Nemačka više nije zemlja inženjera?

Bilo da je reč o energetici i elektrotehnici, informatici, tehnologiji mašina i vozila, niskogradnji ili građevinskoj tehnologiji – svako ko traži posao inženjera u Nemačkoj taj ima sve veći izbor. U četvrtom kvartalu 2021. na 387 slobodnih radnih mesta bilo je 100 kandidata. Godinu dana kasnije bilo ih je već 471. To je povećanje od gotovo 22 odsto.

Krajem 2022. u Nemačkoj je bilo ukupno 170.300 slobodnih radnih mesta za inženjere. Udruženje VDI, koje okuplja nemačke inženjere, upozorava da manjak postoji svuda, odnosno da je nedostatak kvalifikovanih radnika veoma veliki problem. Mnogi projekti javne izgradnje su zaustavljeni ili uopšte ne mogu da se pokrenu, projekti digitalizacije pali su u vodu, navodi Udruženje.

-pročitajte još: Mladi Nemci sve manje žele da postanu inženjeri

Sve više penzionera, sve manje studenata

I to se dešava upravo u Nemačkoj, koja je decenijama hvaljena kao zemlja inženjera i poznata u čitavom svetu po svom tehničkom znanju. „U Nemačkoj smo u prošlosti zapravo živeli od naših dobrih ljudskih resursa, to je bila naša snaga“, kaže diplomirani inženjer Diter Vesterkamp, koji vodi odeljenje za tehnologiju i društvo pri udruženju VDI. Sada je, međutim sve manje studenata u odnosu na broj penzionera. „Najgore je što se situacija neće popraviti, jer se demografske promene primećuju“, kaže on.

Na osnovnim tehničkim usmerenjima evidentan je pad broja studenata prve godine. U 2016. godini 143.400 mladih širom zemlje upisalo je u takozvana MINT-usmerenja, odnosno matematiku, informatiku, prirodne nauke i tehnologiju, a 2022. godine bilo ih je samo 125.600. „Kao rezultat toga, u nadolazećim godinama može se očekivati značajan pad broja diplomiranih studenata“, kaže ekonomista Aksel Plineke sa Instituta nemačke privrede u Kelnu.

Istovremeno je sve veća potreba za inženjerima, naročito u oblasti klimatski prihvatljivih tehnologija i proizvoda. U istraživanju instituta iz Kelna, u 43 odsto firmi izjavljuju da će im biti potrebno više inženjera u budućnosti, a 63 odsto da su im neophodni IT-stručnjaci.

Sumorna perspektiva za Nemačku

To, kako kaže Plineke, eliminiše ključni argument koji ide u korist Nemačke kao poslovne lokacije.

„Ako to imate na umu“, dodaje Vesterkamp, „i znate da su stvari drugačije u drugim zemljama, onda će biti teško uveriti industriju da investira ovde u budućnosti, a to bi bilo kobno. To mi sebi u Nemačkoj ne možemo da priuštimo“, kaže Vesterkamp uz zaključak da je na kocki prosperitet zemlje.

Hitno potrebni strani kvalifikovani radnici

To se više ne može prevazići bez velike imigracije kvalifikovanih radnika iz inostranstva, kaže Vesterkamp. Broj stranih radnika u inženjerskim zanimanjima od kraja 2012. do septembra 2022. porastao je za 126,5 odsto, odnosno na oko 105.000. Svaki deseti inženjer već sada je iz inostranstva. Ali čak i to je daleko od dovoljnog.

Političari su to prepoznali i trenutno reformišu zakonodavstvo koje reguliše imigraciju. „Da, savezna vlada ima strategiju za kvalifikovanu radnu snagu u kojoj imigracija takođe ima svoje mesto. Mi u VDI to snažno pozdravljamo, ali jednostavno stvari moramo još jednom i bolje da sagledamo. U suprotnom će razvoj u Nemačkoj ići u pogrešnom smeru“, kaže Vesterkamp.

To pre svega znači poraditi na birokratskim preprekama koje poznaje svaki preduzetnik koji želi da zaposli stručnjaka iz inostranstva. Vesterkamp zna mnogo takvih primera: „Potrebno je sedam meseci dok npr. nekom indijskom inženjeru bude dozvoljeno da radi ovde u Nemačkoj. To mi sebi jednostavno ne možemo i ne smemo da dozvolimo, jer druge zemlje mogu da budu brže i da angažuju tu osobu pre nas.“

Suviše dugi procesi

Za dozvolu je potrebno toliko vremena zato što se dokumenta imigracionih vlasti u Nemačkoj šalju poštom u ambasadu u inostranstvo, žali se ekonomista Plineke. On se zalaže za veću digitalizaciju i više osoblja u nadležnim službama. Zatim je potrebno još oko mesec dana da se dobije termin u ambasadi za podnošenje zahteva za vizu. Administracija je, kaže Plineke, usko grlo u strategiji privlačenja kvalifikovane radne snage. „Može se to reći i ovako: oni imaju auto koji bi sada trebalo da bude imigracija. Poboljšali su motor, to su pravila o imigraciji, reklamiraju to, a imaju i više goriva u rezervoaru. Ali, gume su i dalje za brzinu od 30 na sat.“

Nemački univerziteti, a pre svega oni tehnički, nude veliki potencijal za useljavanje kada je reč o inženjerskim i informatičkim zanimanjima. To pokazuje i pogled na regionalnu preraspodelu zaposlenih u inženjerskim zanimanjima. Udeo stranih inženjera se naime dinamično povećao u poslednjih desetak godina.

To je zato što je do izbijanja pandemije korona sve više stranih studenata dolazilo na tehničke univerzitete u Nemačkoj. „Bilo je teško zbog korone, ali sada moramo ponovo da počnemo da dovodimo više stranih studenata u Nemačku“, kaže Vesterkamp.

Mentorski program na ravnopravnim osnovama

Ali, jedno je dovesti ih u zemlju, a drugo je zadržati u Nemačkoj. Polovina stranih studenata koji su u Nemačkoj stekli diplomu, napušta Nemačku direktno posle studija „i sa sobom, da tako kažem, nosi znanje koje su ovde stekli“, kaže Vesterkamp. On kaže da bi Nemačka morala bolje da se brine o ljudima koje je ionako teško privukla.

U pokrajini Severna Rajna-Vestfalija VDI radi na pilot-projektu u kojem bi njeni članovi trebalo da kao mentori prate strane kolege na njihovom putu u poslovni svet, ali i u društvo. Na ravnopravnoj osnovi, navodi VDI.

Neophodna kultura dobrodošlice

Osim toga, u izradi su i ciljani paketi obuke i daljeg obrazovanja koji bi „trebalo da izgrade mostove prema budućim tehnologijama“. Takođe je važno izgraditi „međunarodnu zajednicu“, odnosno mreže u firmama, ali im regionima, preko kojih bi onda bilo lakše privući druge useljenike inženjerskih profesija.

Vesterkamp takođe smatra da je i društvo obavezno da se po tom pitanju angažuje: „Mislim pritom na šire stanovništvo i smatram da nam je zaista potrebna kultura koja prihvata kvalificirane radnike. Potrebni su nam ti ljudi, u suprotnom ćemo u budućnosti imati problema s kvalitetom života u Nemačkoj.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.