mora. Već nedeljama se govori o uspostavljanju međunarodne kontakt grupe koja bi tražila načine za okončanje rata između Rusije i Ukrajine. Turska takođe treba da bude uključena.

Nemačka vlada je više puta isticala da Turska mora biti uključena u evropsku politiku sankcija protiv Rusije. Jens Bastijan takođe smatra da je ovo važno. „Kancelar Šolc bi takođe trebalo da jasno istakne uslove ukoliko predsednik Erdogan ima za cilj da modernizuje carinsku uniju između EU i Turske.“

Dogovor o azilu?

Kada je reč o migracijama, Šolc će se svakako pozabaviti pitanjem kako više odbijenih turskih tražilaca azila može biti deportovano u Tursku. Kada je reč o zemljama porekla tražilaca azila u Nemačkoj, Turska je na trećem mestu iza Sirije i Avganistana.

Većina odbijenih zahteva pogađa Kurde, kaže politikološkinja Asli Aksoj. „Govori se o sporazumu o azilu između Berlina i Ankare. Do 500 ljudi koji traže zaštitu moglo bi biti deportovano nedeljno.“

Međutim, nema zvanične potvrde o tome sa turske strane. Federalna ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer nedavno je govorila o deportacijama: „Radimo na tome i sigurna sam da ćemo uskoro moći da obznanimo uspehe.“

Grčka i Turska sarađuju na granici

Prema mišljenju Bastijana, sporazum o izbeglicama koji je EU zaključila sa Ankarom u martu 2016. neće igrati veliku ulogu u budućnosti. U suštini, predviđeno je da tražioci azila koji su neregularno stigli u Grčku preko Turske mogu biti vraćeni u Tursku.

EU je do sada platila Ankari skoro deset milijardi evra za zbrinjavanje izbeglica u Turskoj. Tamo živi 3,6 miliona sirijskih izbeglica.

Iako migranti i izbeglice i dalje pokušavaju da se domognu Grčke, broj se smanjio. Bastijan to pripisuje činjenici da granične vlasti Turske i Grčke sada sarađuju bilateralno.

Sve u svemu, čini se da je, kada je reč o pitanjima migracija i izbeglica, fokus na bilateralnim sporazumima, a ne na pregovorima o novom „turskom sporazumu“ na nivou EU.

Turska želi da kupi Jurofajtere

Jedna tema koja će sigurno igrati ulogu na sastanku Šolca i Erdogana je izvoz oružja. Turska želi da modernizuje svoje vazduhoplovstvo sa 40 borbenih aviona Jurofajter.

Pošto ih proizvode Nemačka, Španija, Velika Britanija i Italija, sve četiri zemlje moraju da pristanu na kupovinu. Za sada su zeleno svetlo dale samo Španija i Velika Britanija.

„Naš NATOsaveznik Nemačka, naravno, takođe mora da preduzme odlučne korake napred, na primer kada govorimo o naoružanju, industriji i izvozu“, rekao je Erdogan u Berlinu krajem prošle godine. „Ovo mora biti omogućeno bez ometanja.“

Ali, Šolc je ovo odbio. Za sada.

Nemački izvoz oružja u Tursku bio je značajno ograničen 2019. godine nakon turske vojne ofanzive u severnoj Siriji. U međuvremenu, vlada bi trebalo da okonča taj kurs.

Magazin Špigel piše da su isporuke oružja u vrednosti od najmanje 236 miliona evra odobrene u septembru 2024. Uključujući protivavionske rakete i torpeda.

Asli Aksoj pretpostavlja da će i Nemačka sada dati zeleno svetlo za Jurofajtere. „Sada izgleda da su se obe vlade približile po mnogim pitanjima politike naoružanja, tako da će Turska i dalje dobijati evropske borbene avione.“

Portparol vlade u Berlinu je rekao da ne može da predvidi razgovore. „Ali, naravno, uvek možete očekivati nešto novo kada kancelar poseti turskog predsednika.“

*ovaj tekst je izvorno objavljen na nemačkom jeziku