Normalna desničarska zemlja?
19. april 2018.
Austrijski ministar unutrašnjih poslova Herbert Kikl (FPO) predstavio je svoj novi paket mera za azilante. Ranije je bio veliki provokator, sada se ponaša kao pravi trezveni službenik. Kada je 31-godišnji Sebastijan Kurc u decembru formirao vladu zajedno sa Kiklovom FPO, dugogodišnja opoziciona stranka se našla u ulozi u kojoj se ne snalazi najbolje.
- pročitajte još: Zašto austrijski slobodarci vole Srbiju?
I Herbert Kikl je imao određenih teškoća. U januaru je zatražio da se potražioci azila „koncentrisano“ smeste u jednom centru. I ne razume zamerke na svoj izbor reči. No otada je postao nešto oprezniji – doduše, samo retorički, a ne i sadržinski. Jer, kada je reč o migraciji i azilantskoj politici, desničarska FPO u Austriji odavno ne važi kao radikalna, već kao mejnstrim. Pooštravanje zakonskih odredbi o dobijanju azila više ne predstavlja temu oko koje se diže prašina u zemlji koja je kolektivno skliznula udesno.
Zadiranje u lekarski zavet ćutanja?
Savetnik za politiku iz Beča Tomas Hofer u razgovoru za DW kaže da je vlada Austrije našla pravu meru da zadovolji prohteve većine građana. A i opozicija je upadljivo uzdržana. Jer, Austrija postupa kao i mnogi drugi: izbeglicama oduzima gotovinu – što radi i Danska, a i neke nemačke savezne pokrajine. Podaci o kretanju koji mogu da se očitaju sa mobilnih telefona se uzimaju za proveru korišćenja izbegličke rute – i to je svakodnevna praksa u Nemačkoj. Nešto škakljivija je situacija sa ukazom bolnicama i lekarima da daju informacije o trajanju lekarskog tretmana potražilaca azila.
Lekarska komora je reagovala negodovanjem, jer bi ta informacija mogla da se podvede pod lekarski zavet ćutanja. Na tome je i ostalo. Nema većeg otpora vladinim merama, iako je Kikl prošle nedelje najavio čak i veliku promenu u evropskoj azilantskoj politici, Njegova vizija: nema više zahteva za azil na evropskom tlu.
Hajderov duh živi
I to bi moglo da dobije podršku većine u Austriji. Jedna velika studija o parlamentarnim izborima u oktobru 2017. je pokazala da su teme koje su najviše zanimale birače – posebno one koji su glasali za OVP i FPO - bile migracija i integracija.
- pročitajte još: Zaštita dece ili populizam?
Tako je koalicija u prvim mesecima svog mandata već poradila na pooštravanju zakonskih odredbi o azilu i planovima o zabrani hidžaba za devojčice u obdaništima i osnovnim školama. Osim toga, vlada drastično smanjuje budžet za integraciju. „To su brzi uspesi za vladu – obe stranke mogu da posluže svoju klijentelu“, kaže ekspert Tomas Hofer.
Takva politika 1993. još nije bila „dobitna tema“ u Austriji. Tadašnji lider FPO Jerg Hajder, tražio je referendum pod motom „Austrija pre svega“ sa 12 zahteva, među njima i onaj za hitnom zabranom doseljavanja. socijaldemokrate i OVP su se vehementno usprotivile održavanju takvog referenduma, i održane su i velike demonstracije protiv FPO – najveće u posleratnoj istoriji Austrije – koje su nazvane „more svetlosti“.
Tek ćemo videti...
Hajdera je tada podržalo samo 8 odsto građana sa pravom glasa – što je bio težak poraz. Danas su delovi ondašnjih Hajderovih zahteva već sprovedeni u delo, a vlada radi i na još jednom: da se u školama deca koja ne govore dobro nemački smeste u posebne razrede. „Sadržinski je FPO sprovela sve ono što je htela“, kaže Tomas Hofer.
Tokom poslednje predizborne kampanje, i hrišćansko-socijalna OVP je sa svojim kancelarskim kandidatom Sebastijanom Kurcom prešla na liniju desnice i to toliko otvoreno da je FPO na svojim predizbornim plakatima preporučivala da se glasa „za original umesto za kopiju“ – to jest, za Hajnc-Kristijana Štrahea umesto za Sebastijana Kurca.
- pročitajte još: Kurc i Merkelova – saglasnost bez sloge
U delovima kancelarske stranke OVP još ima onih koji su vrlo rezervisani prema FPO, ali o tome retko ko nešto javno izjavi. OVP čuva harmoniju u koaliciji, a ona je najveća upravo u migracionoj politici. Doduše, još nema velikih reformi koje je obećavao kancelar Kurc – na primer, u socijalnoj politici u kojoj se dve koalicione stranke obraćaju različitim klijentelama – konzervativci uglavnom onima sa velikim zaradama, a desničari „malom čoveku“. Tek kada dođe i do takvih reformi, videće se kolika je stvarno harmonija u vladi, i da li su nekadašnji provokatori dorasli novoj ulozi.