Nestaju tragovi mostarskih Jevreja
28. januar 2020.
Uz poteškoće s kojima se suočavaju svi stanovnici Mostara, kao što su nemogućnost da biraju i da budu birani na nivou gradskih struktura vlasti već skoro deceniju i po, finansijske, ekološke i infrastrukturne probleme, tamošnji Jevreji imaju i dodatnu poteškoću. A to je nedostatak sinagoge i jevrejskog kulturnog centra.
Naime, Jevrejska opština Mostar u znak zahvalnosti za spasavanje Jevreja tokom Drugog svetskog rata, ali i nemogućnosti da obnovi razrušenu bogomolju, Mostaru je 1952. godine poklonila objekat sinagoge. Uslov je bio da se koristi isključivo za potrebe Pozorišta lutaka u tom gradu. Otada mostarski Jevreji nemaju mesto za zajedničke molitve i okupljanja.
Pokušavalo se da se to promeni 1996. godine, kada je, nakon završetka ratnih dejstava u Mostaru, tadašnja opština odobrila lokaciju, kao i projekat izgradnje nove sinagoge u okviru Jevrejskog kulturnog centra. Realizacijom tog projekta Mostar bi bio treći grad u svetu, pored Jerusalima i Sarajeva, koji bi u krugu od 150 metara vazdušne linije imao sinagogu, džamiju, pravoslavnu i katoličku crkvu.
Papirologija i birokratski problemi rešavani su pet godina, da bi 2001, povodom Dana sećanja na žrtve Holokausta i dolaska visoke delegacije Jevrejske svetske zajednice, u Mostaru bio postavljen kamen-temeljac na mestu gde je predviđena izgradnja Jevrejskog kulturnog centra i sinagoge. U kamen-temeljac tada su uklesane ove reči: Jer, dom će se moj nazvati dom molitve za sve narode, Isaija 56:7.
U međuvremenu je na čelo grada došla nova garnitura političara, i do danas ništa nije urađeno na projektu izgradnje Jevrejskog centra sa sinagogom. Naime, dolaskom na čelo grada Mostara gradonačelnika iz reda HDZ, kako nam kažu članovi jevrejske zajednice, nisu nastavljeni napori da se reši taj problem. Poslednji izbori u Mostaru za lokalnu vlast održani su 2008. godine, tako da je Mostar bez Gradskog veća i mogućnosti usvajanja regulacionog plana.
„Dvadeset godina prolazim pored mesta gde je predviđena izgradnja sinagoge i kulturnog centra mostarskih Jevreja. I 20 godina, jedino što se menja je trava i korov koji sve više pokriva ovo mesto. Mi smo ostarili i nemamo čemu više da se nadamo. Mladost je otišla, kao i većina, u potrazi za boljim životom. Otišli su van BiH, a ostali smo mi stariji. Prosečna starost Jevreja koji sada žive u Mostaru je preko 60 godina. Nemamo više ni snage, ni vremena. A voleli bismo da ostavimo nešto ovom gradu u kojem je prisustvo Jevreja zabeleženo još pre 500 godina. Mi i naši preci smo utkali svoje živote u ovaj kraj i želja nam je da generacijama koje dolaze ostavimo simbol da smo tu nekad živeli, kao i mesto koje bi posećivali svi dobronamerni ljudi. Nažalost, nade su nam sve slabije, jer vreme prolazi, a ništa se ne dešava“, govori razočarano Sara Romano Vujinović iz Jevrejske opštine Mostar.
Danas u Mostaru živi svega 40 Jevreja
Na pitanje zašto ništa nije urađeno kada je reč o izgradnji sinagoge i Kulturnog centra Jevreja, iz Gradske uprave Mostara kratko odgovaraju: „Nažalost, još od Federalnog ministarstva prostornog uređenja i okoline nismo dobili odobrenje za gradnju, tako da gradnja ne može da počne.“ Dodalju i da povremeno u manjem novčanom iznosu pomažu jevrejsku zajednicu u tom gradu.
No, većinu finansiranja obezbeđuje Svetska jevrejska organizacija, a novčana sredstva se prikupljaju i dobrovoljnim prilozima. Sve to nije dovoljno za bilo kakva ulaganja u projekte. Na zajedničke molitve odlaze u sinagogu u Sarajevu, ali i to sve ređe, jer je reč uglavnom o starijoj populaciji.
Vremenom, od zajednice koja je do 1992. godine i početka poslednjeg rata u BiH brojala oko 300 pripadnika u najvećem gradu južnog dela Bosne i Hercegovine, došli su do njih četrdesetak.
Nepostojanje Gradskog veća Mostara, usled političkih prepucavanja i neslaganja dve vodeće stranke u Mostaru, HDZ i SDA, što traje već 15 godina, odrazilo se i na mostarske Jevreje.
Zoran Botić predsednik Jevrejske zajednice Mostara kaže da je politika najodgovornija za potpuni zastoj Mostara, u svim segmentima. „Stari umiru, mladi odlaze. Jer, život u BiH, a čini mi se u Mostaru posebno, je jako težak. Politika koja je ovdje aktuelna sve otežava. Političari su ljudi koji većinom gledaju samo svoje interese i interese uskog kruga ljudi oko njih. Mi delimo sudbinu svih stanovnika Mostara, a problemi u ovom gradu su brojni. Nemamo ni kontinuirano finansiranje, a kada nemate novca, onda se to manifestuje u svim drugim segmentima. Nama kao izrazitoj manjini, trenutne vlasti ne pokazuju ni volju ni želju da nam pomognu“, kaže Botić.
Ono što je poslednje konkretno urađeno za Jevrejsku zajednicu Mostara desilo se 2000. godine, kada je na Jevrejskom groblju u Mostaru svečano otkriveno spomen-obeležje u znak počasti za 137 stradalih članova jevrejskih porodica iz Mostara. Izgradnja spomenika započela je 1997. godine na inicijativu Safeta Oručevića, tadašnjeg gradonačelnika Mostara. Na otvaranju spomen-obeležja sa sedam lučnih ploča i ispisanim imenima stradalnika, bili su prisutni ambasadori Nemačke, Mađarske, Turske i Hrvatske, uz predstavnike OHR, te političkog i društvenog života Bosne i Hercegovine i Mostara. Prvi put u znanoj istoriji Mostara na ovom mestu su se zajedno našli verski zvaničnici Jevrejske zajednice, Islamske zajednice, Srpske pravoslavne crkve i Katoličke crkve.
Ulice nacistima – problemi svima
„Zamislite kako se osećaju svi normalni ljudi Mostara, a rekla bih Jevreji posebno, kada prolaze ulicama Mostara koja nose imena onih koji su služili nacističkom režimu. Pa, to je suludo. U 21. veku, kada se čitav civilizovani svet odriče nacizma i fašizma, u Mostaru se otvoreno veličaju oni koje je lično Hitler odlikovao, poput Ante Vokića, ministra u vladi NHD i ustaškog krilnika. Ili Mladena Lorkovića, takođe Pavelićevog ministra. Pa, Mile Budaka, glavnog ustaškog ideologa. Tu je i ulica Jure Francetića, komandanta ustaške Crne legije. On se zalagao za totalno istrebljenje Jevreja, a sa svojom Crnom ustaškom legijom izvršio je brojne zločine nad jevrejskim stanovništvom. I HDZ-ova vlast dala im je ulice u Mostaru“, navodi Alema Memić, profesorka istorije.
„Želeli bismo da budemo ruka koja povezuje. Jevreji su patili kroz vreme. Mostar i njegovi stanovnici užasno su patili tokom poslednjeg rata u Bosni i Hercegovini. Osećamo da bismo Kulturnim centrom, koji bi se simbolično nalazio na nekadašnjoj ratnoj liniji razdvajanja i podele Mostara, doprineli povezivanju raskomadanog tkiva ovog grada. Jer, to bi bio centar namenjen svima, bez obzira koje nacije, vere ili imena bili“, završava svoje kazivanje predsednik Jevrejske zajednice Mostara Zoran Botić.
Inače, do 1930-ih godina u Bosni i Hercegovini je živelo oko 14.000 Jevreja. Najviše u glavnom bosanskohercegovačkom gradu – Sarajevu, oko 12.000. i još 2.000 u drugim mestima širom BiH. Nakon raspada Jugoslavije 1990-ih, skoro polovina bh. Jevreja, a bilo ih je tada 2.000, pobegla je u Izrael zbog straha od rata. Danas u Bosni i Hercegovini živi nešto manje od 1.000 Jevreja.