Nemci sve nezadovoljniji saobraćajem u gradovima

Ako hoćete da vidite da stvari mogu da funkcionišu kako treba, onda treba da uđete u tramvaj u Drezdenu. Svakog dana dvanaest tramvajskih linija na 209 kilometara pruga vijuga kroz gustu uličnu mrežu tog grada na istoku Nemačke.

„Koristim tramvaj za sve u gradu – i za posao i u slobodno vreme“, kaže Sebastijan Diter iz Drezdena. Taj 43-godišnji konobar ide na posao do centra tramvajem pet puta nedeljno. „Veoma su tačni, a i ulagalo se poslednjih decenija“, kaže.

Drezden je najbolji

Javni prevoz u Drezdenu je na prvom mestu među većim nemačkim gradovima, pokazuje najnovije istraživanje koje sprovodi Nemački automobilski klub, ADAC. U Drezdenu su, kako kažu ispitanici, posebno zadovoljni zbog toga što ne moraju daleko da idu kada presedaju, zbog čestih stanica, kao i dobrih informacija o gradskom prevozu. Kako navode iz ADAC-a, grad su dobro ocenili i oni koji ne koriste javni prevoz, već sopstveni automobil – i tu je Drezden na prvom mestu, isto kao i u poslednjem reprezentativnom onlajn-istraživanju ADAC-a iz 2017. godine.

Dobar sistem parkiranja, dobra signalizacija i dobri uslovi na ulicama presudni su za vozače. „Ako morate kolima, znate da ima malo gužvi za tako veliki grad“, kaže Sebastijan Diter. ADAC naglašava da je kvalitet urbane mobilnosti važan faktor kada se ocenjuje kvalitet života, potencijal turizma i ekonomska atraktivnost nekog grada.

Keln i Duizburg na dnu

Po toj računici, iza Drezdena slede Lajpcig, pa Minhen i Nirnberg. A na dnu liste su Esen, Štutgart, Keln i Duizburg. Kako navode iz ADAC-a, tamo vozačima posebno smeta način naplate parkinga u gradskim centrima. Na pitanje koliko pouzdano stižu do odredišta u planiranom roku, takođe odgovaraju uglavnom negativno.

Što se tiče biciklista, za njih je najvažnija mreža biciklističkih staza i bezbednost na ulicama. I oni gradove sa dna liste uglavnom kritikuju, a naročito im je problematičan saobraćaj na raskrsnicama.

Ono što posebno upada u oči jesu veoma negativne ocene koje vozači, biciklisti i pešaci daju onima koji voze električne trotinete. „Iako postoje zone zabranjene za elektro-trotinete, oni to često krše“ kaže Sebastijen Diter iz Drezdena. „Voze po celom gradu na svojim trotinetima. To je opasno.“

Vozači automobila i pešaci u dobroj meri negativno ocenjuju i ponašanje biciklista. Sve u svemu, vozači, korisnici javnog prevoza, biciklisti i pešaci znatno nezadovoljniji svojom mobilnošću nego 2017.

Nezadovoljstvo raste

To se može objasniti sa dva faktora, kaže Mejke Jip iz Nemačkog centra DLR: nedostatak kvalifikovanih radnika teško pogađa javni prevoz – a time i putnike i njihove živce. Prema mišljenju Jip, na mobilnost u celini još uvek utiču posledice pandemije korone: „Tokom pandemije, ulice i prevozna sredstva bili su mnogo prazniji“, kaže. „Sada mnogi ljudi subjektivno doživljavaju da je došlo do pogoršanja, a to je zapravo samo povratak na prethodno stanje.“

Pored toga, i količina saobraćaja igra ulogu u opštem padu zadovoljstva. Ionako veliki broj automobila u gradovima u poslednje vreme dodatno se povećao zbog imigracije u velike gradove. To dovodi do preopterećenja lokalnih sistema prevoza, što se ogleda u saobraćajnim gužvama na ulicama, dužem vremenu putovanja, punim autobusima i vozovima, i preopterećenim biciklističkim stazama.

Šta gradovi mogu da urade?

Nemački automobilski klub ADAC preporučuje da gradovi iskoriste nalaze iz istraživanja i pozabave se onim što se posebno kritikuje, a sve u interesu korisnika. Pošto je parking ključni faktor u urbanoj mobilnosti, opštine bi trebalo da organizuju efikasno upravljanje parking-prostorom kako bi obezbedile pristup automobilima za stanovnike, putnike i posetioce.

„Promovišite prelazak na javni prevoz kroz P+R sisteme prilagođene korisniku“, kaže predsednik sektora za transport u ADAC Gerhard Hilebrand. „Tzv. stanice mobilnosti na transportnim čvorištima povećavaju vidljivost različitih ponuda mobilnosti“, dodaje. A ima na kraju i savet za planere saobraćaja: „Razmotrite sve vrste saobraćaja i u planiranje uključite sve relevantne organe, odnosno sve one kojih se to tiče. S obzirom na povećanje broja biciklista, gradovi bi takođe trebalo da obezbede i bolje biciklističke mreže.“