Odakle ideja za još jedan krimi-roman?

U nemačkim knjižarama se ređaju nove knjige, a u jesen, uoči darivanja za Božić, uvek je puno književnih događanja. Ove srede (16.10.) počinje i Sajam knjiga u Frankfurtu na kojem se predstavljaju najnovije knjige iz čitavog sveta. I opet će se nizati prezentacije,  razgovori s autorima, izdavači će da se takmiče u privlačenju pažnje javnosti svojim novim naslovima.

Možda jedino sa izuzetkom kuvara, jedan književni žanr u pravilu ne traži toliko buke i reklame da bi se knjige dobro prodavale: kriminalistički romani. Naime, „krimići" se ovde sve više prodaju, a i u čitavom svetu postoji verna publika. Ona je doduše nešto češće „lepšeg pola", ali ni muškarci ne oklevaju da kupe nov krimić pred dug put ili za čitanje na plaži.

Svake godine se tako objavljuju hiljade novih naslova kriminalističkih romana; praktično nema zemlje u kojoj i domaći autori ne kreću tim putem. Ali odakle im ideje za zločine, i gde pronalaze likove o kojima će pisati? Gde pronalaze likove o kojima će biti reč?

Ogledalo zla

U Kelnu se redovito održava manifestacija „Krajm kolonj" na kojoj autori brojnoj publici predstavljaju svoja nova dela. To je svakako mesto gde možemo naći odgovor na postavljeno pitanje: „Dobri autori kriminalističkih romana često dolaze iz novinarstva", objašnjava nam stručnjakinja za taj žanr Ingrid Miler-Minh. Ona i osobno dobro poznaje oba ta područja: i sama je bila novinarka koja je pisala o sudskim procesima za list Frankfurter Rundšau i sad je recenzentkinja kriminalističkih romana. „Ima i policajaca koji pišu, ima državnih službenika ili diplomata koji odjednom žele da napišu krimi-roman. Ima čak i evropskih poverenika koji su autori takvih romana. Ali pre svega ima veoma mnogo ljudi iz novinarstva jer oni već zbog svog posla znaju kako treba istraživati", kaže nam Miler Minh.

„Nakon posla u redakciji otišao sam na trčanje. Kroz mračan Gerlicer park, pored muških prostitutki i dilera, mladića iz Gambije, Gvineje Bisao, na pošljunčenoj stazi koja vodi prema obali rijeke Špreje.." – to je odlomak iz trilera „Berlin Preper", prvog romana novinara Johanesa Grošupfa. Pre toga je pisao knjige za mlade i reportaže za novine, a noću je radio u jednoj velikoj berlinskoj novinskoj kući kao urednik, na obradi svakodnevnih komentara i mišljenja čitalaca.

„Mi smo bili drolje cenzure, kmetovi propagande, govna. Ti izrazi su me svaki put iznova udarali u želudac". („Berlin Preper")

U poslu se velikim delom bavio najgorim komentarima i izrazima mržnje. Verbalno đubrište reči kakvo može da se nađe u svakoj redakciji u komentarima korisnika. „Takve fantazije nasilja vam ipak ulaze pod kožu", priznaje Grošupf. „Mnogo toga se pre možda govorilo samo ispotiha u društvu prijatelja i istomišljenika, ali sad je to sve u javnosti zahvaljujući internetu."

Piše o onome što je i video

Autor je sakupio najgore komentare i obradio ih u svom romanu. Krimi-radnja je pokušaj ubistva među pripadnicima „prepera" – tako se zovu osobe koje veruju da će ubrzo doći do globalne katastrofe i zato pripremaju zalihe ne samo hrane nego i - oružja.

U mreži se predstavljaju kao „Rambo", „Anđeo osvete", „Zabrinut građanin" i slično, kaže Grošupf. Bez ikakvog oklevanja šire mržnju prema strancima i teze o propasti Zapada. „Meni nisu bile važni pojedinci, već ta spremnost na nasilje koja se širi društvenim mrežama. Podzemlje iz kojeg onda dolaze takvi kriminalni zločini kakve smo i sad doživeli."

Autor tu misli na nedavni teroristički napad na sinagogu u Haleu i koliko su i takvi kriminalistički romani zapravo veoma bliski stvarnosti. „Imao sam ambicija da to prikažem i iz novinarske perspektive, dakle da istražim kako ti ljudi zapravo 'dišu'? Kako izgleda njihov pogled na svet? Iz kojih izvora se hrani ta mržnja?"

Tamna strana svakodnevnice

O mržnji i prijetnji svakako mnogo zna i izraelski autor Dror Mišani koji u svojim romanima zločine prikazuje iz neuobičajene perspektive počinioca. Njegovo iskustvo je njegov život u Tel Avivu koji je posebna društvena sredina: normalno ludilo u jednoj zemlji u kojoj se svakog trenutka može dogoditi novi teroristički napad ili eksplozija bombe.

Slika grada je u znaku masovnog prisustva vojske i policije: „Pišem knjige o krhkosti naše svakodnevnice. Živimo naš život a da ne razmišljamo o tome kako sve može da se promeni u jednoj sekundi".

Dror Mišani živi i radi u Izraelu i kao profesor na Univerzitetu Tel Aviv predaje o kriminalističkim romanima: "Ta neprestana pretnja je svakodnevnica u Izraelu, za svaku osobu i u svakom trenutku. U školskom autobusu eksplodira bomba, snajperist ubije prolaznika; priče koje život u Izraelu piše svaki dan a da uopšte i ne stignu do vesti."

Svedočanstva svakodnevnice više nego priče o inspektoru

Mišani posmatra svoju okolinu i budno prati napetosti u ljudskim susretima. „Ja nisam tipičan autor 'krimića'. Mene zanimaju ljudi, prolaznici na ulici, takođe i kriminalci i njihova sredina", kaže nam izraelski autor. Njegove priče i likovi su izmišljeni za njegovim pisaćim stolom: „Ja ih slažem iz karaktera različitih ljudi. Nemam neke konkretne osobe pred očima", objašnjava u razgovoru za DW. „To više liči na slagalicu sa mnogo delova od kojih slažem moje likove. A jedan deo te slagalice sam uvek i ja", kaže i smeje se. „Takođe i kada je reč o ženskim likovima".

Postoji li „globalni krimić"?

„Kriminalističke priče su često lokalne priče", kaže Dror Mišani. U Izraelu nema tradicije takvih romana kao na primer u Velikoj Britaniji. „Kad čitate romane Heniga Mankela i njegovog inspektora Kurta Valandera, onda čitate o zločinima u gradiću Istadu na jugu Švedske u kojem nikad niste bili. Ali ipak deluju univerzalno: to može da se dogodi bilo gde. Pa i u vašem dvorištu."

Ingrid Miller-Minh upozorava da tu ipak postoji granica između univerzalne psihologije, sociologije i dnevne politike. Ipak, te knjige  bi trebalo da budu i zabavne. „Ima napetih priča u 'krimićima' koji su bliski aktuelnim temama. Ali tu uvek kažem: ako se čitavog dana bavim migrantima ili „Bregzitom", nisam sigurna da o tome želim i uveče da čitam u knjizi. Krimić i za nas ipak mora biti iznenađenje."

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android