Vanredna vremena poput pandemije zahtevaju i izuzetne govore. Možda je predsednica Evropske komisije baš tako razmišljala dok ga je pisala. Njen prvi „govor o stanju Unije" bio je izuzetno dugačak i u nekim tačkama izuzetno konkretan. On bi trebalo da u ovim kriznim vremenima ulije izuzetno mnogo poverenja. Kriza kao šansa – to je bio lajt-motiv predsednice Komisije, koja je na toj funkciji od decembra 2019.
Ursula fon der Lajen pohvalila je otpornost Evropske unije, koja je na početku pandemije bila prilično slaba. I zaista, brzi dogovor država-članica EU o zajedničkom finansiranju dugova kroz program obnove neverovatno je dostignuće, bolje reći revolucija u standardima EU. Može to EU, ako ima dovoljno pritiska.
Sad je trenutak da iskoristimo taj polet, zahtevala Fon der Lajen. Neophodne promene u privredi, digitalizaciji, zaštiti klime, pa čak i veoma kontroverznim migracijama moraju se oblikovati, a ne dozvoliti da ih diktira katastrofa.
Neočekivano velika količina novca u fondovima za obnovu, o čijoj upotrebi će narednih godina da odlučuje i Evropska komisija, predsednici Fon der Lajen daje neočekivano mnogo moći. A ona želi da je iskoristi. To je u svom govoru jasno stavila do znanja.
Dala je i nekoliko konkretnih smernica: više od trećine od 750 milijardi evra trebalo bi da ode na investicije za zaštitu klime, 20 odsto je predviđeno za digitalni suverenitet u Evropi, odnosno za skladištenje i obradu podataka, nezavisno od američkih i kineskih koncerna. Istovremeno, Ursula fon der Lajen želi da uvede minimalnu zaradu u celoj EU, zdravstvenu uniju sa više nadležnosti u Briselu i siguran digitalni identitet za sve građanke i građane Unije.
Kako bi ojačala slogu unutar Unije, predsednica Evropske komisije ukazala je na opasnosti spolja. Kritikovala je Rusiju, Kinu i Tursku, i insistirala na nezavisnosti i u odnosu na Belu kuću – koju pak izričito odvaja od ostatka SAD.
Razlika između aktuelnog američkog predsednika i predsednice Evropske komisije? Za nju ne važi moto „Evropa na prvom mestu", ona je za globalnu saradnju. Fon der Lajen nije ostavila prostora sumnji koga bi od januara sledeće godine želela da vidi u Beloj kući. Ona se odvažila da kaže da se nada novom početku u transatlantskim odnosima. I tačan je zaključak koji predsednica Komisije izvodi iz ponašanja predsednika Trampa, Bolsenara i Putina tokom pandemije: „Egocentrična propaganda“ više ne pomaže.
Ona je zahtevala da se konačno dođe do kompromisa kada se radi o raspodeli potražilaca azila u EU. Takođe se zalaže za napredak na Zapadnom Balkanu.
Oblikovanje sutrašnjice je ambiciozan cilj krizne menadžerke Fon der Lajen. To je uloga koju nije sama birala, nju je na to primorala pandemija. Njen govor primeren je izazovima. Čak je upotrebila i rečenicu koju kao da je prepisala od svog uzora Angele Merkel. „Uspećemo“, rekla je kancelarka u krizi 2015. „Mi to možemo", rekla je Ursula fon der Lajen danas. Lestvicu je podigla prilično visoko i sada mora da je preskoči.