Nemački Liberali traže od Berlina veći angažman na Balkanu

DW: Poslanička grupa liberala (FDP) u Bundestagu uputila je zahtev za Zapadni Balkan kojim bi trebalo da se tim zemljama ponudi „angažovana“ i „realna“ EU-perspektiva. Šta to konkretno znači?

Renata Alt: Veoma mi je važno da se naša pažnja intenzivno usmeri na Zapadni Balkan. Mi smo uvek dobro upućeni u pogledu evropske i međunarodne politike kada je reč o zemljama kao što su Rusija, Ukrajina i Sirija, ali isto toliko je važno da ne zaboravimo zemlje pred našim vratima.

Te zemlje su se izjasnile da bi jednoga dana pristupile Evropskoj uniji i obavezale se na sprovođenje reformi. Mi bi trebalo da nadgledamo taj proces i energično ga podržavamo. I ne bi trebalo da budemo previše lakoverni. A EU takođe mora da bude sposobna da ih prihvati, kako bi te perspektive bile realne.

-pročitajte još: Vučić u Briselu: Povratak EU „na velika vrata“?

U čemu se razlikuje vaš zahtev od aktuelne politike nemačke savezne vlade?

Imam osećaj da je sprovođenje reformi u zemljama na Zapadnom Balkanu u poslednje vreme usporeno. Takođe sam iznenađena time što je razvoj infrastrukture na Zapadnom Balkanu u velikoj meri prepušten Kini. Na primer, autoputevi. Oni su korisni, ali po kojoj ceni – 21 milion evra po kilometru autoputa, kao što je to slučaj u Crnoj Gori? A sada je ta zemlja odjednom shvatila da to ne može da plati i traži da joj EU priskoči u pomoć. To ne može da se objasni građanima EU, posebno u vreme pandemije.

S druge strane, u našem je interesu takođe da ekonomski podržimo zemlje Zapadnog Balkana, jer će u protivnom postati potpuno zavisne od Kine. Kina bi tada za sebe mogla da zatraži aerodrome, luke i važne infrastrukturne objekte. To ne može biti u evropskom interesu.

Šta vi predlažete protiv toga?

Potrebna nam je bliža saradnja i kontrola korišćenja finansijskih sredstava. Finansiranje iz EU zaista bi trebalo proveravati češće i intenzivnije, kako se taj novac ne bi izgubio u kojekakvim kanalima.

Nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas upravo je boravio u Srbiji i na Kosovu. Kako ocenjujete njegovu posetu?

Pozdravljam posetu saveznog ministra spoljnih poslova Masa – ali to je bilo važno uraditi još prošle godine. Primer Srbiji naročito jasno pokazuje koliko je Kina neverovatno dobro uspela da kapitalizuje podršku toj zemlji. Mnogi u Srbiji veruju da je Kina tokom pandemije najviše pomogla, ali to nije istina. Najveću pomoć su pružile Sjedinjene Američke Države, a nakon njih Nemačka. Ali lokalno stanovništvo ima drugačiji utisak. A za razliku od Rusije i Kine, nijedan ministar iz Nemačke nije otišao tamo da lično uruči pomoć.

EU-perspektiva je još uvek relativno daleka i povezana je s rešavanjem sukoba u regionu. Trenutno su u opticaju i novi planovi crtanja granica. Da li ste upoznati s takozvanim „non pejperom“?

O tome znam samo ono što su objavljivali mediji, ali me to odmah podsetilo na Češku i Slovačku, dve zemlje koje su se 1991. još uvek zvale Čehoslovačka. Ta zemlja je 1991. godine potpisala Sporazum o pridruživanju sa EU i želela je da se kao jedna zemlja pridruži EU. Onda su se međutim te države razdvojile, podigle međudržavne granice i carine, koje su ukinute tek po pristupanju u Evropsku uniju.

Zemljama Zapadnog Balkana bih preporučila da što je pre moguće reše konflikte, uključujući i postojeće etničke sukobe. I mislim da je sada za to dobar trenutak sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom, koji je izvrstan poznavalac Balkana.

To je i bio jedan od ciljeva našeg zahteva: važno je poslati signal da zajedno s američkom vladom želimo da podržimo i učestvujemo u oblikovanju razvoja događaja na Zapadnom Balkanu.

Renata Alt rođena je 1965. u Skalici, u nekadašnjoj Čehoslovačkoj, a danas Slovačkoj. Radila je u Ministarstvu spoljne trgovine u Pragu, a zatim bila i ekonomski ataše Čehoslovačke, a kasnije Slovačke u Minhenu. Nemačkim liberalima (FDP) pridružila se 2008. Od 2017. je poslanica u Bundestagu, članica Odbora za spoljne poslove i izvestilac za centralnu i istočnu Evropu, Ukrajinu, Rusiju i Balkan.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.