Nemačkoj nedostaju nastavnici

„Ovaj poziv sam izabrao iz ubeđenja. Ja volim svoj posao, i znam da sam doneo dobru odluku. Hoću samo da dobijem ono što mi je obećano. Ovu školu i ovaj grad ću veoma nerado napustiti, da bi radio u nekoj drugoj saveznoj pokrajini u Nemačkoj. Ako odem, ostaće i praznina u nastavi fizike. Učenici će biti uskraćeni. Moram da postavim pitanje: zašto treba da odem, ako ovde nema dovoljno nastavnog osoblja?“

Nastavnik fizike Markus Alt, koji se u stvarnosti drugačije zove, pre par godina je prešao iz industrije u školu. To je bilo upravo ono što je želela nemačka savezna ministarka za obrazovanje Anete Šavan. Ona je od preduzetnika zahtevala, da vodeće snage, na neko vreme iznajme nemačkim školama.

Godišnje nedostaje 22.000 nastavnika

Nastavnici su uglavnom stari. Narednih godina će skoro trećina otići u penziju. Na 100 odlazećih u ovom trenutku dolazi samo 60 do 70 novih. Koliko nastavnika zaista nedostaje, u nadležnim ministarstvima niko ne može tačno da kaže.

Klaus Klem, je istraživač u domenu obrazovanja u Esenu. On se godinama bavi tom temom. Prema njegovoj proceni, Nemačkoj je svake godine potrebno 22.000 novih nastavnika. On smatra da tržištu rada nastavnog osoblja vlada haos, umesto sistematskog plana.

Pitanje je i zašto se proteklih godina tako mali broj opredelio za profesiju nastavnika. Imidž profesije bio je veoma loš. Nastavnici su okrivljeni za loš obrazovni nivo, na koji su ukazali rezultati međunarodne Piza studije. Nastavnici su smatrani za lenjivce koji uživaju u šestonedeljnom letnjem raspustu.

Osim toga mnogi nastavnici se osećaju preopterećenim i gotovo da nema nastavnika koji može da izdrži do penzije. Negativna ocena nije puka slučajnost.

Biti nastavnik nije atraktivno

U Nemačkoj gotovo svaki maturant može postati nastavnik - potvrdila je aktuelna studija. Najbolji maturanti, međutim ne biraju taj poziv, kaže minhenski stručnjak za obrazovanje Ludger Fosman.

„Veliki broj maturanata koji se opredeljuju za poziv nastavnika ima prosečne ocene. Oni koji na primer biraju studije prava ili medicinu, imaju daleko bolji prosek.“

Izuzetak su samo gimnazijski nastavnici, oni imaju tako dobar prosek na maturi kao i drugi apsolventi.

„To je sigurno i zbog toga što poziv nastavnika nije naročito atraktivan za ljude koji zaista nešto žele da postignu u životu. Na primer postoji veoma mali broj mogućnosti promene profesije. To se sada delimično menja u pojedinim saveznim zemljama“, objašnjava Fosman.

Mnogo veći ugled profesija nastavnika uživa u Velikoj Britaniji i Kanadi. Tamo čak inženjeri, bankari i drugi koji su dobro plaćeni, ponekad odlaze u učionice da rade sa đacima. U Finskoj, koja je na vrhu rezultata Piza studije, samo najbolji mogu postati učitelji. Nemačka u ovom trenutku ne može biti tako izbirljiva: ministarstva u saveznim pokrajinama moraju da prihvate gotovo svakog, jer nedostaje tako mnogo nastavnika, primećuju u Sindikatu nastavnika.