Obama, Tramp, Bajden: uticaj predsednika na ekonomiju SAD

Mnogo vremena, truda i novca ulaže se u američke predsedničke i opšte izbore, a ni ova godina nije izuzetak. Ali, pogled na podatke od 2009. godine pokazuje da, bez obzira na to ko je bio na vlasti, na privredu podjednako utiču globalna događanja, demografski trendovi i odluke Bele kuće.

Period od 2009. do 2024. godine uključuje dva mandata Baraka Obame, kao i mandate Donalda Trampa i Džoa Bajdena, čiji se predsednički mandat sada bliži kraju.

Predsedavanje Obame, Trampa i Bidena

Tokom tog perioda dogodila su se dva velika šoka koja su potresla globalnu ekonomiju. Prvo je buknula globalna finansijska kriza, koja je započela nekoliko meseci pre nego što je Obama preuzeo dužnost u januaru 2009, a druga je bila pandemija korona-virusa, koja je izbila u poslednjoj godini Trampove administracije, 2020.

Finansijska kriza kod nekih je izazvala strah od kolapsa kompletnog bankarskog sistema. Ubrzo nakon toga, Dženera motors i Krajsler, dva najveća američka proizvođača automobila, podneli su zahtev za bankrot kako bi reorganizovali svoje firme, a tržište nekretnina, posebno tržište hipoteka, izmaklo je kontroli.

Pandemija korone imala je neposredniji uticaj na američku i globalnu ekonomiju. Zatvaranja preduzeća, uticaj prekinutih lanaca snabdevanja na proizvodnju i zatvaranje granica doveli su do ekonomskog haosa i masovnog gubitka radnih mesta, a mnogi su ljudi i umrli tokom pandemije.

Zahvaljujući opsežnim programima podsticanja privrede, SAD su relativno brzo uspele da prevladaju ekonomski pad izazvan pandemijom, da vrate privredu na pravi put i pokrenu snažan uzlet.

Poređenje američkog BDP-a

Jedan od problema kada se poredi uticaj predsednika i njihove politike na privredu jeste zakašnjenje s kojim njihove odluke imaju uticaj. Ulaganja u infrastrukturu ili u privredne grane kao što je proizvodnja čipova, jesu neophodna, ali koristi se osete tek daleko u budućnosti. Zatvaranje granice s Meksikom moglo bi da odvrati neke migrante, ali potrebno je vreme da nedostatak radnika počne da utiče na aspekte kao što su cena u supermarketima.

Drugi problem je proceniti ulogu predsednika odvojeno od odluka koje donosi zajedno s kreatorima politike u Kongresu ili nezavisnim institucijama ko što je Centralna banka.

Od 1990. američki bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika povećavao se svake godine osim 2009, a tu se radilo o direktnom uticaju finansijske krize. Prošle godine, BDP Sjedinjenih Država po glavi stanovnika iznosio je preko 81.000 dolara (74.700 evra).

Što se tiče godišnjeg rasta privrede mereno po glavi stanovnika, Kina i Indija ostvarile su snažniji rast. Ali, uprkos toj višoj stopi rasta, američki BDP po glavi stanovnika i dalje je tri puta veći od kineskog i osam puta veći od indijskog.

Godine 2023. ukupni BDP Sjedinjenih Država iznosio je neverovatnih 27,36 triliona dolara, što ih čini daleko najvećom ekonomijom na svetu. Kina je s velikom razlikom druga, sa 17,66 triliona dolara, a slede Nemačka i Japan.

Mnogo novih radnih mesta

U prvim mesecima nakon Obaminog dolaska na vlast, nezaposlenost je porasla zbog finansijske krize. Od aprila 2009. do septembra 2011. iznosila je devet odsto ili više.

Nakon toga je stopa nezaposlenosti polako padala, sve dok nije dosegla najniži nivo od 1960-ih, pre nego što je nakratko porasla tokom pandemije korone, zbog koje su mnogi ljudi ostali bez posla. Aktuelno, stopa nezaposlenosti u SAD kreće se oko četiri procenta.

S druge strane, radnici u Sjedinjenim Državama produktivniji su od radnika u drugim zemljama zahvaljujući inovativnosti, ulaganjima u istraživanje i razvoj, kao i spremnosti na promenu posla ili preseljenje.

Nejednakost plata na donjem kraju lestvice

No, u međuvremenu se povećala i nejednakost plata: SAD su po tom pitanju najneravnopravnija zemlja u grupi G7. Jedan odsto najbogatijih u SAD poseduje ogroman udeo u bogatstvu zemlje.

Da biste bili među jedan odsto onih koji najviše zarađuju u Sjedinjenim Državama, potreban je godišnji prihod domaćinstva od oko milion dolara bruto. U Velikoj Britaniji je za ulazak u tu grupu potrebno samo oko 250.000 američkih dolara.

Plata šefova preduzeća više je od 250 puta veća od plate prosečnog zaposlenog, ukazao je Obama u otvorenom pismu svom nasledniku u britanskom poslovnom časopisu „Ekonomist“ u oktobru 2016. godine.

Kako je dalje naveo, 1979. godine „najbogatijih jedan odsto američkih porodica zaradilo je sedam procenata svih prihoda nakon oporezivanja. Do 2007. taj udeo se više nego udvostručio – na 17 procenata“, napisao je. S druge strane, pozitivno je što se smanjio procenat onih koji žive u ekstremnom siromaštvu.

Useljavanje menja SAD

Neregularnu imigraciju u SAD teško je izmeriti, ali dokumentovano useljavanje svakako može. Jedna od mera za to jeste broj odobrenih boravišnih i radnih dozvola ili zelenih karata. Između 2009. i 2022. više od 14 miliona ljudi dobilo je takav status.

Stanovništvo rođeno u inostranstvu koje legalno ili na neki drugi način živi u SAD, značajno se povećalo u proteklih 50 godina i sada čini veći udeo u stanovništvu, prema izveštaju Zavoda za popis stanovništva SAD iz aprila ove godine.

Godine 1970. u SAD je živelo 9,6 miliona stanovnika rođenih u inostranstvu, a 2022. bilo ih je preko 46 miliona, što je gotovo 14 odsto ukupnog stanovništva.

Od ukupnog stanovništva, gotovo trećina stanovništva rođenog u instranstvu došla je u SAD 2010. ili kasnije, a polovina živi u samo četiri države: Kaliforniji, Teksasu, Floridi i Njujorku. Više od polovine steklo je američko državljanstvo.

Visoka inflacija zahvata i Ameriku

Inflacija merena indeksom potrošačkih cena, a otkako je u januaru 2009. Barak Obama došao na vlast, prošla je turbulentne periode.

Prvo je bila na nuli, zatim je otišla u negativno područje, da bi se u junu 2022. konačno popela na visokih 9,1 odsto. Prošlog septembra iznosila je 2,4 odsto, što je najniži nivo od februara 2021.

Ali taj relativno kratak period veće inflacije ima dugotrajne posledice i doveo je do naglog povećanja troškova života za mnoge Amerikance.

Potrošačke cene su porasle i glasači su zbog toga veoma nezadovoljni. To je jedno od najvažnijih pitanja ove godine i moglo bi da odluči izbore u takozvanim sving-državama, dakle onim državama u kojima se očekuje veoma tesan izborni rezultat. I sve to uprkos činjenici da se radi o oblasti koje predsednik teško kontroliše.

*ovaj članak je najpre objavljen na engleskom jeziku