Ništa od sastanka u Vašingtonu
25. jun 2020.
Specijalizovano tužilaštvo je 24. aprila podnelo na ispitivanje optužnicu od deset tačaka kojima se Hašim Tači, Kadri Veselji i drugi terete za niz zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina… Ta jučeranja vest nije trebalo da iznenadi nikog, imajući u vidu da su Specijalizovana veća Kosova osnovana još pre pet godina. Međutim, vest ne samo da je iznenadila – ona je duboko šokirala kosovsku javnost, uključujući i nekoliko istaknutih analitičara koji su iskreno odgovorili da ne znaju kako da za DW komentarišu najnovija dešavanja.
-pročitajte još: Tači se nadao da će ga Vašington spasiti?
„Vest o podizanju optužnice protiv Tačija jeste iznenađenje, i pored brojnih najava da će se naći na optuženičkoj klupi pred Specijalizovanim većima, s obzirom na to da je u izveštaju Dika Martija, koji je i bio povod za osnivanje tog suda, označen kao šef ’dreničke grupe’ koja je, kako se u izveštaju navodi, odgovorna za ubistva i mučenje civila, ali i trgovinu narkoticima i organima. Posebno je iznenađenje zbog toga što ta vest dolazi par dana pre najavljenog ’istorijskog’ sastanka s Vučićem i Grenelom u Vašingtonu. To svakako ostavlja prostora za spekulacije da li je reč o slučajnosti ili je ta vest namerno danas saopštena u cilju ’podrivanja’ sastanka i njegovih eventualnih rezultata“, kaže za DW Milica Radovanović novinarka portala „Crno beli svet“ iz Mitrovice.
Zagovornik razmene teritorija izbačen iz igre
Optužnica je predata pre dva meseca, a kako se navodi u saopštenju, još uvek nije potvrđena. Ona je, prema pravilima Specijalizovanih veća, i morala da ostane tajna sve dok je sudija ne potvrdi, odnosno da ostane tajna u potpunosti ukoliko bude odbijena. Međutim, tužilac se odlučio da dva imena s optužnice ipak objavi i pre formalne potvrde optužnice.
Taj potez tužioca – on u saopštenju navodi da je uzrokovan time što je dvojac Tači-Veselji ometao i podrivao rad Specijalizovanih veća, te sprovodio tajnu kampanju za ukidanje zakona o Specijalizovanim većima – imaće znatne političke posledice.
„Optužnica protiv predsednika Kosova Hašima Tačija znači da je jedan od glavnih zagovornika razmene teritorija između Srbije i Kosova izbačen iz igre. To je dobra vest, jer je razmena teritorija opasna ideja. Misao da ljudi mogu da se osećaju bezbedno samo u zemlji u kojoj su deo etničke većine je ideološka osnova koja je i dovela do ratova devedesetih“, kaža za DW Kristof Bender, potpredsednik Inicijative za evropsku stabilnost iz Berlina.
Srpski i kosovski predsednik dugo su pod udarom kritika velikog dela javnosti zbog raširenog uverenja da kosovski čvor žele da razreše dogovorom koji bi uključio razmenu teritorija. Pored toga, od sredine prošle godine spekuliše se da su u delu američke administracije pronašli i podršku za takvu ideju.
-pročitajte još: „Razmena teritorija nije rešenje“
Hoti ne putuje u Vašington
Iako su i SAD i EU to negirale, među analitičarima i dalje preovladava uverenje da su te dve strane pošle različitim putevima kada su odnosi Kosova i Srbije u pitanju. Zato se na najavljeni sastanak u Vašingtonu gledalo kao na šamar Evropi koja je do 2011. vodila proces normalizacije odnosa.
Ubrzo nakon vesti o tome da je optužnica predata, oglasio se i Trampov specijalni izaslanik za pregovore Ričard Grenel. On je na svom Tviter-profilu napisao da ga je Tači obavestio da otkazuje svoju posetu Vašingtonu, te da će u sedište američke federalne administracije doći samo kosovski premijer Avdulah Hoti. Međutim, i Hoti je jutros saopštio da neće prisustvovati sastanku, jer namerava da se pobrine oko novonastale situacije u zemlji.
„Ukoliko optužnica bude potvrđena, protesti veterana su neminovnost. To su činili i prilikom ranijih suđenje pripadnicima UČK na Kosovu, pa ne vidim razlog zašto bi u ovom slučaju izostali“, ocenjuje Radovanović.
Prilika za Evropsku uniju
Bender u novonastaloj situaciji vidi priliku za Evropsku uniju da postane proaktivnija.
„Najpre, dve godine nakon što je Kosovo ispunilo sve uslove, EU treba pod hitno da odobri bezvizni režim putovanja za građane Kosova. Zatim, budući da je pristupanje EU postalo pusti san čak i za Srbiju, Evropska unija bi trebalo da postavi pristup ujedinjenom evropskom tržištu kao ostvarljiv cilj za sve zemlje Zapadnog Balkana, bez obzira na to da li su otpočele pregovore ili su samo ’potencijalni kandidati’. Najzad, EU bi trebalo da pozove zemlje Zapadnog Balkana da rade na uspostavljanju balkanske zone po ugledu na Šengen, unutar koje bi se građani kretali slobodno i bez pasoša. Umesto razgovora o promeni granica, granice treba učiniti nevidljivim“, objašnjava Bender.
-pročitajte još: Poruka iz Berlina: Kosovo i Srbija moraju da razgovaraju sa EU
Problemi za Hotijevu vladu
Osim implikacija po pregovore pod palicom Grenela, jučerašnja vest može uticati i na političku stabilnost na Kosovu. „Ne bi trebalo zaboraviti da je slična situacija bila i prošle godine kada je tadašnji premijer Ramuš Haradinaj dobio poziv za saslušanje. Nakon toga je usledila njegova ostavka, novi izbori, mukotrpan proces formiranja i pada Kurtijeve vlade, te izbora nove Hotijeve vlade. I tada je bilo spekulacija da li je poziv u tom trenutku usledio zbog njegovog kategoričkog odbijanja da ukine takse“, podseća Radovanović na još jedan potez Specijalizovanog tužilaštva koji se na Kosovu tumačio kao politički motivisan.
I iako Tači, za razliku od Haradinaja, nije podneo ostavku kada je pozvan na ispitivanje – što je sada već izvesno da se dogodilo – ukoliko se bude vodio primerom Haradinaja i uprazni mesto predsednika Kosova, to bi moglo da dovede u napetu situaciju slabašnu koaliciju oko Avdulaha Hotija.
Novi izbori – u korist Kurtija
Na Kosovu se predsednik bira dvotrećinskom većinom poslanika Skupštine u prva dva kruga, odnosno prostom većinom u trećem krugu. Dogovor oko predsedničkog kandidata može izazvati probleme novoj koaliciji koja je jedva za sebe obezbedila minimalnu većinu od 61 glasa poslanika.
U koaliciji od tri većinske i više manjinskih stranaka može biti ozbiljan izazov dogovoriti se oko mesta predsednika. U slučaju novih izbora, takva situacija pogodovala bi samo Samoopredeljenju Aljbina Kurtija čija vlada je, kako mnogi smatraju, i zbačena zbog sastanka u Vašingtonu.