Autoindustrija: neizvesna budućnost u postfosilnom svetu

Kod liferanta auto industrije Vicenman u Remhingenu, blizu Karlsruea, staro i novo su jedno pored drugog: savremena proizvodnja auto-delova u laboratorijskim uslovima, ali i glasno škripanje i šištanje u proizvodnji komponenti izduvnih gasova.

Ta firma srednje veličine iz severnog Švarcvalda navikla je na promene. Osnovana 1854. za proizvodnju nakita, prešla je 1885. na metalna creva za tuširanje. Nakon toga, 1990-ih godina usledila je proizvodnja komponenti motora s unutrašnjim sagorevanjem. Decenijama je kompanija dobro živela od industrije fosilnih automobila. Menadžment se 2015. odlučio za sveobuhvatnu transformaciju – mnogo ranije od mnogih drugih u industriji.

-pročitajte još: Tržište automobila 2023: dobitnici i gubitnici

„Veliki proces transformacije“

„Naša kompanija je usred velikog procesa transformacije“, kaže generalni direktor Filip Pašen. „Rano smo shvatili da tehnologija motora s unutrašnjim sagorevanjem nema budućnost. Naši proizvodi moraju da nađu mesto u novim primenama. Na primer, u električnim vozilima ili u ekonomiji vodonika“, kaže Pašen.

Cilj je „postojati u postfosilnom svetu“. Međutim, transformacija ne znači samo proizvodnju drugih delova. Mora se promovisati i digitalizacija u kompaniji, a i zaposleni moraju da se prilagođavaju.

Vodeća nemačka industrija u opasnosti

„Automobilska industrija je vodeća nemačka industrija“, kaže Ina Šefer s Tehnološkog instituta u Karlsrueu, kopredsedavajuća ekspertske grupe za transformaciju automobilske industrije koju je pokrenulo ministarstvo ekonomije. „Automobilska industrija je važna za Nemačku, jer mnogo radnih mesta ima kod malih i srednjih dobavljača“, kaže naučnica.

Radi se o radnim mestima koja mogu da nestanu ako kompanija ne bude išla u korak sa vremenom. „To što smo zakasnili u smislu transformacije vidim kao realnu opasnost“, kaže Šefer. To je u vezi s činjenicom da je Nemačka bila pionir u tehnologiji motora s unutrašnjim sagorevanjem.

„Poslovi sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem poslednjih godina su išli veoma, veoma dobro. A kada tako dobro ide, onda, naravno, firme ne trpe nikakav spoljni pritisak da se transformišu.“

-pročitajte još: Kina favorit u trci elektro-automobila

Tesla ispred Folksvagena

Međutim, od 2016. proizvodnja automobila u Nemačkoj rapidno opada: sa 5,75 miliona proizvedenih automobila, na 3,4 miliona. Jedan od razloga za to bila je pandemija korone.

Kada je u pitanju elektromobilnost, Nemcima čak preti opasnost da potpuno zaostanu. Jer, 2022. je najprodavaniji električni automobil u zemlji bio – Tesla Model I. Folksvagenov ID.4 tek je na četvrtom mestu.

Šefer navodi i druge probleme: „Posebno kada pogledamo oblast softvera i infotejmenta, vidimo da mnogi veliki nemački proizvođači vozila sklapaju poslove s velikim američkim IT-kompanijama zato što nemaju softversku kompetenciju u određenim oblastima.“

Zajedno kroz promene

Kompanije iz automobilske industrije u Baden-Virtembergu udružile su snage kako bi zajedno oblikovale promene. Bernhard Kolmel sa Univerziteta Forchajm podržava projekat kao stručnjak za digitalnu transformaciju. „Industrija dobavljača je dominantan sektor u regionu. Više od deset odsto svih radnih mesta direktno je vezano za automobile“, podseća Kelmel.

U Mreži transformacije „Severni Švarcvald“ cilj je da se pomogne kompanijama da „dizajniraju vizije budućnosti, stvore strategije i zatim, u sledećem koraku, iniciraju buduće projekte“.

Vicenman u Remhingenu već je krenuo tim putem i zadovoljan je zbog podrške te mreže: „Možemo mnogo da naučimo jedni od drugih“, kaže generalni direktor Pašen, „ili da ohrabrimo jedni druge kako bismo izdržali ovu veliku promenu“.

td/dr (ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.