„Nema ko da radi“
1. avgust 2018.
„110 sa 70. Krvni pritisak Vam je normalan, to je dobro. Kako ste danas?“ Sestra Valentina B. ovog jutra nema mnogo vremena za razgovor. Nakon što je upisala vrednosti, žuri u sledeću sobu sa pacijentima. „Danas imamo 23 pacijenta koje treba rutinski pregledati pre lekarske vizite u osam sati“, kaže ona, pre nego što je jednoj pacijenetkinji stavila novu kesicu sa infuzijom.
Pomaže joj kolega Oleg Buš (48), šef odjeljenja za negu na opštoj hirurgiji klinike Helios u Zigburgu. Već više od 20 godina radi kao medicinski tehničar u bolnici i zapravo, voli svoj posao – da nema tog večitog stresa. To nije slučaj samo na njegovom odeljenju, već i u mnogim drugim bolnicama u Nemačkoj.
Premalo osoblja, previše pacijenata
U sektoru medicinske nege trenutno radi oko milion Nemaca, a do 2060. očekuje se da će biti potrebno tri miliona ljudi. Međutim, broj ljudi kojima je nega potrebna sve više raste: krajem 2015. je to bilo 2,9 miliona, od 2030. se očekuje da će broj porasti na 4,1 miliona ljudi.
„U jutarnjoj smeni bi trebalo da nas bude troje profesionalnih negovatelja, ali danas smo tu samo nas dvoje. Nema ko da radi“, kaže Buš. Za medicinsko osoblje su pacijenti prioritet, pa tokom radnog vremena zanemaruju svoje potrebe, a i druge obaveze: „Dokumentaciju ne možemo da vodimo kako se to od nas zahteva“, slaže se sa njim Valentina dok sipa kafu.
Ministar zdravlja Jens Špan (CDU) je nedavno u saradnji sa ministarkom porodice Franciskom Gifaj i ministrom rada Hubertusom Hajlom (oboje SPD) predstavio plan „Koncentrisana akcija nega“: svako novo radno mesto u bolnicama mora u potpunosti da plati zdravstveno osiguranje. Špan se posebno fokusira na stručno osoblje iz inostranstva.
To je samo delić onoga što je potrebno, samo kako bi se ublažio akutni problem, kaže Kristina Kerner, rektorka Škole za medicinske sestre „Johaniter“ u Bonu. „Situacija sa negom je postajala sve gora, jer na odeljenjima jednostavno radilo sve manje kolega. A nega postaje sve zahtevnija, što mogu da potvrdim sa svojim dvadesetogodišnjim iskustvom“, objašnjava Kerner.
Rešenje sa dovođenjem stranaca smatra problematičnim na duži rok. Ljudi iz potpuno različitih kultura bi morali biti integrisani, što bi zahtevalo stabilne timove u bolnicama. Međutim, timovi negovatelja na odeljenjima su tako preopterećni da jedva mogu da obavljaju svoj posao a kamoli još i taj neophodan posao integracije.
Nezadovoljstvo negovatelja
Uprkos napetoj situaciji, Oleg Buš voli da ide na posao. „Uživam u radu sa ljudima i ja sam tu za njih. Dok radim, zaboravim na sve te neugodnosti.“ On preporučuje struku samo onima koji su stvarno zainteresovani za rad sa ljudima i ne razmišljaju o dobroj plati. „Ako hoćete da se bavite negom zato što želite dobru zaradu, onda ste na pogrešnom mestu. Za ljude koji to vole da rade uvek postoji budućnost“, kaže Buš koji je međuvremenu sprema dokumente za lekarsku vizitu.
Kristina Kerner takođe vidi budućnost za profesionalnu negu pacijenata: „Medicinska nega je skoro predodređena da se dalje razvija – ima puno studijskih kapaciteta, bilo za one koji su su već kvalifikovani ili osnovnih studija.“ Važno je stvoriti odgovarajuće okvirne uslove u za rad, kako bi zanimanja u oblasti nege ponovo postala privlačna. „Nezadovoljstvo zbog velikog opterećenja raste“, priznaje Kerner.
Oleg Buš je za danas obavio svoj posao. Brzo se priprema za primopredaju smene. Važno mu je da kući odlazi zadovoljan. To je ponekad teško, jer često ne postiže sve i mora da ostane prekovremeno. „Kada ima dovoljno ljudi, onda je to potpuno drugačiji posao.“ Zatvara fasciklu sa dokumentacijom, oprašta se za danas od svojih kolega i kaže: „Ipak, ovde se radi o ljudskim životima. Mi moramo biti u mogućnosti da pružamo sigurnu i pouzdanu negu.“