Nemačka pomoć za Gazu: „Nedostaje svega“

Još jedan užasavajući izveštaj: u izraelskom napadu na Pojas Gaze poginulo je sedam članova američke međunarodne humanitarne organizacije „World Central Kitchen“ (WCK). Ubijeni su humanitarci koji su pokušavali da ublaže patnju oko 2,4 miliona ljudi u tom regionu.

Izraelska vojska opisala je ubistvo humanitarnih radnika kao svoju „ozbiljnu grešku“. Napad nije izveden s namerom da se naudi ljudima iz WCK, rekli su, to je bila „greška koja je usledila nakon lažne identifikacije noću u ratu pod veoma složenim uslovima“, rekao je načelnik izraelskog generalštaba Herzi Halevi u video-poruci objavljenoj na mreži Iks. „To nije trebalo da se dogodi“, rekao je Halevi.

Nezavisna komisija će sprovesti detaljnu istragu koja bi trebalo da bude završena u narednim danima. Kako je saopšteno, u napadu na konvoj WCK poginulo je sedam pomagača, a među žrtvama su bile osobe iz Australije, Poljske i Velike Britanije, jedan Palestinac, kao i humanitarni radnik s američko-kanadskim državljanstvom. Incident se dogodio dok je konvoj od tri vozila napuštao skladište u Deir al Balahu u centru Pojasa Gaze.

Predsednica Crvenog krsta u Nemačkoj: „Katastrofalna situacija“

Kada je reč o nemačkim humanitarnim grupama, one se već sedmicama sve glasnije žale da jedva uspevaju da pruže pomoć ugroženima.

Predsednica Nemačkog Crvenog krsta (DRK) Gerda Haselfelt obično je smirena i nije sklona nepotrebnom dizanju alarma. Sada je, međutim, ta bivša nemačka ministarka i političarka stranke bavarske CSU situaciju za ljude u Pojasu Gaze ocenila kao „zaista katastrofalnu“.

Haselfelt je za radio „Dojčlandfunk“ rekla da zalihe pomoći koje su dostavljene kroz nekoliko otvorenih pristupa jednostavno nisu dovoljne: „Nedostaje svega“, rekla je i dodala da će nakon najnovijih napada situacija biti još gora.

Roba avionom za Egipat, pa u Gazu

Hasslfelt je na čelu Nemačkog Crvenog krsta od 2017. godine. Čak i njoj je teško da oceni koju količinu pomoći je njena organizacija dostavila u Pojas Gaze nakon terorističkog napada islamističkog Hamasa na Izrael početkom oktobra prošle godine.

„Već smo poslali nekoliko aviona sa zalihama pomoći za Egipat, a potom u Pojas Gaze”, kaže. Između ostalog, isporučena je hrana, ali i medicinski uređaji i potrepštine za medicinsku negu.

GIZ više nema nemačkog osoblja u Gazi

Klasičnu razvojnu saradnju sprovode i vladine ili javne organizacije, kao što je npr. Nemačko društvo za međunarodnu saradnju (GIZ). Ono između ostalog sprovodi i projekte koje vodi nemačko Savezno ministarstvo za razvojnu saradnju (BMZ). Na pitanje DW, portparolka tog Ministarstva Katja Humel, kaže da organizacije poput GIZ-a nemaju osoblje iz Nemačke u Pojasu Gaze.

Sve do terorističkog napada Hamasa službenici su više puta odlazili u Pojas Gaze iz Ramale na Zapadnoj obali ili iz Nemačke – kako bi proverili napredak projekata. „Takva putovanja osoblja u Pojas Gaze zbog trenutne situacije do daljeg nisu moguća“, kaže Humel za DW.

Crkvene grupe rade s lokalnim humanitarcima

Isto se odnosi i na crkvene grupe za pomoć kao što je Karitas. Njihov portparol Ahim Rajnke za DW kaže: „To ionako nije naš pristup, mi uvek radimo s lokalnim humanitarnim radnicima.“

Naravno, Karitas je blisko umrežen s drugim katoličkim grupama širom sveta i ima uvid u katastrofalnu situaciju. Sama činjenica da Bundesver sada učestvuje u vazdušnom transportu iz Jordana kako bi ispustio pakete pomoći iznad gusto naseljene ratne zone, pokazuje koliko je situacija očajna, kaže Rajnke:

„To je u suštini znak nemoći. Od toga korist – ako uopšte – imaju samo najjači od najjačih. A stari ljudi ili osobe s invaliditetom od toga nemaju ništa.“ Prema Rajnkeu, bilo bi bolje transportovati pomoć kopnom ili morem, ali i to je postalo znatno opasnije.

Pomoć iz vazduha

Nemačka od sredine meseca marta učestvuje u slanju pomoći iz vazduha ugroženom stanovništvu u Gazi. Dva transportna aviona tipa „Herkules“ iz francusko-nemačke eskadrile prebačena su iz baze u Normandiji u Jordan kako bi podržali te akcije.

Avioni nemačkog Bundesvera s nemačko-francuskom posadom, opremljeni su francuskim padobranskim sistemima za bacanje zaliha pomoći. Posmatrači na licu mesta prenose da je deo humanitarne pomoći do sada već završavao u Jordanu, a ne u Pojasu Gaze.

Berbok: „Kap u moru“

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok je na svom poslednjem putovanju na Bliski istok početkom prošle sedmice humanitarnu pomoć iz vazduha opisala kao „kap u moru“.

U Egiptu je naglasila koliko su kopneni granični prelazi važni za snabdevanje: „Egipat igra neverovatno važnu ulogu u borbi protiv gladi, posebno zbog graničnog prelaza u Rafi, preko kojeg se trenutno doprema većina prehrambenih namirnica. Zato što drugi izraelski granični prelazi nisu otvoreni ili su otvoreni samo pod određenim uslovima.“

Od oktobra 175 miliona evra za Gazu

Na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Nemačke takođe se navodi da je humanitarna situacija i dalje katastrofalna, posebno na severu obalnog pojasa. Osnovne usluge za civilno stanovništvo su u kolapsu. Nedostaju najnužnije stvari: hrana, voda i medicinska oprema.

U ovom trenutku ukupna nemačka pomoć za sva palestinska područja, dakle ne samo za Pojas Gaze, iznosi oko 250 miliona evra. Od toga su 175 miliona evra nova sredstva koja su odobrena nakon 7. oktobra 2023. godine.

Isplate za humanitarnu agenciju UN su obustavljene

Nemačka plaćanja agenciji UN za pomoć palestinskim teritorijama (UNRWA), obustavljena su od početka godine. Tada je izraelska vlada objavila informaciju da je dvanaest službenika UNRWA iz Gaze navodno umešano u teroristički napad 7. oktobra.

Humanitarna organizacija otpustila je te radnike, a 16 zemalja, uključujući i Nemačku, otada je obustavilo isplate humanitarnoj organizaciji. Među njima je i najvažniji donator, SAD.

Međutim, pre nekoliko sedmica Nemačka je objavila da će obezbediti 45 miliona evra za regionalni rad UNRWA u Jordanu, Libanu, Siriji i na Zapadnoj obali.

I Nemci među taocima?

Prema izveštajima medija, među taocima koje Hamas drži u Pojasu Gaze nalazi se i oko 30 osoba povezanih s Nemačkom, recimo Izraelci koji imaju i nemački pasoš. Nemačka vlada se po tom pitanju već mesecima drži uzdržano i stalno govori o „niskom dvocifrenom broju ljudi koji su povezani s Nemačkom“.

jt/ass (ard/dw)