Nova članica Inicijative tri mora

Inicijativa tri mora je politička inicijativa koja okuplja 12 država s područja centralne i istočne Evrope koje su članice Evropske unije – zemlje koje se nalaze između Baltika, Crnog mora i Jadrana. Zemlje-članice u ovom su trenutku Bugarska, Estonija, Hrvatska, Letonija, Litvanija, Austrija, Poljska, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Češka i Mađarska. Na sastanku na vrhu Inicijative u rumunskoj prijestolnici Bukureštu njima bi trebalo da se pridruži i Grčka.

Sastanku će prisustvovati i strateški partneri koji podržavaju rad Inicijative tri mora: Evropska komisija, Nemačka i SAD, odnosni predstavnici relevantnih međunarodnih organizacija.

-pročitajte još: Evropska ili američka ideja?

Politički projekat

Inicijativa tri mora je pre svega politički projekat kojim se želi da se poboljša ekonomska saradnja i razvoj država koje u njemu učestvuju. Osim Austrije, sve aktuelne članice su u Evropsku uniju ušle tek nakon 2004. U fokusu rada Inicijative je izgradnja infrastrukture u energetskom, saobraćajnom i digitalnom sektoru, odnosno jačanje osovine sever-jug na istoku evropskog kontinenta.

Jedan od razloga za pokretanje te inicijative bio je osećaj ugroženosti od strane Rusije među zemljama na istoku Evrope, odnosno zavisnost od ruskih energenata. Osim toga, nove zemlje-članice želele su da povećaju svoj uticaj u okviru EU, kako bi mogle snažnije da zastupaju svoje političke interese. Zemlje Inicijative tri mora zajedno čine oko 25 odsto površine EU, odnosno četvrtinu ukupnog broja stanovnika Unije. Što se tiče BDP Evropske unije, one imaju udeo od samo nešto malo više od 10 odsto.

Ruska agresija na Ukrajinu uticala je i na promenu ekonomsko-političkih prioriteta te platforme. U prvom planu je sada pitanje bezbednosti. Upravo je ruski napad na Ukrajinu bio razlog zbog kojeg su Ukrajina i Republika Moldavija izrazile interesovanje za pristupanje Inicijativi tri mora. Na samitu u Bukureštu te dve države trebalo bi da dobiju status partnera.

Novi „Intermarium“?

Tridesetih godina prošlog veka već je zabeležen pokušaj stvaranja sličnog formata. „Intermarium“ – tako se zvao savez više zemalja koje su se nalazile između Baltičkog mora, Crnog mora i Jadrana, o kojem se razmišljalo na inicijativu Poljske. On je bio zamišljen kao geostrateška platforma i trebalo je da služi kao zaštita od Staljinovog komunističkog Sovjetskog Saveza, odnosno nacionalsocijalističke Hitlerove Nemačke. Međutim, pokušaj osnivanja „Intermariuma“ je propao.

Novi pokušaj je osam decenija kasnije rezultirao pokretanjem Inicijative tri mora – što je novo ime za novi projekt s novim ciljevima. Godine 2015. poljski predsednik Andžej Duda i tadašnja hrvatska predsednica Kolinda Grabar-Kitarović objavili su „rođenje“ nove inicijative, koja je izvorno kao infrastrukturni projekat trebalo da ojača saradnju zemlja istočne i centralne Evrope. Prvi susret na vrhu Inicijative tri mora održan je 2016. u Dubrovniku.

Godinu dana kasnije, SAD su u Varšavi objavile da želi bliže da sarađuju s tom platformom, a na sastanku u Bukureštu 2018. i Nemačka je obelodanila da je zainteresovana da se snažnije angažuje u okviru Inicijative. U međuvremenu je osnovan i investicioni fond iz kojeg bi se trebalo da se financiraju zajednički projekti. Na ovogodišnjem samitu koji se održava 6. i 7. septembra u glavnom gradu Rumunije, očekuje se da će biti odaslat snažan signal solidarnosti sa Ukrajinom. Osim toga, ulaskom Grčke u Inicijativu, trebalo bi da se pokaže da Inicijativa tri mora u evroatlantskom prostoru postaje jača.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.