Nova vlada kao kula od karata

Neizvesnost u javnosti raste. Ko će uspeti da formira novu vladu? Da li je već postignut dogovor? O čemu se razgovara u tajnosti i iza zatvorenih vrata? Na takvo, svojevrsno građenje kule od karata, nalikuje ovaj „mrtvi“ period tokom praznika u toku koga stranke u Makedoniji razmatraju najrazličitije varijante kada je reč o formiranju vlade. Čeka se 9. januar kada bi predsednik Đorđe Ivanov trebalo da dodeli mandat za sastavljanje nove vlade. U VMRO-DPMNE od šefa države očekuju da će on u zakonskom roku da poveri mandat njima, partiji koja je osvojila najveći broj poslaničkih mesta – 51. Drugi pak smatraju da bi Ivanov trebalo najpre da pojedinačno pozove predstavnike svih stranaka na konsultacije, kako bi video koje od njih realno mogu da obezbede većinu u parlamentu. Iako se stranke za sada ne oglašavaju, prema nezvaničnim informacijama, i pretpraznični, kao i dani nakon praznika, protiču u dugim i delikatnim pregovorima iza scene – na lokacijama daleko od očiju javnosti.

Lider VMRO očekuje mandat

Stranke avno ne priznaju da su takve aktivnosti u toku. Iz VMRO kažu da očekuju da najpre dobiju mandat od Ivanova, pa da tek nakon toga otpočnu razgovore o sastavu vlade. „VMRO-DPMNE je pobedio na ovim izborima, ima legitimitet i podršku naroda da formira novu vladu. Stranka ima obavezu da ispuni volju većine. Mandat za formiranje nove vlade u rukama je Nikole Gruevskog. On je bio nosilac svih izbornih aktivnosti i osvojio je poverenje građana“, rekao je direktor Centra za komunikacije VMRO Ivo Kotevski.

Socijaldemokrate (SDSM) kažu, međutim, da ono što priča Nikola Gruevski više ne vredi ništa. „Što brže VMRO bude shvatio da je potrebno da Gruevski siđe sa političke scene, to će bolje biti i za njih kao stranku, ali i za Republiku Makedoniju kao državu. Iskreno se nadam da će se u bliskoj budućnosti u VMRO naći snage koje će Gruevskom da kažu da je s njim gotovo“, izjavio je portparol SDSM Petre Šilegov.

Gruevski je, međutim, u svom novogodišnjem obraćanju javnosti, najdirektnije nagovestio da i ne razmišlja o povlačenju iz politike. On je naime, govor posvetio nabrajanju koji će to biti prioriteti buduće vlade. „Izbori su iza nas i, nakon formiranja vlade, potrebno je da se bacimo na posao – na ekonomskom planu, na planu reformi u svim oblastima, na planu strateških prioriteta kao što su priključivanje Makedonije NATO i Evropskoj uniji, na izgradnju suživota i zajedničke budućnosti za sve nas, a naročito za mlade. Mi smo za to spremni“, rekao je Gruevski.

Šta je sa platformom Albanaca?

Da li su, međutim, i druge stranke spremne na koaliciju sa Gruevskim? Iz Alijanse za Albance saopštavaju da neće ulaziti u koaliciju sa osumnjičenim licima, a iz pokreta „Besa“ u celini je odbačena mogućnost ulaska u vladu sa VMRO. Ključ je i dalje u rukama Demokratske unije za integraciju (DUI), stranke koja za sada ćuti, ali se i poziva na jedinstvo u stavovima postignuto među albanskim partijama tokom prednovogodišnjeg susreta u Tirani sa albanskim premijerom Edijem Ramom. Tom sastanku nisu prisustvovali samo predstavnici Demokratske partije Albanaca (DPA). Kako je saopštio Ahmeti (DUI), zajednička platforma nije ni crvena linija, niti su to nekakvi uslovi, već su to realne potrebe Makedonije: jezička ravnopravnost, pravosudne i druge reforme značajne za Albance u Makedoniji, članstvo u EU i NATO i produžavanje mandata Specijalnog javnog tužilaštva (SJO).

Za razliku od DUI, VMRO-DPMNE se još prole godine izjasnio da je protiv produžavanja mandata SJO, što bi moglo da bude jedna od spornih tačaka za nekakvu novu saradnju među starim koalicionim partnerima, imajući u vidu ogroman interes albanske zajednice da se rasvetle slučajevi kao što su oni poznati u javnosti pod imenima „Monstrum“ i „Sopot“

Široka vlada?

Sastav nove vlade mogla bi da odluči i potreba Makedonije da postane članica Evropske unije i NATO, za šta je jedan od uslova da se reši spor o imenu. U intervjuu za atinsku novinsku agenciju ANA, na to je podsetio i grčki šef diplomatije Nikos Kocijas.

Prema nekim analitičarima, rešavanje takvih delikatnih pitanja obično zahteva široku podršku na unutrašnjem planu, što bi moglo da stvori potrebu za formiranjem široke vlade koja bi se posvetila odstranjivanju te ogromne prepreke na makedonskom putu. Ti analitičari, međutim, nisu sigurni da će u sadašnjoj situaciji prioriteti biti stavljen na to pitanje ili najpre na raščišćavanje problema sa kriminalom, formiranje funkcionalnih institucija i unutrašnju konsolidaciju teško podeljene i polarizovane zemlje i onoga što je to ostavilo na društvo. Za sada su sve opcije otvorene, ali bez jasnih signala kako bi mogle da budu – zatvorene.