Od jeftine radne snage do gospodara svemira
4. januar 2019.
„Put od tavorenja na poziciji jevtinog radnog pogona sveta, pa do samostalne inovacione snage i vođstva na planu tehnologije: Kina je sletanjem sonde na tamnu stranu Meseca dokazala da se iza strategije šefa države Sija krije više od propagande na Narodnom kongresu“, piše Štraubinger tagblat. „Kinezi su u svemir startovali za zakašnjenjem, ali prošle godine im je uspelo da ostave za sobom i SAD i Rusiju – bar mereno po broju lansiranja raketa. Komplikovano sletanje Čangea 4 je privremeni vrhunac jednog krajnje ambicioznog svemirskog programa: do 2030. bi Mesecom trebalo da prošeta prvi Kinez.“
Noje osnabriker cajtung navodi: „Bilo da se radi o robotima, veštačkoj inteligenciji, mobilnoj telefoniji ili preciznoj medicini, Kinezi su svuda među najnaprednijima. Kina je upravo na pragu sticanja prednosti nad Zapadom, od čije tromosti profitira.“
Frankfurter rundšau piše: „Misija jasno pokazuje da je Kina, što mnogi verovatno nisu ni primetili, sustigla – i delimično prestigla – velike svemirske agencije SAD, Rusije i Evrope. Tempom koji je, kada je reč o svemirskim letovima, veoma žestok, to treba i da se nastavi, pa bi između ostalog kineski astronauti uskoro trebalo da lete na Mesec, a u doglednoj budućnosti i na Mars. I NASA, ESA i Roskosmos razmatraju takve planove, ali ne napreduju baš brzo sa njima. Kinezi zaslužuju priznanje za svoj uspeh. No, budućnost svemirskih letova, posebno onih sa ljudskom posadom, zahteva kooperaciju.“
Komentator lista Vestfalen blat (Bilefeld) pak nije impresioniran: „Kada čovek čuje da je neka stvar prvi put uspela, on aplaudira. Ali sada evo i jednog pitanja: šta je na tamnoj strani Meseca toliko zanimljivije nego na strani okrenutoj Zemlji? To je, naravno, retoričko pitanje, jer i kineski naučnici o Mesecu znaju da se sastoji samo od stenja, prašine i pokoje kapi zamrznute vode. Spreda. A i otpozadi. To što Kina sada tamo hoće da sadi povrće, samo je bizarno. Time je ova Mesečeva misija samu sebe objasnila: to je propagandni signal.“
Švebiše cajtung (Ravensburg): „Spuštanjem sonde na tamnu stranu Meseca, Kina je definitivno dospela u klub svetskih sila. SAD – koje su nekada imale preimućstvo u svemiru, sada su pod pritiskom. Poslednja misija sa ljudskom posadom na Mesecu bila je pre gotovo pre pola veka. Godine 2011, SAD su odlučile da ne sarađuju sa Kinom. No Kini odavno više ne trebaju Amerikanci; Kinezi sprovode svoj svemirski program sa političkim ambicijama. Radi se i o vojnoj moći. Svemirski letovi i geopolitička moć su još u Hladnom ratu bile dve strane iste medalje. I Evropa mora da pripazi da ne zaostane – ne samo kada je reč o svemirskim letovima.“
„Kina je rame uz rame sa drugim svemirskim silama“, piše i Frankfurter algemajne cajtung. „To je logična posledica politike koja hoće da izvede Kinu u svetski vrh na svim područjima. Jedna velika sila danas mora biti prisutna i u svemiru. Ona sada namerava i da postavi u orbitu svemirsku stanicu kakvu Evropljani, Amerikanci i Rusi već dugo imaju. Te tri strane verovatno ne bi imale ništa protiv učešća Kineza u svom projektu. Ali to bi se kosilo sa predstavama vođstva koje kod kuće propoveda sve agresivniji nacionalizam a u spoljnim odnosima nastupa solistički. Ako Kina uopšte s nekim počne zajednički projekat, onda samo pod uslovom da ona komanduje.“
Minhenski Zidojče cajtung zaključuje: „Pedeset godina posle prvog sletanja ljudske posade na Mesec i malog koraka Nila Armstronga, svemirski letovi su ponovo postali simbol za takmičenje sistema. Tada je to bio duel SAD i Sovjetskog Saveza. Danas su to SAD i Kina. Stručnjaci smatraju da bi 2020. mogli da pošalju čoveka na Mesec. A 2030. bi kineska preduzeća mogla da budu dominantan igrač sa svetskom tržištu. Upravo tada bi i prvi Kinez trebalo a stupi na Mesec – možda baš na njegovoj tamnoj strani. Nil Armstrong nikada nije bio tamo.“
priredio Saša Bojić