Nemačka zakonom reguliše integraciju

Još pre leta, Bundestag bi trebalo da glasa o novom nemačkom Zakonu o integraciji. Stranke vladajuće koalicije su donele nacrt tog zakona u vidu „okvirnog dokumenta“ čiji bi definitivni tekst vlada trebalo da potvrdi u maju. Prema ovom dokumentu, država bi trebalo da stavi na raspolaganje potražiocima azila 100.000 radnih mesta. U slučaju da potražioci azila budu konkurisali za neko od tih radnih mesta, neće biti proveravano da li su se prijavili i kandidati iz Nemačke ili zemalja EU – kao što se to inače radi, jer takvi kandidati imaju prednost na konkursima. Potražioci azila će smeti da rade i za firme koje iznajmljuju radnike – na područjima na kojima je nezaposlenost manja od federalnog proseka.

Licima koja nemaju pravo na azil, ali iz pravnih ili tehničkih razloga ne mogu biti prisilno vraćene u otadžbinu („tolerisan boravak“), može biti omogućeno da završe kompletnu zanatsku obuku. Takvim osobama bi posle toga trebalo dozvoliti dodatne dve godine boravka u Nemačkoj kako bi našle posao.

Stranke vladajuće koalicije su se dogovorile i da se uvede obaveza pohađanja integrativnih kurseva za sve potražioce azila. Oni koji ne budu redovno pohađali kurseve, moraće da računaju sa kaznenim merama, na primer, sa uskraćivanjem državne pomoći. I dodela neograničene dozvole boravka licima kojima je priznat status izbeglice, zavisiće od toga da li su ona završila integrativne kurseve. Broj nastavnih jedinica na takvim kursevima će biti povećan sa 60 na 100. Pravo na boravak u Nemačkoj će, prema novom predlogu zakona, moći da se uskrati potražiocima azila koji budu počinili krivično delo. Evo kako nemačka štampa komentariše navedene mere.

Hanoverše algemajne cajtung (Hanover): „Signali su upućeni. Niko ne treba da se pravi kao da ne znamo šta je integracija. Tokom proteklih decenija, jednostavna rešenja nisu urodila plodom. Zašto bi sada bilo drukčije? Nije dovoljno imati samo dobru volju. Ljudima treba dati konkretne šanse. Jer, integrisan – u pravilu – postaje onaj ko je uspeo da se zaposli.“

Algemajne cajtung (Majnc): „Treba biti oprezan sa epitetom istorijski kada se govori o ovom zakonu. Ono što je ovde istorijsko, jeste pre svega dug zalet: više od 50 godina po dolasku prvih gastarbajtera, Nemačka prvi put postavlja pravni okvir za integraciju. To je težak propust prethodnih vlada. Pa i ova koalicija to radi samo zato što zbog izbegličke krize nema izbora. Nemačka je očigledno doseljenička zemlja. Njoj su potrebni stranci, ali imigracija mora da se odvija po pravilima koja omogućavaju odgovarajući suživot.“

Braunšvajger cajtung (Braunšvajg): „Bilo bi strašno kada vođe u vladajućoj koaliciji ne bi mogli da se slože oko zajedničke politike u antiterorističkoj borbi i integraciji izbeglica – u vremenu u kome društvo ne postavlja pitanje da li će, već samo kada će se desiti islamistički napad u Nemačkoj […] Jedinstvo koje demonstrira koalicija samo je šou sa ciljem da se umire unutarstranački kritičari. To je politički placebo. Ove odluke tek treba da se pokažu u praksi.“

Landescajtung (Lineburg): „Oni koji misle da velika koalicija, osim ritualnih noćnih zasedanja, više nema šta da ponudi, ne greše. Predlog zakona o integraciji, koji je nazvan istorijskim, odavno je trebalo doneti. Koalicija sada hoće da demonstrira efikasnost i harmoniju. To što se rešavanje teških problema poput reforme poreza na nasledstvo ili zloupotreba prava samo odgađa, dodatno se uklapa u ovaj crno-crveni brak iz računa.“

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Angela Merkel, Horst Zehofer i Zigmar Gabrijel su umorno prezentirali rezultate svog koalicionog samita. Bila je to slika stanja u koaliciji. U njoj nema više mnogo energije. Slogu oko novog zakona o integraciji treba pozdraviti; ali reč je o merama koje je odavno trebalo doneti. Prošle godine je u Nemačku došlo milion migranata. Izbeglička kriza ni izdaleka nije okončana. Ostaje i da se vidi kako će se taj zakon pokazati u praksi. Jer, podsticanje integracije nema smisla dokle god, na primer, nema dovoljno kurseva nemačkog jezika“.