Grčka zabranjuje potražiocima azila ulazak u gradove

Rana ima 20 godina i živi u izbegličkom kampu negde u kopnenom delu Grčke. Boji se posledica po njen zahtev za azilom i zato ne želi da otkrije svoje pravo ime, niti gde se tačno nalazi. S porodicom je 2018. pobegla iz Avganistana u Grčku, preko Turske. Njen otac ima srčanu bolest, a brat epilepsiju. Zato je ta petočlana porodica posebno ranjiva i kvalifikovana je za smeštaj u okviru programa ESTIA.

ESTIA je skraćenica za hitnu podršku integraciji i smeštaju. Taj program, koji finansiraju UNHCR i Evropska unija nastao je 2015. godine s ciljem da se finansiraju stanovi za posebno ranjive potražioce azila. To bi trebalo i da podstakne njihovu integraciju u društvo u kojem se sada nalaze.

-pročitajte još: Trajekti kriju ilegalne ćelije za migrante

U decembru 2022. grčka vlada postupno je ukinula taj program, a Rana i njena porodica morali su da se vrate u kamp.

Dok govori za DW Rana stalno plače: „Išla sam u školu u Grčkoj sa sestrom. Kad smo stigli u kamp, rečeno nam je da za nas više nema mesta u kampu.“ Rečeno joj je i da može da ide u školu u gradu, ali put do tamo je suviše dugačak, pa je, kaže, teška srca odlučila da odustane od toga.

Prazan kontejner, ništa drugo

Porodica je morala da ostavi čitav svoj život. „Kada smo stigli u kamp, naš stambeni kontejner je bio potpuno prazan. Nije bilo čak ni madraca“, seća se Rana. Porodica je, kaže, dva dana spavala na podu i tek nakon toga je donela madrace iz svog starog stana u gradu. To je bilo pre dva meseca. Do danas ih nema na spisku za dobijanje obroka. „Daju nam ostatke hrane kad svi ostali u kampu završe sa jelom“, kaže Rana. Ipak, sad bar imaju šporet i mogu sami da kuvaju.

-pročitajte još: Političke igre Atine i Ankare preko leđa migranata

Zahtev te porodice za dobijanjem azila već dva puta je odbijen. Ali, to je bilo pre nego što su talibani u decembru 2021. zauzeli Kabul. Otada je utihnula teorija država EU da je Avganistan sigurna zemlja porekla. Porodica sada čeka novu odluku grčkih vlasti, ali pošto i Brisel i Atina Tursku svrstavaju u sigurnu treću zemlju, Rana se boji da će i ovaj pokušaj da bude neuspešan i da će porodica biti vraćena u Tursku.

Večno čekanje i nesigurnost za migrante su ogromno psihičko opterećenje. Osnovna ideja programa ESTIA bila je da se stvore dostojanstveni uslovi života u društvu kako bi se patnje ljudi ublažile. U Grčkoj je u početku za to bilo predviđeno oko 20.000 mesta.

U februaru 2022. grčka vlada najavila je da će program biti okončan do kraja godine. Prema podacima tamošnjeg Ministarstva za migracije, u okviru programa ESTIA u to vreme bilo je zbrinuto 12.648 osoba. Na pitanje DW odgovoreno je da je deložacijama na kraju bilo pogođeno manje od 500 ljudi, jer niko drugi nije bio uključen u program poslednjih meseci.

Odvraćanje izbeglica

Pravnica Kristina Svana ukidanje programa ESTIA smatra greškom i ukazuje na stalnu potrebu brojnih potražilaca azila. Ona radi za FENIX, nevladinu organizaciju koja pruža pravne savete i pomoć ljudima koji su u bekstvu. Otkako je Atina objavila da se program ESTIA gasi, ta organizacija dobila je mnogo očajnih poziva: „Videli smo koliko je oštro ta odluka sprovedena. U mnogim slučajevima obavestili su ljude da moraju da se isele samo dan, dva ranije“, kaže Svana. To je, kaže, za te ljude bilo veoma teško, oni su se najčešće već bili navikli na drugačiji život.

Svana ujedno smatra da je ukidanje programa ESTIA do plana grčke vlade za odvraćanje potražilaca azila: „Otkako je ova vlada došla na vlast 2019. uočili smo dramatičan pad u pogledu beneficija ili prava za ljude koji beže. U međuvremenu su formirani zatvoreni centri na ostrvima, zidovima ograđeni kampovi na kopnu“, kaže ona. Grčka država, dodaje, „ima za cilj da odvoji ljude koji beže od ostatka društva“.

Nema političke volje

Sada posebno ugrožene izbeglice moraju da se vrate u kamp. Svana podseća da su to isti oni ljudi koje je grčko Ministarstvo u stvari htelo da zaštiti. Njena koleginica Ines Avelas iz iste organizacije, smatra da je ukidanje programa ESTIA politički motivisano.

Šef radne grupe Evropske unije za upravljanje migracijama u Briselu napisao je kao odgovor organizaciji FENIX da su grčke vlasti odlučile da postupno ukinu projekt zbog „značajnog smanjenja dolazaka i smanjene iskorišćenosti u prihvatnim centrima“. Finansiranje iz Fonda EU za azil, migracije i integraciju (AMIF) zagarantovano je međutim sve do 2027. godine.

„Mi smatramo da je to odluka grčke vlade i da to nije imalo svoje budžetske razloge“, kaže Avelas.

Grčka vlada to odbacuje. Nadležno Ministarstvo za migracije odgovorilo je upit DW da bi program ESTIA mogao da se finansira iz fonda AMIF, ali da „nikakva dodatna sredstva nisu stavljena na raspolaganje“. A Evropska komisija na pitanje DW odgovara: „Grčke vlasti su te koje na kraju odlučuju u kojem će obliku da ponude prihvat (izbeglica), a da budžet koji je stavljen na raspolaganje bude na osnovu propisa EU.“

Integracija samo na rečima

Atina ne vidi da postoji problem za one koji su pogođeni okončanjem programa ESTIA. „Dobili su alternativu u stambenim objektima koji su u potpunosti kompatibilni s međunarodnim i evropskim zakonskim zahtevima“, odgovorilo je u pisanoj formi Ministarstvo migracija. Ti objekti, dodaje se, njihovim stanovnicima obezbeđuju sigurnost, hranu i pristojne uslove života.

Osim toga, reč je bila samo o osobama koje su u postupku azila, navelo je Ministarstvo. Prema njihovim podacima, većina potražilaca azila dobila je odluku pre završetka programa i deportovani su ako je odluka bila negativna ili im je ponuđen smeštaj i finansijska pomoć kroz program integracije HELIOS ako je odluka bila pozitivna.

HELIOS je program integracije koji finansira EU za osobe koje su već dobile azil u Grčkoj. Sam program je dobar, kaže Lefteris Papajanakis iz nevladine organizacije Grčki savet za izbeglice. U okviru njega je, kaže, pružena pomoć do godinu dana u traženju posla i stana.

„Problem je u tome što već morate da imate stan da biste ušli u program“, kaže Papajanakis i dodaje da postaje teško kada pomoć prestane nakon godinu dana.

„Nešto se dakle izgradi, a onda se to izgubi“, kritikuje on. Mnogi ljudi koji su dobili pozitivan odgovor na zahtev za izdavanje azila su na ulici ili moraju da se vrate u kampove. Papajanakis ne veruje da je Grčka ozbiljna u pogledu napora za integraciju: „Ova vlada je neprijateljski raspoložena prema izbeglicama i migrantima“, tvrdi on.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.