Novo istraživanje: Nemci i AfD

Stotine hiljada ljudi širom Nemačke već nedeljama izlaze na ulice da demonstriraju protiv desničarskog ekstremizma. Proteste su pokrenula otkrića istraživačke mreže „Korektiv“ (Correctiv) o tajnom sastanku desničarskih ekstremista s političarima Alternative za Nemačku (AfD), nekim političarima Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i nekim preduzetnicima. Razgovaralo se, kako se navodi, o planovima za proterivanje miliona ljudi migrantskog porekla iz Nemačke.

Otprilike tri četvrtine svih nemačkih građana smatra da su demonstracije ispravne. Ujedno, 39 odsto njih vidi desničarski ekstremizam kao najveći izvor opasnosti za nemačku demokratiju, što je 19 procenata više nego pre 15 meseci. To proizilazi iz aktuelnog istraživanja „Nemački trend“ (Deutschlandtrend), koje je institut za istraživanje javnog mnjenja „Infratest-Dimap“ sproveo od 29. do 31. januara 2024. tako što je ispitao 1.303 Nemaca s pravom glasa.

Da su savezni izbori iduće nedelje...

Međutim, to ne umanjuje mnogo podršku AfD-u, stranci za koju je Služba za zaštitu ustavnog poretka utvrdila da je delom desničarsko-ekstremistička. Podrška je rasla u poslednjih nekoliko meseci, ali je u odnosu na početak januara, to sada manje za tri odsto i iznosi 19 procenata. Ipak, AfD ostaje druga po jačini politička snaga u Nemačkoj.

Opozicioni Demohrišćani (CDU/CSU) su i dalje prvi sa 30 odsto (-1), mada sa nešto slabijim rezultatom nego prošli put. Sa 16 procenata (+2) i 14 odsto (+1) Socijaldemokrate (SPD) i Zeleni neznatno su popravili rezultat od istraživanja mesec dana ranije. Vladajući Liberali (FDP) i opoziciona Levica ne bi prešli cenzus od 5 odsto na izborima i morali bi da napuste Bundestag. Nova u nemačkom parlamentu bila bi stranka bivše političarke Levice Sare Vagenkneht „Za razum i pravdu“ (BSW) koja bi osvojila pet odsto glasova.

Odanost stranci među glasačima AfD-a jača

Kakvu ulogu desničarski ekstremizam u AfD-u igra za pristalice te stranke? Ispitivači instituta „Infratest-Dimap“ poslednji put su takvo pitanje postavili u septembru 2023. i sada ponovo.

U septembru 2023. čak 80 odsto ispitanih nije marilo za to da li su delovi AfD-a desničarsko-ekstremistički. Trenutno 66 odsto anketiranih i dalje tako misli. Ono što njeni birači smatraju da je važnije jeste da se stranka po njihovom mišljenju bavi pravim pitanjima.

Rezultati istraživanja umanjili su očekivanja drugih stranaka da će moći ponovo da pridobiju glasače Alternative. U septembru 2023. svaki drugi pristalica AfD-a izjavljivao je da „može da zamisli“ da ponovo glasa za neku drugu stranku. Sada je takvih samo 45 odsto ispitanih.

AfD „stvari naziva pravim imenom“

Istraživanje se bavi i pitanjem: kako birači generalno ocenjuju AfD? Odgovori pokazuju da je trenutna javna rasprava učinila malo da promeni percepciju javnosti o toj partiji. Otprilike četiri od deset nemačkih građana još uvek smatra da se AfD više od ostalih stranaka zalaže za ograničavanje imigracije u Nemačku. Gotovo svaki drugi ispitanik izjavljuje da ceni to što AfD „barem postavlja pitanja“ o onome što oni doživljavaju kao probleme, čak i ako ne veruju da ta stranka za njih ima rešenja.

AfD „bolje politički pozicionirati“ nego pravno

Istovremeno, 37 odsto ispitanih smatra da je ispravno pokrenuti proceduru zabrane AfD-a, dok 51 odsto smatra da to nije primereno. Gotovo polovina ispitanih uverena je da će državna sredstva toj stranci biti smanjena.

Većina je mišljenja da bi bilo najbolje sadržajno ojačati partiju – ali ne zato što smatraju da optužbe na račun AfD-a nisu tačne ili da postupak zabrane ne bi mogao da bude uspešan: većina ispitanih jednostavno preferira politički, a ne pravni spor.

Brige Nemaca

Što se tiče demonstracija protiv desnog ekstremizma, polovina anketiranih građana  sumnja da će protesti potrajati. Istovremeno, skoro svaki drugi ispitanik smatra da demonstracije skreću pažnju sa aktuelnih problema u zemlji. Postavljeno im je i pitanje: kako izgledaju ti problemi?

Samo manji deo ispitanih građana još uvek smatra da vladajuća koalicija SPD, Zelenih i FDP može da reši trenutne probleme u Nemačkoj. Kao i prethodnog meseca, tek 17 odsto nemačkih građana zadovoljno je učinkom vlade.

Kancelar Olaf Šolc (SPD) uverljiv je za 20 odsto (+1) ispitanika s pravom glasa i oni bi ponovo za njega glasali. I na druge visokorangirane političare vladajuće koalicije gleda se uglavnom s kritikama. Samo ministar odbrane iz redova SPD Boris Pistorijus uživa poverenje svakog drugog ispitanika.

Šef poslaničke grupe CDU/CSU i predsednik CDU Fridrih Merc dobio je podršku 29 odsto građana (-1), a za šeficu poslaničke grupe AfD Alis Vajdel, kada bi ovog vikenda bili izbori, glasalo bi 21 odsto (-1) ispitanika.

Ovaj tekst originalno je objavljen na nemačkom jeziku.