Ogorčeni zbog lokdauna, sada se kandiduju na izborima

Hening Haker (41) sa mnogima u novom pokretu deli sličnu priču – nije ga interesovala politika sve do prošle godine. Ovaj advokat, stručan za autorska prava, vodi berlinski ogranak pokreta „Die Basis“ („Baza“ ili „Temelj“) i kaže da bi bio mnogo srećniji da je nastavio sa udobnim urbanim životom u nemačkoj prestonici, te da na svakih par godina glasa za stranku koja mu se učini najboljom u tom trenutku.

No, onda je došla pandemija i prvi opsežni lokdaun na proleće prošle godine. Tada su zatvorene sve radnje i institucije osim onih koje služe osnovnom snabdevanju, ograničen je broj kontakata, ponegde uveden i policijski čas.

Uskoro je Hakeru prekipelo. On se ne broji u takozvane negatore korone, naprotiv, kaže da je to „u određenoj meri“ opasna bolest. Ali, kako smatra, nedovoljno opasna da bi se opravdao lokdaun.

„Kada je tokom aprila i maja postalo jasno da mere ne pomažu, a da je širenje zaraze u okvirima uobičajene infekcije, mislio sam da će sigurno ukinuti mere“, priča ovaj čovek za DW. Ali mere nisu ukinute. „Kako to može? Osnovna prava se smeju ograničiti samo u vanrednim okolnostima.“

Šarolik skup

Uskoro se Haker priključio protestima protiv epidemioloških mera. Kaže, desničarski ekstremisti i teoretičari zavere, o kojima se mnogo priča u medijima, tamo su činili neznatnu manjinu. Potom je postao jedan od osnivača pokreta „Baza“ u julu prošle godine.

Haker odbacuje sve tvrdnje stručnjaka o tome da mere pomažu u suzbijanju zaraze. Odbacuje i ideju da je Nemačka bolje prošla od nekih drugih zemalja, baš jer su mere sprovođene.

Do sada je u zemlji registrovano blizu četiri miliona zaraza, dok je 92.000 ljudi umrlo od ili sa kovidom. Haker pak ukazuje da da ni u jednom trenutku odeljenja intenzivne nege nisu bila prepunjena. Smatra da su stoga mere – uključujući i vakcinaciju – ne samo nepotrebne, već i štetne.

Tomas Brojninger, politikolog sa Univerziteta u Manhajmu, opisuje „Bazu“ kao „klasičnu protesnu partiju“ gde ljude na okupu drži samo jedna zajednička tema.

„To je ekstremno raznolik skup pojedinaca koji se priključuju iz veoma različitih motiva“, kaže Brojninger. „Postoji načelna skepsa prema elitama, oni kažu da političari ne bi smeli da rade šta hoće, da moraju da slušaju narod. Oni sebe vide kao izvorni pokret, kao narod, i zato se zalažu za direktnu demokratiju.“

I etablirane partije dobro znaju da je mnogim građanima preko glave neke vrste vanrednog stanja. Liberali i desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) među glavnim temama kampanje guraju protivljenje oštrom lokdaunu. Prema anketama, te dve stranke mogu da računaju sa po 11-12 odsto glasova na izborima u septembru.

Kancelarski kandidat Demohrišćana Armin Lašet, koji se dugo smatrao favoritom, nedavno je za tabloid Bild rekao da „nikad više neće biti lokdauna“ ukoliko bude izabran.

Ne veruju etabliranim strankama

„Vlada je videla šansu da iskoristi ograničavanje osnovnih prava kako bi napravila vanrednu situaciju, kao u ratu. Mi ne negiramo postojanje virusa, ali opasnost se mora sagledati trezveno“, kaže za DW Ronald Glezer, iz berlinskog ogranka AfD.

Na izborima će novi pokret „Baza“ konkurisati za slično biračko telo kao AfD, to zna i Glezer. „Mi smo pouzdana snaga koja je zabrinuta zbog ograničenja osnovnih prava“, dodaje on.

„Baza“ sada tvrdi da ima 25.000 članova širom zemlje. Doduše, članstvo u takvim pokretima često se svodi samo na onlajn-pristupnicu koju niko ne proverava, ali brojka nije zanemarljiva kada se zna da AfD ima 32.000 registrovanih članova.

AfD je takođe počela kao strogo protesna partija – umalo su prešli cenzus još 2013. na temi protivljenja evru usled finansijske krize i dužničke grčke krize. Do današnjeg imidža protivnika useljavanja nosila ih je izbeglička kriza.

Ali Hening Haker kaže da u „Bazi“ ne veruju ni jednoj etabliranoj stranci, te da se neke sada protive lokdaunu jer je to oportuno pred izbore. „AfD je uz to malo previše nacionalistički za nas“, dodaje on.

U Nemačkoj nije neuobičajeno da se na biračkom listiću nađe tridesetak ili više stranaka i strančica, od kojih za većinu građani nisu ni čuli. „Baza“ je uspela da preda izborne liste u svim pokrajinama, ali za sada se ni u jednoj anketi nisu pojavili kao snaga koja ima šanse da preskoči cenzus od pet odsto.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu