Novi premijer izvodi zemlju iz izolacije?
8. decembar 2017.
Ostavka poljske premijerke Beate Šidlo dogodila se tek na kraju možda politički najnapetijeg dana otkako je desnopopulistička stranka Pravo i pravda (PiS) pre dve godine preuzela vlast. Šidlova je doduše dobro prošla nakon zahteva za izglasavanje nepoverenja koji je pokrenula opoziciona Građanska platforma (PO), ali na kraju ipak nije izdržala pritisak. On se nedeljama gomilao, još otkako je Beate Šidlo krajem oktobra najavila velike promene u sastavu kabineta.
Pročitajte još: Poljska na putu ka referendumu?
Novi premijer protiv izolacije Poljske
Nakon dugih nagađanja, u četvrtak uveče (7.12.) stigla je i odluka: Šidlovu će naslediti moćni ministar privrede i potpredsednik vlade Mateuš Moravjecki. Ta promena za Poljake predstavlja senzaciju: bivšem bankaru se doduše priznavalo umeće rukovođenja, njegovo Ministarstvo se neprestano širilo, a Moravjeckom su davana stalno nova ovlašćenja. Međutim, u svetu malo poznati Moravjecki poznat je kao čovek koji misli svojom glavom – a to nije osobina koju ceni najmoćniji čovek stranke Jaroslav Kačinjski. Ona bi po njega čak mogla da bude i opasna.
Kod Beate Šidlo to nipošto nije bio slučaj: često se činilo da je ona čak i intelektualno preopterećena dužnošću koju obavlja, a to se naročito jasno pokazivalo na sastancima na vrhu Evropske unije. Ali zato je bila potpuno verna šefu stranke Kačinjskom. On možda sada pretpostavlja da će Moravjecki uspeti da okonča sve veću međunarodnu izolaciju Poljske, jer novi premijer je i ranije važio kao „lepo lice stranke PiS“, što se za Beate Šidlo nije moglo reći: nju je retko ko video sa osmehom.
Ona je doduše kod birača ipak bila omiljena, dok po jednom istraživanju javnog mnjenja čak svaki peti građanin Poljske nije ni čuo za Moravjeckog. To bi sada trebalo da se promeni: on će već u utorak (12.12.) da preuzme vladu, ali ona će biti formirana tek nakon Nove godine.
Pročitajte još: Kod kuće cenjeni, međunarodno izolovani
A Beate Šidlo? „Želimo da ona i dalje ima važnu ulogu u vladi“, izjavila je portparolka stranke PiS Beata Mazurek i na taj način se postarala za to da se nastave nagađanja oko članova nove vlade. „Pouzdani izvori“ tvrde da će Šidlova ostati potpredsednica, ali se ne zna koje ministarstvo će preuzeti. Najčešće se spominje socijalna politika.
Bitka se još vodi
Promena na čelu vlade utoliko je veće iznenađenje jer se dogodila u sred aktuelne bitke za spornu reformu pravosuđa. Upravo ovog petka (8.12), nakon tri meseca, poljski parlament odlučuje o konačnom Predlogu zakona. Reč je o reformi Vrhovnog suda kao i Pokrajinskih sudskih veća. Oko toga su se lomila koplja zato što promene podrazumevaju veći uticaj vladajuće stranke i nadležnog Ministarstva pravosuđa na presude koje će se izricati na svim nivoima. I poljska opozicija, ali i Evropska komisija smatraju da se time u velikoj meri potkopava osnovno načelo o nezavisnosti sudstva.
Nakon do sada najvećih protesta u demokratskoj Poljskoj, predsednik Andžej Duda stavio je veto na te zakone. Načelno, Duda je takođe član stranke PiS, ali sukob u toj partiji postao je toliki da je počelo da se nagađa kako bi Duda mogao da osnuje svoju političku stranku – iako predsednik o tome nije iznosio jasan stav.
Pročitajte još: Desničari u Poljskoj: „Hoćemo Boga“
Umesto toga, on je još letos obećao da će Sejmu da uruči sopstveni predlog reforme pravosuđa. I zaista, početkom septembra poslao je dva prerađena predloga zakona. U osnovi, Duda u tim predlozima predviđa veći uticaj opozicije priliko izbora sudija i blažu metodu uklanjanja postojećih sudija Vrhovnog suda. Izvorno, stranka PiS je želela da otpusti sve sudije najvišeg suda zemlje, kako bi sama izabrali nove. Prema predlogu predsednika, 40 odsto sudija moralo bi da ode, i to po politički neutralnom ključu: trebalo bi da odu sve sudije koje su navršile 65 godina i time stekle pravo na starosnu penziju. To međutim podrazumeva da bi morala da ode i borbena predsednica Vrhovnog suda Malgoržata Gersdorf, iako njen mandat ističe tek 2019.
Odluka o razvodnjenom predlogu
Proteklih nedelja, u raspravama u parlamentu, vladajući PiS u priličnoj meri je „rasturio“ Dudin predlog zakona. Njegovom izvornom tekstu dodato je više od trideset promena i aneksa, tako da kritičari tvrde kako je od originala malo šta ostalo. Istovremeno, došlo je i do pregovora između kabineta predsednika i predsedništva stranke, ali i do direktnih razgovora Dude i Kačinjskog. Priča se da su oni postigli za sada nepoznati kompromis, što međutim sprečava Dudu da ponovo uloži veto. Predsednik je naime pretio da opet neće potpisati zakon, ako njegove namere u tom zakonu budu potkopane izmenama.
Priča se i to da se kompromis između predsednika države i predsednika stranke odnosi i na sastav buduće vlade. Nije nikakva tajna da bi predsednik države najradije odmah najurio spornog ministra obrane Antonija Mačjerejckog, inače intimusa Kačinjskog. Između predsednika i tog ministra neprestano dolazi do žestokih okršaja. A ne može se reći ni da je ministar pravosuđa Zbignjev Zjobro baš preveliki prijatelj predsednika Dude. Njih dvojica doduše jesu zajedno studirali pravo u Krakovu, ali se već odavno smatraju suparnicima.
Pročitajte još: Napad kao odbrana jednog autokrate
Ko će doći na čelo koga ministarstva – to znaju samo predsednik stranke Kačinjski i novi premijer Moravjecki. I može samo da se pretpostavlja da su oko toga složni. Ali zato spekulacije i nagađanja o svemu ostalom, pršte na sve strane.