Oblikovanje budućnosti Balkana

Konačno dobre vesti – na samitu o Zapadnom Balkanu sporazum između Grčke i Makedonije oko novog imena predstavljen je kao model za rešavanje otvorenih pitanja među zemljama u regionu.

„Ne možemo da menjamo našu prošlost, ne možemo da menjamo ni našu geografiju, ali nadam se da možemo da oblikujemo našu budućnost“, rekao je makedonski ministar spoljnih poslova Nikola Dimitrov na konferenciji u „Četam haus“ (Chatham House) u Londonu.

„Good News“ sa Balkana pozdravio je i komesar EU za proširenje Johanes Han. Ipak, on pokušava da donekle prikoči velika očekivanja u regionu nakon što je pre nekoliko meseci 2025. pomenuta kao godina u kojoj bi prve zemlje zapadnobalkanske šestorke mogle da postanu članice Evropske unije.

„To bi značilo da bi 2023. morali da budu okončani pregovori, a 2023. je praktično već sutra“, rekao je Han. Cilj, kaže, ostaje jačanje proevropskih snaga – i opet se vraća na Makedoniju: „Ili ćemo izvoziti stabilnost ili ćemo uvoziti nestabilnost.“

Suviše ambiciozan cilj?

Godina 2025. je ambiciozan cilj, možda i previše ambiciozan. Lideri Evropske unije i sami su u međuvremenu shvatili da su stvari u regionu malo komplikovanije nego što se to mislilo, napominje komesar EU za proširenje. Sve je jasnije da svih šest zemalja Zapadnog Balkana neće zajedno postati članice Unije. Srbija i Crna Gora su trenutno u najboljoj poziciji.

Novom strategijom se želi da se zemlje regiona ohrabre na reforme, ali i da se EU podstakne da odlučnije deluje i obezbedi uticaj u regionu. Na marginama londonskog samita dosta se priča i o pozicioniranju Rusije, SAD, Turske ili Kine u regionu – između ostalog i preko ekonomskih projekata.

Makedonski ministar Dimitrov osvrnuo se i na jačanje nacionalizma. „Mi smo kao vlada razmišljali šta možemo da učinimo kako bismo poboljšali život naših građana – umesto nacionalizma, koji je samo paravan za nepotizam i korupciju, mi smo se odlučili za nešto drugo. Umesto narativa mržnje, mi promovišemo narativ nade.“

Dimitrov je dodao da je prioritet jačanje nezavisnog sudstva, državnih institucija, demokratije i promovisanje slobode medija: „Cilj je učiniti našu zemlju evropskijom.“

Loša percepcija Crne Gore

Pitanja slobode medija dotakao se i komesar Han. Na susretu sa novinarima iz nekoliko redakcija, on je izrazio zabrinutost, pogotovo stanjem u Crnoj Gori, zbog učestalih napada na novinare. „Ta zemlja nažalost prednjači u toj statistici i zbog toga trpi i reputacija Crne Gore.“

Skroman napredak zemalja regiona po pitanju vladavine prava izaziva sve više nezadovoljstva među članicama EU. „Raste doza nestrpljivosti, potrebni su konkretni rezultati“, potvrdio je Han.

A njih, usprkos svemu – ima. Kao pozitivne primere on navodi dijalog Makedonije i Grčke, povratak opozicije u crnogorski parlament, promenu Ustava na Kosovu. Na pitanje o napretku Bosne i Hercegovine, Han kaže da je „situacija nešto komplikovanija“, ali ipak hvali i „skroman, ali ipak napredak“ oko Upitnika za članstvo u Uniji.

Veliki napredak Makedonije

Za to vreme, Makedonija napreduje veliki koracima. Početak pregovora može se očekivati već u junu 2019, tvrdi Han. Dvadesetpet zemalja-članica podržava početak pregovora s Makedonijom, a tri zemlje se tome trenutno se protive: Francuska, Holandija i – pomalo iznenađujuće – Danska.

„Verovatno su razlog evropski izbori, nakon njih očekujem konstruktivniju ulogu tih zemalja“, kaže Han. U tom slučaju, Makedonija bi do kraja iduće godine mogla da otvori prva poglavlja.

Pitanje migracija

Cilj Berlinskog procesa u okviru kojeg se održava londonski samit jeste priprema zemalja regiona za budućnost. Organizatori su ovoga puta fokus stavili na pitanje bezbednosti, s kojim je povezana i ilegalna migracija – odnosno bojazan od novog talasa migracija na Balkanu.

Evropska unija je zato investirala više od 300 miliona evra u zemlje regiona s ciljem obuke graničnih službenika, šalje službenike Evropola u region, pomaže u obrazovanju stručnjaka – konkretno u Makedoniji u Srbiji, i to u saradnji s Fronteksom, a sve kako bi se bolje zaštitile granice.

Na pitanje o situaciji u Bosni i Hercegovini i pojačanim tenzijama zbog nekoliko hiljada migranata koji se nalaze u toj zemlji, Han je rekao da je očito da „političke strukture u BiH nisu sposobne da se nose s problemom migracije.“

„Od Hrvatske smo očekivali ipak malo više“

U Londonu su se mogle čuti i kritike na račun Hrvatske. Ubuduće nijedna zemlja neće ući u EU pre nego što reši bilateralne sporove sa susednim zemljama. „Lekcija koju smo naučili i na primeru Hrvatske“, napominje komesar Han i podseća na još uvek nerešeni spor sa Slovenijom.

Iz diplomatskih krugova mogle su se čuti i otvorenije kritike i nerazumevanje za ponašanje Hrvatske, koja „svojim primerom i neprihvatanjem odluke Arbitražnog suda“ nije uzor za druge zemlje regiona kada se radi o rešavanju otvorenih pitanja.

„Od Hrvatske smo očekivali ipak malo više u procesu evrointegracija susednih država. Očekivanja za sada nisu ispunjena“, kaže izvor DW.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android