Nemački SPD i Rusija: Krhotine istočne politike

Niko ne voli da priznaje svoje greške. Tim manje ako se radi o političarima. Zato su u uhu ostali delovi govora novog šefa nemačkih Socijaldemokrata Larsa Klingbajla koji je nedavno govorio na stotu godišnjicu rođenja velikana stranke Egona Bara.

Upravo Bar važi za arhitektu istočne politike nekadašnjeg kancelara Vilija Branta koja je dovela Zapadnu Nemačku do ugovora sa Sovjetskim Savezom i Poljskom, a potom i Istočnom Nemačkom.

Bar se zalagao za „promena kroz zbližavanje“ još 1963. godine, samo dve godine posle gradnje Berlinskog zida. Besneo je Hladni rat, a dve Nemačke bile su u centru zbivanja. Nije čudo da je mnoge Nemce na Zapadu koncept Egona Bara veoma jedio.

Ali, socijaldemokratski strateg je istrajavao u uverenju da se očvrsli frontovi ne mogu probiti sa još više pritiska.

-pročitajte još: Egon Bar: čovek koji je verovao u dijalog

Decenije jedne doktrine

Politika popuštanja temeljila se na priznanju statusa kvo i pretpostavci da ekonomsko otvaranje nužno vodi političkom i društvenom otvaranju. Za Bara je uspešna diplomatija bilo trezveno nalaženje zajedničkih interesa.

„U međunarodnoj politici nikada se ne radi o demokratiji i ljudskim pravima. Radi se o interesima država. Upamtite to, šta god vam pričali na časovima istorije“, rekao je Bar jednom učenicima.

Sve do smrti 2015. Bar se zalagao da Rusija bude uključena u evropsku bezbednosnu arhitekturu, bez obzira što je Vladimir Putin bivao sve autoritarniji. Taj stav partijske legende podržavale su i mnoge druge Socijaldemokrate.

To je bila greška, smatra danas Klingbajl. „Preokret kroz trgovinu bio je omiljeni koncept. Sada je propao“, rekao je on u tom govoru.

Da li je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) bila naivna? „Sa ovim znanjem, moramo naravno da se pitamo da li je trebalo drukčije da ocenimo ruski upad u Gruziju 2008, aneksiju Krima 2014. ili ruska naručena ubistva u Londonu i Berlinu“, rekao je Klingbajl uz dozu samokritike i zapitao se: „Da li smo prevideli znakove vremena?“

-pročitajte još: DW-dosije - rat u Ukrajini

Šreder i gas

„Razumevači Rusije“ ili „razumevači Putina“ – tako su u dobrom delu javnosti cinično nazivani oni koji su nalazili opravdanja ili objašnjenja za Putinove poteze. Pride, ti „razumevači“ su često kao preterana odbacivali upozorenja da Nemačka zavisi od ruskih energenata.

Koncentrisani u delovima levice, ali i desničarske Alternative za Nemačku (AfD), oni sa posebnim razumevanjem za Putina i danas su brojniji na istoku zemlje, u bivšoj DDR.

Ali, najveći „razumevač Rusije“ bio je i ostao jedan zapadnjak, bivši socijaldemokratski kancelar Gerhard Šreder koji je vodio zemlju od 1998. do 2005. godine.

Zajedno sa Putinom, neumorno je radio na izgradnji dva kraka Severnog toka, gasovoda koji povezuje Rusiju i Nemačku direktno podno Baltičkog mora. Time su gasovodi koji idu preko Ukrajine, te Belorusije i Poljske godinama gubili na značaju.

„Oduvek smo upozoravali na Severni tok“, kaže Ukrajinka Ljudmila Melnjik, naučna saradnica Instituta za evropsku politiku u Berlinu. „Govorili smo da će ruske trupe ući u Ukrajinu kad gasovod bude dovršen.“

Snažna vojska, onda razgovor

Napad na Ukrajinu je zato i svojevrsni šamar nemačkim Socijaldemokratama. Ipak, oni nisu spremni da umanjuju svojevremene uspehe istočne politike.

Stranački šef Klingbajl podseća da su Bar i Brant politiku vodili u jedno drugo vreme, da su bitni stratezi i pomiritelji, i da su razumeli da je za zbližavanje potrebno da sopstvena strana bude moćna. „U vreme Vilija Branta su izdaci za odbranu iznosili znatno preko deset odsto našeg BDP“, podseća Klingbajl.

Upravo je današnjem socijaldemokratskom kancelaru Olafu Šolcu zapalo da ponovo poveća izdatke za vojsku. Opredeljujući nedavno dodatnih sto milijardi evra za opremanje Bundesvera, Šolc je govorio o „novoj eri“ u spoljnoj i bezbednosnoj politici.

Nemačka će, kako je obećao, konačno ulagati više od dva odsto BDP u odbranu, što je i cilj članica NATO koji Berlin do sada nije ispunjavao.

Poslednjih dana je Vlada u užurbanoj potrazi za alternativnim liferantima energenata, padaju dogovori sa Katarom i Emiratima, planiraju se prvi terminali za prihvat tečnog gasa, ubrzaće se prelazak na obnovljive izvore energije.

Nema mira protiv Rusije

Šolc se zapitao šta bi Brant i Bar savetovali danas. I danas su tačne Barove reči da je mir u Evropi moguć samo sa Rusijom, a ne protiv nje, rekao je Šolc. „Ali istovremeno moramo da uvidimo da je trenutna politika ruskog vođstva realna pretnja bezbednosti u Evropi. Nažalost, to je polazna tačka politike prema Rusiji, koja u Barovom stilu mora da počne trezvenim sagledavanjem realnosti, ali tu ne sme da se zaustavi.“

Šolc je dodao da onaj ko želi mir, mora biti spreman da razgovara. „I mi držimo otvorenim kanale komunikacije i koristimo mogućnosti da posredujemo“, dodao je današnji kancelar.

Njemu je bitno da se Putin ne izjednačava sa celom Rusijom. „Nije ruski narod doneo fatalnu odluku o prepadu na Ukrajinu. Ovaj rat je Putinov rat.“ Kaže, to naglašava jer se „ne sme staviti na kocku pomirenje Nemaca i Rusa nakon Drugog svetskog rata“. Ujedno, smatra, važno je da to čuju oni koji u samoj Rusiji demonstriraju protiv Putina.

Šolc je prepričao šta je čuo od jednog predstavnika ruskog civilnog društva, tokom posete Moskvi u februaru, pred sam rat. „Znate, demokratija raste iz nas ljudi“, preneo je Šolc te reči.

Teškoća da to shvate svojevremeno su imali i Egon Bar i ostatak vođstva zapadnonemačkih Socijaldemokrata. Dok su 1989. desetine hiljada ljudi demonstrirale u DDR, Socijaldemokrate su i dalje pregovarale sa režimskom Jedinstvenom socijalističkom partijom Nemačke.

Bar je to kasnije priznao kao grešku. Rekao je da su premalo radili sa istočnonemačkom opozicijom u nastanku, to jest sa borcima za građanska prava.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.