(Neo)klasika za mlade generacije

Mali je broj onih koji danas iskreno uživaju u virtuoznosti promotera klasične muzike, slavnih pijanista, čelista, violinista... Retko ko od slučajnih prolaznika bi uopšte znao da navede imena dva ili tri umetnika koji pune ugledne filharmonije i koncertne dvorane u metropolama širom sveta. Međutim, uprkos tome Evropska radio-difuzna unija (EBU) zajedno sa gotovo svim javnim emiterima na starom kontinentu i dalje neumorno vodi decenijsku bitku protiv vetrenjača, prkoseći veoma gledanim komercijalnim TV sadržajima. Ne posustaje se u promociji klasične muzike niti u afirmaciji mladih talenata, koji zbog brojnih TV emisija (čiji producenti i milionska publika tragaju za faktorima i idolima), uopšte i ne mogu da dođu do izražaja.

Misija je još početkom 80-tih godina prošlog veka nazvana „Evrovizija za mlade muzičare“ (Eurovision Young Musicians) odoleva svim tim trendovima koje nameće muzička industrija i na sreću privlači sve veći broj umetnika, TV stanica, slušalaca i gledalaca. Naime, svake druge godine, EBU organizuje takmičenje vanserijski talentovanih muzičara (mlađih od 18 godina), nevažno koji instrument sviraju i uz pomoć stručnog žirija, bira najbolje.

Hrvatska među favoritima

U Kelnu trenutno boravi 14 delegacija iz isto toliko zemalja. Među njima je i Hrvatska, koju predstavlja violinistkinja Sara Domjanić. S obzirom da za sobom već ima mnoštvo osvojenih nagrada, posebno sa nemačkog govornog područja, bili smo iznenađeni njenim entuzijazmom i posvećenošću ovom nekomercijalnom takmičenju. „Iskreno, Evrovizija mi deluje atraktivnije od uobičajenih takmičenja u klasičnoj muzici. Pre svega zato što se vodi računa o mnogo više detalja, sve mora biti perfektno. Obično učestvujem na takmičenjima za violiniste, na kojima se najviše pažnje posvećuje tehnici. Na evrovizijskom takmičenju se vodi računa i o muzici i tehnici, ali i o drugim elementima, bitnim za taj šou“, priča na Sara, koja s nestrpljenjem iščekuje finale takmičenja, u subotu u 20 sati.

U potrazi za odgovorom na pitanje, šta Evroviziju za mlade muzičare čini drugačijim i atraktivnijim od uobičajenih takmičarskih manifestacija, zaustavljamo Vladislava Jakovljeva, ruskog TV producenta, supervizora ovog evrovizijskog takmičenja. „Mi pokušavamo da implementiramo jedan sasvim novi žanr, koji na prvo slušanje deluje kao klasika, ali to zapravo nije. Taj pravac smo nazvali neoklasikom sa primesama filmske muzike. Jer bez obzira na takmičarskih duh, dvočasovni TV program mora da funkcioniše kao celina. Zato dva meseca uoči takmičenja, kada već znamo učesnike i instrumente na kojima će se svirati, kompozitorima poveravamo zadatak da osmisle delo koje će takmičari morati da izvedu zajedno“, objašnjava Jakovljev.

Kako mladima približiti klasiku?

Moldavija, Hrvatska, Malta, Mađarska, Slovenija, Austrija, Poljska, Holandija, Portugal, Grčka, Nemačka, Švedska, Češka i Norveška imaju svoje predstavnike na ovogodišnjoj Evroviziji za mlade muzičare. Broj zemalja učesnica uvek je varirao, a koncept takmičenja ne dozvoljava da ih ima više od 14. „Nama su ovakva takmičenja bitna, zato što predstavljaju odličnu platformu za promociju mladih muzičara. Klasika nije samo priča u kojoj stari ljudi sede u nekoj dvorani, slušaju dosadnu muziku i dremaju. Repertoar je atraktivniji. Sara svira Ciganske melodije Pabla de Sarasatea“, kaže Željko Mesar, muzički urednik na Hrvatskom javnom servisu (HRT).

Sara privatno ne sluša samo klasiku, mada bi volela kada bi njeni vršnjaci imali više sluha za ozbiljnu muziku. „Volim pop-rok i neke hitove koji se svakodnevno mogu čuti na top listama. Dopadaju mi se i kombinacije žanrova, kao što to recimo radi violinista Dejvid Geret, ali ja sam se posvetila klasici. Sećam se da sam kao dete gledajući televiziju jednom prilikom ugledala Andrea Rija. Bila sam oduševljena, pa sam tako i ja poželela da sviram violinu“, priča 16-godišnja umetnica iz Hrvatske, koja sa roditeljima živi u Lihtenštajnu.

Bez Srbije

Prvo evrovizijsko takmičenje za mlade muzičare održano je u Mančesteru 1982. godine sa svega šest učesnika. Četiri godine kasnije toj manifestaciji se priključila i tadašnja Jugoslavija, koju je u Kopenhagenu predstavljao kasnije veoma ugledni pijanista iz Srbije Aleksandar Madžar. Tada je imao samo 18 godina. Bilo je to prvo i jedino jugoslovensko učešće na ovom takmičenju.

Evroviziji za mlade muzičare se 1998. godine, vraćaju Slovenija i Hrvatska. Dok interesovanja za evrovizijsko takmičenje u domenu ozbiljne muzike u Srbiji i BiH do sada nije bilo. U potrazi za odgovorom zašto u ovom projektu ne učestvuje Javni servis Srbije, saznali smo da nije problem u interesovanju, već u nedostatku finansijskih sredstava, što je ove godine rezultiralo i odustajanjem od učešća na velikoj Evroviziji u Danskoj. Da ima novca, slanje mladih srpskih talenata na još jedno evrovizijsko takmičenje bilo bi samo dodatni podsticaj ne samo u afirmaciji muzičara koji obećavaju, već i u promociji klasične muzike, rečeno nam je u Radio-televiziji Srbije.

Alternativna promocija ozbiljne muzike

Upravo je to cilj Evropske radio-difuzne unije. Pomeriti se od konzervativnog shvatanja klasične muzike, iako je Evrovizija za mlade muzičare, neminovno, alternativni vid zbližavanja današnje omladine sa ozbiljnom muzikom. „Nekada su ovaj program gledali isključivo ljudi koji se interesuju za klasičnu muziku. Ali to se promenilo. Uvek će postojati tendencija da se ovo takmičenje učini atraktivnijim i za one koji nisu zaljubljenici u klasičnu muziku. Ali se ono nikada neće pretvoriti u nešto nalik brojnim kasting programima. Jer ovo nije komercijalni TV šou. On ima svoju vrednost i nivo, zbog čega se i emituje u okviru programa nacionalnih javnih medijskih servisa“, kaže supervizor takmičenja Jakovljev.

I Sara veruje da Evrovizija za mlade muzičare prilično pomaže u promociji ozbiljne muzike. „Smatram da klasika zaslužuje bolje mesto, ali to pre svega zavisi od interesovanja mladih za instrumente kao što je violina. Ako bi im se takva muzika približila i u njima probudilo interesovanje, sigurna sam da bi klasična muzika imala daleko veću publiku i verovatno bi i takvih kompozicija bilo na top listama“, tvrdi predstavnica Hrvatske, koja je violinu počela da svira sa četiri godine.

Platforma za međunarodnu karijeru

Nezavisno od priče o promociji kulturnih vrednosti, koja se smatra jednim od osnovnih zadataka nacionalnih javnih emitera, ništa manje važno pitanje jeste i afirmacija mladih talenata. Mogu li oni zaista da profitiraju od učešća na jednom ovakvom takmičenju, koje je negde između stručnog umetničkog nadmetanja i komercijalnog TV programa? Željko Mesar iz Hrvatske radio-televizije, potpuno je uveren u to. „Ovakva takmičenja omogućavaju da promovišete svoju zemlju i njena kulturna bogatstva, pa tako i mlade talente. To je smotra svih vrednosti zemalja koje učestvuju. Zbog toga i nije toliko važno da li ćete pobediti. Sari, kao i drugim takmičarima, otvaraju se vrata Evrope i sveta za buduće nastupe, a to je upravo ono što svi učesnici žele.“

Njegovo mišljenje deli i Vladislav Jakovljev, supervizor Evropske radio-difuzne unije. „Dovoljno je samo da pogledate u kom pravcu su otišle karijere dosadašnjih pobednika i učesnika. Evrovizija za mlade muzičare je nesumnjivo dobra platforma za promociju talenata, naročito ako želite da ukažete na svoju svestranost, a da pri tome ostane posvećeni klasičnoj muzici“, kaže TV producent iz Rusije i podseća da su u petočlanom stručnom žiriju uticajni muzičari, profesori i poznavaoci ozbiljne muzike, poput menadžera Bečke filharmonije.

A šta na to kaže glavna junakinja ove priče? Sara Domjanić ni najmanje nije opterećena ishodom velikog finala. „Naravno da bi pobeda ili dobar plasman uticali na moju karijeru. Ali ja ne razmišljam mnogo o tome. Ipak, bilo bi mi drago se moje izvođenje publici i žiriju dopadne, za mene bi i to bio veliki uspeh.“