Odakle će doći gas?
21. oktobar 2017.
Propast gasovoda Južni tok uslovila je nove kalkulacije Srbije oko osiguranja energetske bezbednosti. Trebalo bi odmah reći da je Srbija u ovom pogledu zemlja koja nema praktične mogućnosti da na bilo koji način samostalno rešava problem i da on uglavnom zavisi od drugih daleko većih igrača.
Kao tračak nade se tako pojavio projekat Turski tok, iza kojeg pre svega stoje Rusija i Turska, i koji bi možda mogao predstavljati rešenje i za srpsko snabdevanje gasom. Međutim, i tu se priča ponavlja, jer se Turski tok na granicama Evropske unije susreće sa sličnim propisima i problemima sa kojima se susreo i Južni tok. Iako su pojedini srpski zvaničnici najavljivali da će Turski tok prolaziti i kroz Srbiju, to je za sada ipak račun bez krčmara.
Turski tok za Srbiju može biti značajan samo ako neki krak gasovoda prođe kroz Srbiju, kaže za DW Slobodan Ružić, direktor konsultantske firme Energy saving group (ESG). „Međutim, kako je taj scenario neizvestan, Srbija bi trebalo da se bavi trenutnim prioritetom i drago mi je da vidim da se tu nešto radi zajedno sa EU. Jer za nas je vrlo važno da se u vrlo kratkom roku završi spajanje gasovoda Niš-Dimitrovgrad. Tako bismo dobili i južni pravac snabdevanja, a ne samo preko Ukrajine i Mađarske, a postoje ozbiljne naznake da taj pravac može biti zatvoren“, kaže Ružić, koji je ranije bio zamenik ministra energetike.
Inače, ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić je nedavno izjavio da EU zajedno sa Srbijom radi na tom projektu i da će ga Brisel preko IPA fondova podržati sa oko 50 miliona evra.
Mali manevarski prostor
Sa druge strane, ekonomska analitičarka Ruža Ćirković ima utisak da Srbija malo toga radi na obezbeđivanju alternativnih pravaca za snabdevanje nakon 2019. godine, što je trenutak kada može biti obustavljen dotok gasa preko Ukrajine i Mađarske.
„Ali moram da primetim da manevarske mogućnosti Srbije u tom smislu nisu velike“, kaže ona za DW. „U ovom trenutku možemo samo da se uzdamo u dobre veze sa Rusijom i da će nama gas biti obezbeđen. A pri tome postoje procene da pojačane potrebe Evrope za gasom neće zadovoljiti ni Severni tok 2 i Turski tok, već da će biti potrebno obezbediti i neki treći pravac snabdevanja.“
Kako sada stoje stvari, Turski tok ide samo do Turske, ističe Slobodan Ružić. „Mislim da niko ne zna kako će se stvari dalje razvijati. To najpre zavisi od EU, nikako od nas. Ako se EU, Rusija i Turska dogovore, onda će doći na dnevni red pitanja trase, krakova tog gasovoda... Ukoliko tog dogovora ne bude bilo, niko neće taj krak gasovoda graditi samo zbog Srbije, jer je to previše skupo i nepotrebno.“
To, međutim, nije sprečilo srpske političare i pojedine medije da puste mašti na volju. Neki od njih su maltene krenuli da broje novac koji će Srbija prihodovati od izgradnje tog kraka, kao i od tranzita gasa kroz Srbiju. „To je možda zgodno za političke populističke najave, ali sa energetske tačke gledišta nema osnova da pričamo ni o tehničkim, a kamoli o finansijskim detaljima“, jasan je Ružić.
Srbija u „EU paketu“
Niti smo problem, niti neki veliki i odlučujući potrošač gasa – tako ukratko kaže Ruža Ćirković. Ali zemlja svakako može da profitira kada veći budu rešavali svoj problem. „Jer neće EU sigurno ostaviti Mađarsku bez gasa. Ako se reši pitanje Mađarske, rešiće se i pitanje Srbije. Takođe, Bugarska je, recimo, žrtvovala svoje interese kada je reč o Južnom toku, a pretpostavljam da je zbog toga svakako dobila neke garancije da će biti rešeno pitanje njene energetske bezbednosti.“
Ako se vratimo u realnost, ona kaže da će za Srbiju još dugo vremena ključno biti snabdevanje ruskim gasom. „Vrlo male količine možemo da razmenimo sa zapadnom Evropom, i to u slučaju nekih havarija“, ističe Slobodan Ružić. „Trenutno se naše snabdevanje odvija uz dosta tehničkih problema i troškova, ali su ti problemi značajno ublaženi pravljenjem skladišta Banatski Dvor.“
Ružić potcrtava značaj povezivanja Niša sa Dimitrovrgradom, samim tim i sa Bugarskom. Takozvani interkonektor bi trebalo da bude u funkciji 2020. godine. „Taj naizgled mali, ali važan projekat, omogućiće da se na srednji rok obezbedi i diversifikacija našeg snabdevanja energentima. I to će zavisiti od drugih međunarodnih projekata. Videćemo da li ćemo iz tog pravca moći da dobijamo, recimo, alžirski ili azerbejdžanski gas“, zaključuje Ružić.