Olaf Šolc: potcenjeni je postao kancelar

Socijaldemokrata Olaf Šolc (63) postao je naslednik Angele Merkel na kancelarskoj dužnosti. U kabinet će ući s otrcanom kožnom torbom koja ga prati svuda već 40 godina. Postaće predsednik vlade u koaliciji njegovog SPD, Zelenih i Liberala (FDP). Nakon dva meseca pregovora ta tzv. „semafor-koalicija“, nazvana po bojama stranaka crvenoj, zelenoj i žutoj – dogovorila je Koalicioni ugovor.

Ko je to mogao i da zamisli kada je, u avgustu 2020, Olaf Šolc nominovan za kancelarskoga kandidata SPD? Samo godinu dana pre toga, 2019, Šolc je izgubio u borbi za funkciju predsednika stranke – i to ne samo zato što je SPD želela izrazito levo orijentisano rukovodstvo, već i zato što taj introvertni pragmatičar nikada nije uspeo da osvoji srca često veoma emotivnih nemačkih socijaldemokrata.

-pročitajte još: Glavni ciljevi nove nemačke vlade

SPD je bio odavno otpisan

Ali, Olaf Šolc je prilikom odlučivanja o kandidatu za kancelara bio jedini istaknuti socijaldemokrata za kojeg se smatralo da može da obavlja tu dužnost. On je inače od 2018. bio savezni ministar finansija i vicekancelar u vladi u kojoj je SPD bio manji partner u koaliciji sa CDU i CSU, a u ispitivanjima javnog mnjenja za njima je beznadežno zaostajao.

Šolc je mesecima javno ismevan zbog načina na koji je vodio predizbornu kampanju. Gotovo suludo je delovalo kada je on neumorno ponavljao da je uveren u pobedu i tvrdio da će biti budući kancelar. Ali stoičko istrajavanje u toj kampanji, koju je vodio ne obazirući se na podsmehe, verovatno je ključ uspeha budućeg nemačkog kancelara.

-pročitajte još: Analena Berbok: novi tonovi u nemačkoj spoljnoj politici

Kao da ima zaštitni sloj

Preko poraza on prelazi bez kukanja. Ustane i nastavlja dalje. I nikad ne sumnja u svoje sposobnosti. To su načelo kojih se Olaf Šolc drži.

Rođen je u Osnabriku 1958. Već nekoliko godina sa suprugom Britom Ernst, minisarkom obrazovanja u Brandenburgu, živi u Potsdamu kod Berlina. Šolc je veoma samouveren. U političkoj karijeri dugoj nekoliko decenija doživeo je više potresa, ali nijedan nije mogao da ga poljulja.

Tih i efikasan uspon

Teško i uporno gradio je svoju karijeru. Pritom je napravio i velik zaokret. Kao zamenik predsednika SPD-ovog podmlatka „Mladih socijalista“ (Jusos), osamdesetih godina se radikalno-socijalistički zalagao za „nadvladavanje kapitalističke ekonomije“. Ali, tokom rada kao advokat za radno pravo u Hamburgu, taj pravnik je naučio mnogo o tome kako funkcioniše privreda i samostalno preduzetništvo. To je na njega snažno uticalo.

Šolc se okrenuo konzervativnom krilu SPD-a, i to ne samo u pogledu ekonomske politike. Kao senator za unutrašnje poslove u Hamburgu, 2001. je uveo prisilno davanje sredstava za povraćanje radi osiguravanja dokaza kod osoba osumnjičenih da su preprodavci droge. Kao generalni sekretar SPD učestvovao je u sprovođenju reforme tržišta rada „Agenda 2010“ protiv volje mnogi levo orijentisanih kolega iz stranke. Ta reforma dovela je mnoge nezaposlene pod dodatni finansijski pritisak.

-pročitajte još: Nova vlada Nemačke obećava: lakše do boravka i dvojnog državljanstva

Velike emocije su mu strane

S obzirom na to da je poput mašine ponavljao te tehnokratske formulacije dobio je nadimak „Šolcomat“, sastavljen od njegovog prezimena i pojma automat. „Ja sam bio prodavac te poruke. Morao sam da pokažem određenu neumoljivost“, pravdavao se kasnije Šolc.

Ali, to je samo jedan deo istine. Olaf Šolc nije čovek koji pokazuje emocije i koji je ekstrovertan. To mu je strano. On je čovek koji se u potpunosti kontroliše. Čak i u trenucima najvećeg veselja, on liči na nekog britanskog batlera. Ljudi koji ga dugo poznaju i s njim sarađuju kažu da nikada nisu doživeli da on podigne glas ili čak viče – pa ni onda kada je besan.

Ako ga nešto uzbuđuje, on se onda u najboljem slučaju premešta s noge na nogu. I uši mu se zacrvene. To je moglo da se vidi i u jednom televizijskom sučeljavanju kada je Šolc imao utisak da ga suparnik iz CDU neopravdano napada.

Korona i finansijska „bazuka“

Od 2007. je gotovo neprekidno na vladajućim dužnostima – najpre kao ministar rada, zatim kao prvi gradonačelnik Hamburga, a 2018. prelazi u Saveznu vladu i postale ministar finansija i vicekancelar. Kažu da je već tada sebi postavio za cilj da bude savezni kancelar.

Tokom korona-pandemije njegov uticaj je rastao. Kao ministar finansija raspolagao je milijardama finansijske pomoći. I to je znao da iskoristi. „Uz pomoć bazuke ćemo da radimo ono što je neophodno“, obećao je u proleće 2020, neposredno nakon što je pandemija stigla u Nemačku.

Pred velikim izazovima

Nemačka finansijski može da izdrži pandemiju – to je otada njegov moto. Nemačka će se do kraja 2022. zadužiti za dodatnih 400 milijardi evra. I Nemačka će izrasti iz tih dugova, obećavao je Šolc u predizbornoj kampanji. „Niko ne mora da strahuje, to smo već jednom uspeli nakon krize 2008-2009. i ponovo ćemo uspeti nakon nepunih deset godina.“

U jesen 2021. se, međutim, pokazuje da pandemija još ni izdaleka nije prošla. Velik broj novih infekcija se negativno odražava na privreda. Vladajuća koalicija će ponovo morati da se zadužuje kako bi pomogla preduzećima. Pred budućim kancelarom Šolcom su veoma veliki izazovi na brojnim političkim poljima. Uz to treba voditi koaliciju koja se sastoji od tri prilično različite stranke.

Iako je harmonija u koalicionim pregovorima možda bila velika, do natezanja će sigurno doći. Tada će se Šolc setiti jedne izjave koju je već izrekao kao gradonačelnik Hamburga: „Ko od mene naruči vođenje i imaće.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu