Nemačka dobija prvog gradonačelnika iz redova AfD?

Možda mnogi u Nordhauzenu razmišljaju kao mlada majka, koja sada prvi put ide da glasa. I to za kandidata desničarske Alternative za Nemačku (AfD).

Nešto konačno mora da se menja, kaže ona, mora da misli na budućnost svoje dece. Hoće jaku ličnost na čelu grada. A onda, ne očekujući odgovor, pita novinara: „I, jesam li sada ja nacistkinja?“

Ona time aludira na imidž koji prati AfD i njene glasače. Nordhauzen, varoš od četrdesetak hiljada ljudi, poznat je u po destileriji rakije od žitarica. A u nedelju (10. septembar), taj grad u Tiringiji, koji već 15 godina nosi titulu „Mesto različitosti“ koju dodeljuje Savezna vlada, biraće novog gradonačelnika.

Istraživanja pokazuju da prednjači kandidat AfD Jerg Profet, preduzetnik i šef poslaničke grupe AfD u gradskom veću.

To bi bila treća lokalna pobeda ove partije. AfD je već imenovala predsednika Okružnog veća u Zonebergu u Tiringiji i predsednika opštine u mestašcu Ragun-Jesnicu u pokrajini Saksonija-Anhalt.

Iako sa AfD nijedna druga partija neće da sarađuje, u ovim mestima su kandidati odneli apsolutnu većinu. AfD se kotira na preko 20 odsto u celoj Nemačkoj.

Bes zbog politike Berlina

Aleksandra Riger iz redova Socijaldemokrata trenutno vodi opštinske poslove u Nordhauzenu i svim silama želi da spreči pobedu AfD. Ona je kandidatkinja SPD-a za gradonačelnicu.

„Ovaj grad ovo ne zaslužuje, mi nismo plavi“, kaže ona, misleći na partijsku boju Alternative. „Nažalost, iz jedne krize ulazimo u drugu. I zato se ljudi sve više plaše. Veliki je potencijal za frustraciju.“

Vilma Buš, članica Gradskog veća iz redova Zelenih, dobro zna koliko meštane nervira politika iz Berlina. Njena stranka se tamo založila za novi zakon o grejanju, koji bi ljude mogao udariti po džepu.

„Policija često patrolira oko našeg štanda, ljudi viču na nas iz auta koji prolaze i to nije nimalo prijatno. Na prozore kancelarije naše izborne jedinice se redovno pljuje“, priča Buš za DW.  

„Toga nije bilo pre pet-šest godina. To je zastrašujuće jer ljudi, koji glasaju za kandidata AfD, u određenoj meri glasaju i za Hekea“, dodaje ona.

Bjern Heke, vođa AfD u Tiringiji, je prva violina ove desničarske stranke na istoku Nemačke gde imaju ogromnu podršku. Heke je predvodnik ekstremnog Krila, frakcije unutar AfD koja ima sve više pristalica.

Jednom sudskom presudom utvrđeno je da se Heke može nazivati „fašistom“, to jest da to nije uvreda jer odgovara činjenicama.

Heke je prisutan u Nordhauzenu iako nije tamo. Jer, jasno je da lokalni izbori nadilaze značaj ovog gradića i da bi pobeda bila velika reklama za AfD. U stilu – pobeđujemo i kad se svi ostali udruže protiv nas.

Kandidat za gradonačelnika Jerg Profet nije se distancirao od Hekea, naprotiv. Profet je bio govornik na letnjoj zabavi desničarskog magazina Kompakt kojoj su prisustvovali neki građani Rajha, ekstremisti i neonacisti. Migracije su mu posebno trn u oku.

Izbeglice i strani studenti zabrinuti

To što Profet ima šanse da vodi grad izaziva nelagodu u udruženju „Bez barijera“ koje podržava izbeglice. Neprijateljstvo prema migrantima i strancima je odavno deo svakodnevice u Nordhauzenu.

„Skandiraju se rasistički slogani, crtaju kukasti krstovi po zidovima zgrada ili kafića. Tužna kulminacija su bili mrtvi golubovi sa odsečenim glavama, koji su ležali ispred ulaznih vrata ili svinjske glave koje su bacane na balkone“, kaže za DW Štefani Tipelman-Halm iz udruženja.

Udeo stranaca u Nordhauzenu je 7,3 odsto, što je upola manje od državnog proseka. U okrugu živi ukupno 2.500 izbeglica, od kojih je 1.900 iz Ukrajine. Za mnoge je udruženje „Bez barijera“ prva stanica. Osim savetovališta, udruženje ima i kafiće za žene i nudi kurseve jezika.

Ali, Tipelman-Halm smatra da je opstanak udruženja ugrožen ako Nordhauzen dobije gradonačelnika iz redova AfD.

I rektor lokalnog univerziteta kaže da se studenti iz Indije, Pakistana, Egipta i Nigerije brinu zbog moguće pobede Profeta.

AfD protiv kulture sećanja

Ako se vozite pet kilometara severno od Nordhauzena, pravo Ulicom žrtava fašizma, pored zarđalih vagona Hitlerove železnice (Rajhsban) koji održavaju sećanje na deportacije zarobljenika, doći ćete do spomen-obeležja koncentracionog logora Mitelbau-Dora.

U toj ispostavi koncentracionog logora Buhenwald, 60.000 zatvorenika iz 48 zemalja radilo je na izradi oružja. Svaki treći zatvorenik umirao je zbog nehumanih uslova rada i života.

Anet Dremel koja vodi Memorijalni centar, stoji ispred restaurirane barake za zatvorenike i ponavlja ono o čemu joj mnogi pišu: Kako je moguće da AfD dobije izbore u mestu koje je u neposrednoj blizini koncentracionog logora?

„Postoji mnogo nelagode među ljudima koji su preživeli logor i porodicama žrtava. Ljudi, naravno, vide postere po gradu i pitaju se šta to znači“, kaže Dremel.

Jedan školski razred trenutno je u poseti nekadašnjem logoru. Svake godine ovamo dođe oko 60.000 posetilaca iz inostranstva.

Da li bi ovaj obrazovni rad i dalje bio moguć sa gradonačelnikom Profetom? Taj političar je jednom rekao da 8. maj 1945. ne vidi kao „Dan oslobođenja“, kako se to zvanično zove u Nemačkoj, već „najpre kao dan bezuslovne kapitulacije“.

Njegov pokrajinski stranački šef Heke poziva na „zaokret od 180 stepeni“ u nemačkoj kulturi sećanja.

Anet Dremel pretpostavlja da bi saradnja sa gradom stajala na rubu propasti. „Sa velikom zabrinutošću očekujemo izbore. Ovo jačanje AfD potresa temelje i vrednosti za koje se zalažemo u Memorijalnom centru.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.