„Nemci su za sve krivi“

Grčki mediji neretko pišu o četvrtom rajhu, čija je priroda uglavnom finansijska. Nasuprot tome, nemačka bulevarska štampa Grke stilizuje kao korumpirane lenštine, koji su sami krivi za svoj ekonomski sunovrat. Takve ocene o Grcima su „primitivne i ponižavajuće“, piše filozof Nikos Dimu u svojoj knjizi „Nemci su za sve krivi“, koja se upravo pojavila u nemačkom prevodu i obećava da postane bestseler. Ipak, ne može se tako jednostavno objasniti zašto su trenutno Nemci u Grčkoj omraženiji čak i od Amerikanaca.

Kompleks niže vrednosti

Dimu piše da su Nemci odgovorni što je nacionalni ego današnjih Grka dostigao ogromne razmere. Upravo su nemački intelektualci poput Getea ili istoričara umetnosti i arheologa Johana Joahima Vinkelmana uzdizali stanovništvo Grčke kao dostojne naslednike starih Helena. Vinkelman je pisao o grčkom antičkom svetu kao idealnom.

Ipak, među modernim Grcima – koji su se 1830. oslobodili osmanlijske vladavine i osnovali svoju državu – bilo je čak 98 odsto analfabeta. „Nismo doživeli renesansu ni reformaciju. Kada smo se oslobodili, bili smo u feudalnom stanju“, piše Dimu. „Odjednom smo morali da budemo dostojni naslednici čuvenih Starih Grka, a sa druge strane evropski građani. To je bilo malo preterano.“

Autor smatra da Grčka i danas pati od ovih nerealnih očekivanja. Građani su u svoju svest urezali ulogu naslednika antičkih Grka, iako tome nisu dorasli. Iz toga se rodio kompleks niže vrednosti u kojem su posebno bolne kritike iz Nemačke.

Stereotipi su uglavnom tačni

Osim pogrdnog pisanja tabloida o Grcima, Dimu se osvrće i na kreditorsku Trojku koja već pet godina, pre svega na insistiranje Berlina, od Grčke traži žestoko stezanje kaiša. To Grci ne mogu da shvate. A kada se radi o optužbama za korupciju – nisu li upravo nemački koncerni poput Simensa najmasnije podmićivali? Dimu prebacuje Nemačkoj i ignorantnost. Nemac ne razume da zbog istorijskih i mentalitetskih razloga Grčka ne može da funkcioniše kao Nemačka. „Nisu pokazali poštovanje za našu posebnost. Da bi se jedno društvo reformisalo, verujem da to društvo najpre treba razumeti i poštovati subjektivitet ljudi“, smatra autor.

Neka od dvanaest poglavlja napisana su kroz platonske dijaloge. Dimou se rado poigrava predrasudama, recimo da ljudi u Zapadnoj Evropi pre svega razmišljaju racionalno, dok se Grci češće vode emocijama. „Ono što obeshrabruje kod ovakvih stereotipa je što su uglavnom tačni“, navodi autor. Primer: „Grci obožavaju teorije zavere, one olakšavaju poimanje neke situacije jer sve uprošćavaju. Sada imamo dobrog i lošeg momka, a loš momak je Nemačka.“

Naravno, Dimu je dobrim delom sarkastičan kada piše da su Nemci baš za sve krivi. On ne spada među Grke koji mrze Nemačku, naprotiv: „Delić mene se oseća nemački. Osećam da mi je Minhen druga domovina“, kaže 78-godišnji Dimu koji je od 1954. do 1960. studirao filozofiju u glavnom gradu Bavarske. Stoga je knjiga pokušaj da se Grcima i Nemcima približi kako razmišljaju oni drugi.

Autor: Panajotis Kuparanis / nr
Odg. urednik: Ivan Đerković