Nemačka posreduje između Grčke i Turske?

Već mesecima su odnosi između Grčke i Turske napeti i zatrovani. Turski borbeni avioni često nadleću naseljena i nenaseljena grčka ostrva na koja Ankara polaže prava.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan stalno ponavlja da ne želi više nikakve kontakte sa grčkim premijerom Kirjakosom Micotakisom, turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu preti da će osporiti suverenitet Atine nad više grčkih ostrva u istočnom delu Egejskog mora, a nacionalistički političar Devlet Bahčeli, koji je sa svojom strankom MHP koalicioni partner Erdoganove AKP, pozira pred geografskim kartama na kojima su velika grčka ostrva poput Lezbosa, Samosa i Krita obeležena kao – turska.

Šta se, dakle, očekuje od nemačka ministarske spoljnih poslova Analene Berbok koja će u petak 29. jula posetiti Atinu da bi odmah potom otputovala u Ankaru? Da li grčka vlada želi nemačko posredovanje s ciljem da se smire razmirice sa Turskom?

Sumnje u solidarnost Nemačke

„Nemačko posredovanje kako bi se smanjile napetosti u odnosu sa Turskom valjalo bi pozdraviti“, kaže za DW Jorgos Pagulatos, direktor Elijamepa, najvažnijeg grčkog trusta mozgova. Doduše, grčka vlada od Berlina ne očekuje „politiku ekvidistance“ – „kao EU-partner, Grčka očekuje aktivnu podršku Nemačke, pogotovo u svetlu revizionizma i agresivnog ponašanja Erdoganovog režima prema jednoj evropskoj demokratiji“.

U Grčkoj očito postoje sumnje u nemačku solidarnost kada je reč o konfliktu s Turskom. Jorgos Katrugalos, političar opozicione levičarske stranke Siriza, koji je 2019. bio grčki ministar spoljnih poslova, za DW kaže da je jezik nemačke vlade u obraćanju Turskoj mnogo blaži nego jezik Evropskog saveta.

Berbok zna za problem

Podsećanja radi, u martu 2018. je Evropski savet, telo koje čine šefovi država ili vlada EU, „oštro osudio stalne protivzakonite radnje Turske u prostoru Istočnog Sredozemlja i Egejskog mora“ i zatražio od Turske da odmah prekine te aktivnosti. Pošto Turska na to nije reagovala, Evropski savet je od Evropske komisije u junu 2019. zatražio da predloži „ciljane mere“, odnosno sankcije, protiv Turske.

Katrugalos istovremeno ne polaže mnogo na posredničke inicijative: „Smatramo da bi trebalo da postoje direktni kanali za komunikaciju između Atine i Ankare i da bi EU trebalo da se zalaže naše zajedničke pozicije u odnosu na Tursku“, rekao je.

Analena Berbok je odavno informisana o brigama Grčke. Ona je zapravo trebalo da se sa svojim grčkim kolegom Dendijasom sretne još početkom juna – posle toga bi bilo usledilo putovanje za Ankaru – ali, putovanje je odgođeno jer se Berbokova zarazila koronom.

Očekivanja su mala

Erdoganova retorika je sve oštrija. „Turska agresija je zabrinjavajuća“, kaže Jorgos Pagulatos iz Elijamepa. Prema njegovim rečima, Turska stalno iznosi neke nove zahteve – na primer, da se grčka ostrva u Egejskom moru demilitarizuju kako bi Turska priznala suverenitet Grčke nad njima. Tome treba dodati i optužbe da Grčka potpomaže kurdski „terorizam“. Pagulatos zato smatra da turski predsednik Erdogan želi da održi napetost i antizapadno raspoloženje kako bi sticao poene na unutrašnjepolitičkom planu.

U Atini zato niko ne očekuje neku spektakularnu posredničku inicijativu Analene Berbok. Tamo smatraju da bi bilo dovoljno i kada bi ona uputila nekoliko jasnih reči na adresu Ankare. Doduše, najviše bi voleli kada bi ona najavila da će Nemačka prestati da isporučuje Turskoj podmornice. U Grčkoj se, naime, dobro sećaju da je nemačka stranka Zelenih u januaru 2021. kada je još bila u opoziciji od tadašnje nemačke vlade tražila da obustavi baš te isporuke. Sada se niko ne nada da će Berbokova da obnovi taj zahtev.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.