Nova Evropska komisija – geopolitička i zelena
27. novembar 2019.
Za tim Ursule fon der Lajen to nije bio nimalo lak zadatak. Evropski parlament je, nakon saslušanja, odbio dve kandidatkinje iz Francuske i Rumunije i jednog kandidata iz Mađarske. Zbog takvog fijaska na samom početku posebno je bio ljut francuski predsednik Emanuel Makron. On je to lično zamerio novoj predsednici Evropske komisije, bivšoj nemačkoj ministarki odbrane Ursuli fon der Lajen.
Mnogo ljutnje na samom startu dovelo je do četiri nedelje otezanja sa početkom rada nove Komisije. Start je bio planiran za 1. novembar, ali će se s radom krenuti tek u nedelju 1. decembra.
Sve do nekoliko dana uoči konačnog glasanja ove srede u Evropskom parlamentu, bilo je problema i u pravnom smislu – zbog toga što Velika Britanija uporno odbija da imenuje svog kandidata za Evropsku komisiju. Premijer Boris Džonson u oktobru je istina dao drugačije obećanje, ali onda je pomislio da bi, zbog predstojećih parlamentarnih izbora u svojoj zemlji koji se održavaju 12. decembra, ipak mogao i da odustane. Istupanje Velike Britanije iz Evropske unije će se ionako dogoditi 31. januara – ako opet ne dođe do prolongiranja.
Pravnici Evropske komisije su, međutim, na kraju došli do zaključka da Ursula fon der Lajen može legalno da startuje i bez jednog Britanca. „Jednostavno ćemo tako uraditi. Nema primera, jer Bregzit je za sve nas nešto novo“, rekao je jedan diplomata EU. Uprkos tome, Evropska komisija iz predostrožnosti je pokrenula proces protiv Ujedinjenog Kraljevstva zbog kršenja evropskih sporazuma. To će najverovatnije završiti pred Evropskim sudom. Ukoliko bi Britanci ipak duže ostali u EU, svakog trenutka bi mogli da pošalju novog komesara u Brisel. Jedino bi u tom slučaju Ursula fon der Lajen morala da izmisli resor za novog čoveka.
Samo bez zavisti
Za raspodelu zadataka u novoj Evropskoj komisiji, „Ursulin tim“, zapravo krug njenih najbližih saradnika, osmislio je kompleksan model. Pod jednu kapu trebalo bi staviti interese svih: i malih i velikih, i severnih i istočnih, i bogatih i siromašnijih zemalja-članica. Njoj je pošlo za rukom da napravi dobar balans i zadovolji sve – barem je ona tokom predstavljanja koncepta u septembru u to bila ubeđena. Ursula fon der Lajen imaće tri „vršioca dužnosti“, odnosno tri potpredsednika. Tu se ubrajaju Frans Timermans iz Holandije i Margarete Vestager iz Danske, dvoje iskusnih političara koji su i sami hteli na čelo Komsije, a koji Ursuli fon der Lajen, neiskusnoj na evropskom parketu, ovako možda neće moći da zavide.
Osim pomenutih, biće još pet potpredsednika koji će rukovoditi resorom kreativnog naziva – resor poprečnog preseka. Grčki komesar Margaritis Šinas, dosadašnji portparol Evropske komsije, biće zadužen za odsek „Podsticaj evropskog načina života“, koji je deo resora obrazovanja, rada i migracija. Naime, Ursula fon der Lajen je morala, zbog oštrih kritika iz Evropskog parlamenta, da promeni dosadašnji naziv „zaštita evropskog načina života“. Levica u Evropskom parlamentu smatrala je da je taj naziv previše „desničarsko-populistički“ i dovodi do zablude.
Frans Timermans bi trebalo da se u EU pozabavi tzv. „zelenim ugovorom“, što podrazumeva zaštitu klime i prirodne sredine i energetsku politiku. Taj sektor će biti u fokusu Komisije. Ursula fon der Lajen najavila je sveobuhvatni zakon za zaštitu klime, 100 dana nakon preuzimanja dužnosti.
Pomoć balkanskim zemljama
Novi „ministar spoljnih poslova“ biće Španac Žozep Borel. On bi trebalo da radi na vojnoj sposobnosti Unije, pre svega na formiranju tzv. odbrambene unije. Pomagaće mu evropski komesar za proširenje i susedstvo, Oliver Varhelji (Mađarska) i komesarka za međunarodno partnerstvo, Juta Urpilainen (Finska). Varhelji bi trebalo da se pobrine za to da balkanske zemlje, Sverena Makedonija i Albanija, što pre počnu sa pristupnim pregovorima. U ovom trenutku to blokira Francuska, zajedno sa Danskom i Holandijom. Urpilainen bi trebalo da radi na izgradnji saradnje sa afričkim zemljama, sa ciljem između ostalog i da se smanji migracija u pravcu Evrope.
Potpredsednici i 15 normalnih komesara će, u zavisnosti od tema, da budu grupisani u promenljive radne grupe i projekte. Fon der Lajenova je u nalozima svojim komesarima napisala da bi njen evropski tim trebalo da bude kolegijalan, transparentan i brz. Spoljnopolitički aspekti trebalo bi da budu naglašeni. „Ovo će biti jedna geopolitička komisija“, rekla je Ursula fon der Lajen.
„Ženstvena“ Evropska komisija
Prvo obećanje Ursula fon der Lajen nije mogla da održi. Nova Komisija neće biti formirana po principu jednakosti polova: 12 žena i 15 muškaraca. Komisija ipak nikada nije bila „ženstvenija“, a pritom je još Ursula fon der Lajen prva žena na čelu Evropske komisije.
U novoj Komisije će takođe da bude i najmlađi komesar svih vremena. Litvanac Virginius Sinkevičius upravo je napunio 29 godina i do sada je bio ministar privrede u svojoj zemlji. On će biti zadužen za okeane, ribarstvo i prirodnu sredinu i samim tim dobija sektor koji će biti u fokusu narednih godina.
-pročitajte još: Kapetan Junker napušta brod
A Ursula fon der Lajen, za koju se kaže da naginje prekovremenom radu, izgleda da će da obori jedan rekord. Ona će imati najmanje troškove za prenoćišta i obezbeđenje. Isto kao što je radila dok je bila ministarka odbrane, nastaviće i kao predsednica Evropske komisije – spavaće u svojoj kancelariji. Pored njene kancelarije je apartman veličine 25 kvadrata u kojem je sada na brzinu još urađeno i kupatilo. Njen portparol je saopštio da će tako drastično da se smanje troškovi njenog obezbeđenja. Jer, zgrada Evropske komisije u kojoj će Ursula fon der Lajen da živi i raditi ionako se danonoćno nadgleda.
Ali, vikendom će Ursula fon der Lajen sigurno da radi onako kao i mnogi službenici EU. Putovaće kući svom mužu Hajku u njegovu rodnu kuću u Burgdorf-Bajnhornu kod Hanovera.