Neuračunljivi kolos na granici Evrope i Azije

Nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova veruje da se Turska „razvila u centralnu akcionu platformu islamističkih grupacija u regionu Bliskog i Srednjeg istoka“. Ono se pritom poziva na saznanja nemačke obaveštajne službe. Ministarstvo kao dokaz navodi „ideološki afinitet“ između zvanične vlade Turske i islamističkih grupacija, kao i veze s palestinskim Hamasom, Muslimanskom braćom i grupama naoružane islamističke opozicije u Siriji.

Vlada u Berlinu sledi procenu Evropske unije koja je još 2003. proglasila Hamas terorističkom organizacijom. Ceo Zapad bio je zapanjen kada je Hamas 2006. dobio izbore u područjima palestinske samouprave. Nasuprot tome, vladajuća turska stranka AKP, primila je tada delegaciju Hamasa u Ankari kao legalne predstavnike palestinskog naroda. Ankara je na kritike odgovorila da se Hamasu „potpuno otvoreno moraju preneti očekivanja međunarodne zajednice“. Lider Hamasa Kaled Mašal je nakon tog razgovora izjavljivao da je zadovoljan podrškom koju je dobio od Turske.

Islamizacija turske spoljne politike tada je bila u svom začetku. Prem za delegaciju Hamasa bio je samo uvod u ono što sledi. Predsednik Erdogan se i u junu ove godine sastao sa Mašalom.

Podrška Hamasu svoj zenit je dostigla 2010. kada je jedna turska organizacija pokušala da brodom koji je nosio humanitarnu pomoć, uplovi u Gazu i tako probije izraelsku blokadu. Prilikom intervencije izraelskih vojnika poginulo je deset Turaka. Nakon toga došlo je do zahlađenja odnosa Turske i Izraela koji su normalizovani tek pre nekoliko sedmica.

Jasne simpatije za Muslimansku braću

Ništa novo nije ni Erdoganova briga za Muslimansku braću u Egiptu. On je podržao lidera te organizacije Mohameda Mursija kada je on postao predsednik Egipta. Kada je egipatska vojska 2013. nakon velikih protesta srušila Mursija i zabranila Muslimansku braću, Erdogan je javno protestovao uz ocene da je u vojni puč umešan Izrael. Prema navodima nemačkog Ministarstva unutrašnjih poslova, Erdogan je pružio utočište brojnim funkcionerima Muslimanske braće. Osim toga, u Turskoj deluje više propagandnih medijskih kuća u kojima protiv sadašnje vlade u Kairu rade Egipćani u egzilu.

Manje jasan je odnos Turske prema tzv. Islamskoj državi, kao i prema islamističkim milicijama i džihadistima. Zvanično, Turska smatra da je IS teroristička organizacija. Istovremeno, tokom rata u Siriji, stalno su se pojavljivali izveštaji da Ankara snabdeva IS oružjem, novcem, da od njih kupuje naftu i leči ranjene borce u turskim bolnicama. S druge strane, IS je preuzela odgovornost za više terorističkih napada u Turskoj.

Jasno je da se Turska protivi svakom porastu uticaja Kurda u Siriji i Iraku jer strahuje zbog separatističkih tendencija među Kurdima u sopstvenoj zemlji. Kako Zapad podržava Kurde u borbi protiv IS, a sirijski predsednik Asad je ujedno i neprijatelj Erdogana, može se zaključiti da predsednik Turske bar u nekim tačkama ima koristi od delovanja IS.

Odnosi u NATO na probi

Ništa od svega toga nije novo. Ipak, o tome se do sada u nemačkoj javnosti malo diskutovalo. Spoljnopolitički ekspert vladajuće Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Roderih Kizeveter za WDR kaže: „Turska već deset godina podržava Hamas. O tome smo uvek vrlo intenzivno razgovarali iza zatvorenih vrata s vladom u Ankari i vrlo jasno smo rekli da znamo da Turska žmuri na jedno oko kada je reč o finansijskoj podršci IS.“

Jirgen Tritin iz opozicionih Zelenih potvrđuje da je Turska dugo bila država kroz koju su vodili putevi za snabdevanje islamističkih grupacija u Siriji. Tursko-kurdski politikolog Kenan Engin sa Univerziteta u Hajdelbergu izjavio je da Turska ne podržava IS samo pasivno, već i aktivno.

Šta su posledice svega toga? Roderih Kizeveter ne vidi razlog da zbog toga bude raskinut Sporazum o prihvatu izbeglica sa Turskom, pogotovo zato što bi to bio razlog za prekid dijaloga s vladom u Ankari. Vlada u Berlinu razgovara i s „državama koje su mnogo teži slučaj“, poput Saudijske Arabije ili Irana. Ipak, Turskoj se moraju pokazati granice do kojih može da ide. „Bezvizni režim s Turskom moguć je samo ako se poštuju temeljne vrednosti pravne države.“ Kizeveter je pozvao NATO da stavi do znanja da „Turska kao članica očigledno podržava protivnika protiv kojeg se NATO bori“. S tim u vezi, ima i upozorenja da bi Turska kao članica zapadne vojne alijanse mogla da drugoj strani prosledi važne podatke koje prikupljaju izviđački avioni Bundesvera.

Političar stranke CDU Kizeveter istovremeno naglašava da izolacija Turske ne bi pomogla. „Ukoliko se Turska oprosti od NATO i ne bude više bliska s EU, onda bismo dobili neuračunljivog kolosa na granici Evrope i Azije.“