Nemačka: Ko i kako mora da štedi energiju?

Od iduće nedelje u Nemačkoj važe novi propisi o štednji energije. Savezna vlada je na osnovu Zakona o osiguranju snabdevanja energijom donela dve uredbe. Prva važi od 1. septembra do 28. februara iduće godine, a druga stupa na snagu 1. oktobra i važi dve godine – nju bi tek trebalo da potvrdi i gornji dom nemačkog parlamenta, Bundesrat.

Prema navodima ministra privrede Roberta Habeka (Zeleni), cilj novih propisa je „uz nacionalne napore“ u iduće dve sezone grejanja „uštedeti mnogo više gasa“. To se odnosi na domaćinstva, preduzeća i javne ustanove. Ko i kako treba da štedi? Evo kratkog pregleda:

Niža temperatura i u iznajmljenim stanovima

Od septembra se privremeno ukida odredba u ugovorima o najmu stana prema kojoj su podstanari dužni da održavaju određenu minimalnu temperaturu u stanu. To znači da će podstanari smeti i manje da greju ako žele da štede energiju. Oni ipak i dalje ostaju obavezni da „odgovarajućim ponašanjem kod grejanja i provetravanjem spreče nastanak štete u iznajmljenoj nekretnini“.

Grejanje privatnih bazena

Privatni bazeni – i spoljni i unutrašnji – ne smeju više da se greju na gas ili struju. Izuzetak je ako se bazen koristi u terapeutske svrhe. Ta zabrana ne odnosi se na bazene u hotelima, javnim kupalištima i centrima za rehabilitaciju.

Maksimalna temperatura u javnim prostorima

U javnim zgradama radne prostorije smeju da budu zagrejane na maksimalno 19 stepeni Celzijusa – a ako se u tim prostorijama obavljaju fizički poslovi, temperatura sme da bude i niža. U javnim zgradama po mogućnosti više neće biti grejani hodnici, velike hale i prostorije u kojima je tehnika. To pravilo ne važi za bolnice, staračke domove i druge socijalne ustanove.

Topla voda u javnim zgradama

U javnim zgradama takođe više neće smeti da budu uključeni bojleri za umivaonike koji se koriste za pranje ruku. Izuzetak je ako toplu vodu zahtevaju higijenski razlozi. Tamo gde se voda centralno zagreva, temperatura mora da bude smanjena. Izuzetak su škole, obdaništa, starački domovi i bolnice.

Osvetljavanje zgrada i spomenika

Osvetljenje zgrada i spomenika iz isključivo estetskih razloga više neće biti dozvoljeno. Izuzetak su osvetljenja koja traju kraće, na kulturnim priredbama i drugim svečanostima. Osvetljavanje iz bezbednosnih razloga i dalje je dozvoljeno.

Reklame, izlozi i vrata na prodavnicama

Svetleće reklame moraju da budu isključene od 22 do 6 časova, a izuzetak je ako su neophodne zbog bezbednosti u saobraćaju, recimo na autobuskim stanicama. Zabrana osvetljenja važi i za izloge prodavnica. A ako se prodavnice greju, one između septembra i kraja februara više ne smeju da imaju stalno otvorena vrata.

Dužnost informisanja podstanara

Distributeri gasa i vlasnici većih stambenih zgrada moraju svoje kupce, odnosno stanare, pravovremeno da informišu o troškovima koje će imati za energiju, kao i o mogućnostima uštede. To se mora sprovesti najkasnije do početka grejne sezone.

Kontrola sistema grejanja i potrošnje energije

Od 1. oktobra na snagu stupaju dalje mere. One se odnose na javne, privatne i poslovne zgrade. Predviđena je, između ostalog, obavezna kontrola sistema gasnog grejanja jednom godišnje. Neefikasni sistemi grejanja koji troše previše gasa moraju biti zamenjeni.

Firme s potrošnjom većom od 10 gigavat-sati godišnje, obavezuju se na sprovođenje mera za racionalniju potrošnju energije.

ajg (tagesschau)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.