Novi predstavnik u BiH: principijelan i precizan

Kristijan Šmit je neko ko se može uzeti za primer uspešnog nemačkog profesionalnog političara posleratnog perioda. Odrastao je u pekarskoj porodici skromnih finansijskih mogućnost i uz pomoć stipendije Fondacije Konrad Adenauer bliske demohrišćanima završio je pravni fakultet. Studirao je najpre u Erlangenu, a nakon toga u Lozani.

Već pet godina nakon završetka studija Šmit postaje poslanik CDU/CSU u Bundestagu. Od tog trenutka, pa sve do jučerašnjeg imenovanja za Visokog predstavnika u BiH, on manirom profesionalnog političara ispunjava sve poverene mu dužnosti. A njih je od njegovog ulaska u Hrišćansko-socijalnu uniju (CSU) 1974. bilo mnogo.

Klasična politička karijera

Kristijan Šmit je od samog početka svog poslaničkog mandata, kroz spoljnopolitičke odbore Bundestaga bio aktivno uključen u kreiranje nemačke spoljne politike. Iz tog perioda potiču i njegova prva iskustva s regionom zapadnog Balkana, gde je u to vreme besneo rat. Njegove veze s regionom otada ne prestaju. Kao predstavnik CSU za spoljnu i bezbednosnu politiku, Šmit je dugi niz godina pratio zbivanja u jugoistočnom susedstvu.

Od 2005. do 2014. bio je državni sekretar, najpre u Ministarstvu odbrane, a kasnije u Ministarstvu razvojne pomoći. Od 2014. do 2018. Šmit je savezni ministar poljoprivrede. Iz tog perioda pamti se samo jedan skandala koji je dobro prodrmao koalicionu vladu Angele Merkel kada je Šmit, bez savetovanja sa socijaldemokratama (SPD), koalicionim partnerom demohrišćana, na svoju ruku dozvolio upotrebu spornog herbicida glifosata na nivou Evropske unije, iako je sa SPD-om bilo dogovoreno nešto drugo.

U novom izbornom periodu, nakon 2018, Šmit je običan poslanik i član Odbora Bundestaga za spoljnu politiku.

On redovno biva izabran u Bundestag kroz direktni mandat. U svojoj izbornoj jedinici Firt nominovan je i na parlamentarnim izborima koji se održavaju u septembru ove godine.

Pouzdan političar

Iako njegova karijera deluje kao da je tipična, na drugi pogled uočavaju se i stvari koji tog političara čine zanimljivijim. Odrastao je kao protestant u duboko katoličkoj Bavarskoj. U okviru CSU, Šmit rukovodi Radnom grupom protestanata u toj, pretežno katoličkoj stranci. Ta činjenica doprinela je i razvoju karijere unutar stranke. Naime, u većinski katoličkom CSU, jedno od mesta potpredsednika partije pripada nekom iz redova bavarskih protestanata. I upravo to mesto pripalo je Šmitu.

Na mestu potpredsednika stranke Šmit je zadužen za spoljnu politiku, ali i za odnose sa drugim „narodnim strankama“ u Evropi. Kroz te kontakte Šmit se u međuvremenu čvrsto umrežio sa članicama Evropske narodne partije. Dovoljno je pogledati spisak gostiju na proslavi njegovog 60. rođendana 2017. kada su u njegov rodni Oberncen došli mnoge evropski kolege ministri (Šmit je tada ovavljao dužnost saveznog ministra poljoprivrede). Tom prilikom austrijski kolega Andre Ruprehter je Šmitu uručio „Veliku zlatnu medalju na traci“ Republike Austrije.

Odnosi s Hrvatskom

To nije jedino strano odličje kojim Šmit može da se pohvali. Prošle godine, prilikom zvanične posete Nemačkoj, hrvatski premijer Andrej Plenković, svom kolegi po stranačkim bojama u Berlinu je uručio „Orden za zasluge Ante Starčević“ za Šmitovo zalaganje u procesu primanja Hrvatske u Evropsku uniju.

Kristijan Šmit, koji je godinama obavljao funkciju izvestioca poslaničke grupe CDU/CSU u Spoljnopolitičkom odboru Bundestaga za zemlje jugoistočne Evrope, važi kao veliki prijatelj Hrvatske. Tradicija podrške CSU i CDU je duga – treba se samo podsetiti na prisne odnose bivšeg bavarskog premijera i gotovo kancelara Edmunda Štojbera i tadašnjeg hrvatskog premijera Ive Sanadera. Ljubav je „pukla“ nakon hapšenja Sanadera, u jeku afere s bankom „Hipo Alpe“, ali Bavarska i njeni političari još uvek važe kao prijatelji i zaštitnici Hrvatske.

Ali neposredno pre ulaska Hrvatske u Evropsku uniju, u vreme kada se nalazio među ključnim političarima u Bundestagu koji su uticali na nemačko „zeleno svetlo“, Šmit se, bez obzira na podršku Hrvatskoj na njenom putu u EU, u nekoliko navrata vrlo oštro izrazio o napretku južnih suseda. U jesen 2012. – a to je bila odlučujuća faza u prijemu Hrvatske – Šmit je u razgovoru za nemački radio „Dojčlandfunk“ objasnio da se Zagrebu neće ogledati kroz prste kada su u pitanju zadaci koje mora da obavi ako želi da bude deo EU.

Podrška stiže iz CDU/CSU

Principijelnost, preciznost i pridržavanje činjenica – to su prepoznatljive karakteristike Kristijana Šmita na koje ukazuju svi sagovornici kada ih pitaju za bavarskog političara. Dugogodišnji predsednik veoma moćnog Nemačkog udruženja poljoprivrednika Joahim Rukvajd ceni Šmita upravo zbog njegove pouzdanosti. „Kada se sa Šmitom nešto dogovorite, onda to i bude tako“, rekao je Rukvajd pre nekoliko godina.

To dakle znači da i na novoj dužnosti treba očekivati da će se bavarski političar držati načela koja su ga vodila kroz politički karijeru.

Magazin „Špigel“ vest o imenovanju Kristijana Šmita na mesto Visokog predstavnika u BiH komentariše rečima da bavarski političar nije pred lakim zadatkom: „25 godina nakon sklapanja primirja, Bosna i Hercegovina još uvek nije funkcionalna država. Srbi i Hrvati u poslednje vreme pokazuju ambicije ka podeli i blokadi“, ocenjuje „Špigel“.

Podrška stranke Šmitu sigurno neće nedostajati. U prvoj reakciji na njegov izbor, aktuelni poslaničke grupe CDU/CSU u Bundestagu Jirgen Hart je saopštio: „Poslanička grupa CDU/CSU će svim snagama podržavati Kristijana Šmita u obavljanju teškog zadatka. Cilj ostaje približavanje Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji i otvaranje pristupnih pregovora. Taj impuls koji dolazi sa novom funkcijom mora biti iskorišćen kako bi se kombinacijom međunarodnog angažmana i lokalne odgovornosti postavile smernice za evropsku budućnost Bosne i Hercegovine“.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.