Nemački strah od posledica „bregzita“

Postalo je ozbiljno: britanska vlada u Briselu zvanično podnosi zahtev za izlazak iz Evropske unije. Nemački savez industrijskih i trgovinskih komora (DIHK), očekuje da će zbog „bregzita“ biti „jasno pogoršani“ ekonomski odnosi sa Velikom Britanijom. „’Bregzit’ će poslovima nemačkih preduzeća sa Ujedinjenim Kraljevstvom znatno da naškodi“, izjavio je predsednik tog Saveza Erik Švajcer za list „Frankfurter algemajne cajtung“. On je dodao da se već u narednim mesecima može računati sa smanjenjem obima trgovine i investicija.

Kako je pokazala jedna anketa DIHK, 40 odsto nemačkih preduzeća koja posluju u Ujedinjenom Kraljevstvu, očekuju da će im poslovanje narednih meseci biti pogoršano – iako situaciju, za sada, još uvek označavaju kao „donekle solidnu“. Devet odsto tih firmi planira povlačenje investicija iz Velike Britanije i njihovo premeštanje – uglavnom u Nemačku, ali i u druge zemlje Evropske unije, pa i u one koje to nisu.

Sveobuhvatan pregovarački katalog

S obzirom na predstojeće pregovore o izlasku Velike Britanije iz Evropske unije, Švajcer upozorava na to da se „ne pravi previše ustupaka“, kako se ne bi ugrozilo tržište EU u celini. Istovremeno bi, smatra, „prepreke u trgovini i dodatna birokratija trebalo, po mogućnosti, da budu niski“.

Takva njegova želja je razumljiva, jer u slučaju neuspeha pregovora, preti izlazak iz EU bez ikakvih dogovora – takozvani „tvrdi bregzit“. U takvom slučaju, nemačko Ministarstvo finansija strahuje da bi moglo da dođe do turbulencija na finansijskim tržištima. Ukoliko se Evropska unija i Velika Britanija na vreme ne sporazumeju oko izlaska, mogla bi da ude „ugrožena stabilnost finansijskih tržišta“, navodi list „Handelsblat“, pozivajući se na analizu Ministarstva financija o „specifičnim problemima“ britanskog istupanja iz EU.

Službenici nemačkog Ministarstva finansija, na 34 stranice su saželi finansijska pitanja koja Evropska unija i Velika Britanija moraju da razjasne – kao i to šta će se dogoditi ukoliko ne dođe do dogovora. Vreme pritom teče, jer odgovarajući paragraf ugovora EU konkretno predviđa da pregovori o sporazumnom raskidu smeju da traju samo dve godine. To je suviše malo vremena, ako se ima u vidu koja bi sve problematična područja trebalo razjasniti.

Tačka sporenja – finansijski sektor

Prema računici Evropske unije, London bi, u slučaju izlaska, morao da plati oko 60 milijardi evra duga. Ta svota između ostalog proizilazi i iz onoga na šta su se Britanci već obavezali kada je reč o aktuelnom budžetu EU, kao i o obavezama oko penzija sa službenike zaposlene u Evropskoj uniji.

U samom vrhu spiska problema, za London se sigurno nalazi budućnost finansijske branše. Inače, njen udeo u britanskom bruto domaćem proizvodu iznosi čak 12 odsto. Usput, britanska vlada mora još da reši i ogroman problem oko novog regulisanja gotovo svakog aspekta ekonomskog i svakodnevnog života. Prema navodima „Handelsblata“, u Donjem domu britanskog parlamenta procenjuje da se čak oko 19.000 propisa i uredbi Evropske unije mora uneti u britanski zakonik – i to paralelno s pregovorima sa EU.

Moguć produžetak roka

Mišel Barnije, zvanični pregovarač Evropske unije, predvideo je da bi pregovori trebalo da traju 18 meseci. Ostatak vremena, do izlaska 29. marta 2019, biće, kaže potreban kako bi se novi sporazum ratifikovao. Ipak, produženje roka je u svakom trenutku moguće, ako „Savet Evropske unije, u saglasnosti sa članicom koje se to tiče, odluči da taj rok produži“, navodi se u članu 50 ugovora EU. Teoretski bi pregovori, dakle, mogli da potraju – čitavu večnost.

Sa ekonomske tačke gledišta, to sigurno nije poželjno, jer su već i dosadašnje najave o predstojećem „bregzitu“ ostavile traga na bilans izvoza nemačkih preduzeća. Prema navodima Instituta nemačkog privrede (IW), naročito je teško bila pogođena farmaceutska industrija gde je zabeležen pad izvoza u Veliku Britaniju za oko 19 odsto. Na udaru se našla i automobilska industrija (minus 14 odsto), kao i hemijska (minus 11 procenata). Sveukupno se izvoz proizvoda „Made in Germany“ u Veliku Britaniju smanjio za 7,2 odsto u odnosu isti period godinu dana ranije. Vrednost britanske funte je, naime, nakon referenduma znatno opala – i to je moguće objašnjenje. Na taj način izvoz sa prostora evrozone je poskupeo, što je prigušilo potražnju.